Kada počinje ljudski život?
Kada počinje ljudski život?
„MOJA biološka majka je imala 17 godina i bila je u drugom stanju sedam i po meseci kada se odlučila na prekid trudnoće slanim rastvorom“, ispričala je Džana. * Zatim je dodala: „Ja sam bila beba koju je abortirala. Ali preživela sam.“
Ovo je ispričala 19-godišnja Džana, kada je 1996. svedočila pred odborom američke vlade koji se bavio abortusom. Do vremena kada je Džana bila sedam i po meseci u materici majke, delovi njenog tela su se potpuno razvili. Verovatno se slažete da je ona tada bila ljudsko biće, budući da je nastavila da živi i nakon rođenja.
S obzirom na to, šta bi se moglo reći za Džanu kada je bila embrion od pet sedmica, malo manji od jednog centimetra? Doduše, delovi njenog tela nisu bili potpuno formirani, ali je već počeo da se razvija nervni sistem, uključujući i mozak. Njeno srce je kucalo 80 puta u minuti i pokretalo krv kroz krvne sudove. Prema tome, ako je Džana bila ljudsko biće nakon sedam i po meseci u materici, zar nije logično zaključiti da je bila ljudsko biće i kada je imala pet sedmica, iako je njen razvoj tek otpočeo?
Čudo začeća
Razvoj svih delova embriona počinje prilikom začeća, kada spermatozoid muškarca oplodi jajnu ćeliju žene. Zahvaljujući najnovijim tehnološkim dostignućima naučnici mogu da posmatraju neverovatne promene koje se odvijaju u jedru tog oplođenog jajašca. Molekuli od kojih se sastoji DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) oca i majke spajaju se i stvaraju ljudski život koji nikada ranije nije postojao.
U prvobitnoj ćeliji započinje čudesan proces tokom kog se razvija ljudsko biće. Tim procesom upravljaju naši geni koji ulaze u sastav DNK. Oni određuju praktično sve naše karakteristike, kao što su visina, crte lica, boja očiju i kose i hiljade drugih pojedinosti.
Kasnije, dok se ta prvobitna ćelija deli, sve informacije koje ona sadrži kopiraju se u svaku novu ćeliju. Zadivljujuće je što su sve one programirane da se
razviju u različite tipove ćelija, kao što su ćelije srca, mozga, kostiju, kože, čak i ćelije koje čine providno tkivo oka. Genetska uputstva za razvoj novog ljudskog bića koja se nalaze u prvobitnoj ćeliji s pravom se nazivaju čudom.„Prvobitna ćelija sadrži sve informacije koje su neophodne za rast i razvoj čoveka tokom čitavog života“, rekao je dr Dejvid Fu-Či Mark, čuveni molekularni biolog. On je zaključio: „Više nema nikakve sumnje u to da je svako ljudsko biće u potpunosti jedinstveno od samog trenutka oplodnje, kada je započeo njegov život.“
Može li se smatrati osobom?
Od samog začeća, dete nije samo skup ćelija u majčinom telu već novo ljudsko biće. Organizam majke ga smatra stranim telom i brzo bi ga odbacio da nema posebne zaštite koju dobija u materici. Taj zaseban ljudski život, odvojen posteljicom koja ga okružuje, jeste osoba sa DNK koja je jedinstvena poput otiska prsta.
Budući da usled poremećaja može doći do spontanog odbacivanja oplođenog jajašca, neki se pitaju zašto onda lekar ne bi imao pravo da izvrši abortus. Pa ipak, postoji velika razlika između prirodne smrti i namernog ubistva. U jednoj južnoameričkoj zemlji, 71 od 1 000 dece umre tokom prve godine života. Pošto toliko njih prerano umre, da li bi onda neko imao pravo da ubije dete mlađe od godinu dana? Naravno da ne bi!
Značajno je što Biblija kaže da ljudski život počinje u materici majke. Obraćajući se Bogu, psalmista David je rekao: „Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano“ (Psalam 139:16, Daničić-Karadžić). David nije jednostavno rekao „zametak“ već „zametak MOJ“, čime je tačno pokazano da je njegov život počeo u trenutku začeća, mesecima pre rođenja. Nadahnut od Boga, David je takođe rekao da se nakon začeća njegovo telo razvijalo prema određenom planu, to jest detaljnim ’zapisanim‘ uputstvima, što ga je učinilo osobom kakva je bio.
Zapazite i to da Biblija ne kaže da unutar žene dolazi do začeća novog tkiva. U njoj je napisano: „Začet je čovek!“ (Jov 3:3). Ovim se takođe potvrđuje da je prema Bibliji dete posebna osoba od samog začeća. U tom trenutku počinje ljudski život.
[Fusnota]
^ Prekid trudnoće slanim rastvorom vrši se tako što se u posteljicu ubrizga toksičan slani rastvor koji prouzrokuje smrt bebe, obično u naredna dva sata. Oko 24 časa posle toga majka dobija kontrakcije i rađa mrtvu bebu ili, u retkim slučajevima, bebu koja umire.
[Slike na stranama 6, 7]
U petoj nedelji embrion nije samo majušno tkivo — u njemu je već počeo razvoj svih organa koje ima odrasla osoba
(prirodna veličina)