Гледиште Библије

Да ли треба да се плашимо мртвих?

Припадници племена Ананг из Нигерије верују да душе умрлих који нису сахрањени уз дужне почасти и признање могу нанети невољу, чак и смрт, члановима своје породице. У Кини такође постоји веровање да душе покојника̂ који нису сахрањени по обичајима могу напасти или чак убити друге.

ВЕРОВАЊЕ да приликом смрти постоји нешто што напушта тело — душа или дух — врло је заступљено у многим културама широм света. Многи такође верују да душа или дух могу утицати на живот чланова породице или пријатеља.

Међутим, да ли заиста постоји неки свестан део човека који наставља да живи и након смрти? И може ли то „нешто“ наудити живима? Какво је библијско гледиште о томе?

Да ли су мртви свесни?

Библија каже да мртви „нису свесни ничега“. Такође их назива „немоћни мртваци“ (Проповедник 9:5; Исаија 26:14). У вези с првим човеком Адамом, Божја Реч говори: „Јехова Бог је створио човека од земаљског праха и удахнуо му у ноздрве дах живота, и човек је постао жива душа“ (Постанак 2:7).

Запазите да је Адам створен као жива душа, то јест као особа. Према Библији, Адаму није дата душа која може живети одвојено од тела. Зато, када је Адам згрешио, он је умро. Постао је мртва душа, јер Библија каже: „Душа која греши, она ће умрети“ (Језекиљ 18:4). Сви смо наследили грех, то јест несавршеност од првог човека Адама. Стога, када умремо, умире и наша душа (Римљанима 5:12).

Када Библија говори о стању мртвих, она не користи мистериозне изразе, већ оне које можемо да разумемо, као што је ’заспати смртним сном‘ (Псалам 13:3). Исус је једном приликом рекао за дванаестогодишњу девојчицу: „Није умрла, него спава.“ Људи су му се „подсмевали јер су знали да је умрла“. Па ипак, Библија објашњава да ју је Исус пробудио из смртног сна (Лука 8:51-54).

Нешто слично се догодило и када је Лазар умро. Исус је рекао својим ученицима да ’иде да га пробуди‘. Они нису разумели шта је тиме мислио, па им је „Исус отворено рекао: ’Лазар је умро‘“. Апостол Павле је такође говорио о ’онима који су заспали [умрли]‘ и рекао да ће их Бог у одређено време вратити у живот (Јован 11:11-14; 1. Солуњанима 4:13-15, фуснота).

Занимљиво је да Библија нигде не каже да душа наставља да живи након смрти. Стога нема разлога да се плашимо мртвих. Од кога онда потиче раширено веровање да неки део човека наставља да живи и након смрти? Шта се крије иза страха да мртви могу наудити живима?

Лаж и превара

Криве религије су одговорне за ширење веровања да приликом смрти људи  заправо не умиру. Током ране историје човечанства, учење о бесмртности душе било је прихваћено широм света. Због тога су након смрти неких владара — на пример египатских фараона — убијане и њихове слуге како би им служиле у будућем животу.

Многе узнемиравају, како они мисле, душе или духови умрлих. Они су убеђени да ти напади долазе од духова рођака и других којима нису удовољили. Међутим, као што Свето писмо јасно показује, то није истина. Такве нападе проузрокују невидљиве духовне силе зване демони, који уживају да муче и плаше људе (Лука 9:37-43; Ефешанима 6:11, 12).

Библија каже да је Сатана „отац лажи“ који се „претвара да је анђео светлости“. Он и његови демони ’заводе цео свет‘ (Јован 8:44; 2. Коринћанима 11:14; Откривење 12:9). Сатана је тај који стоји иза лажи да је душа бесмртна и да може наудити живима.

Међутим, они који верују у Библију заштићени су од таквих лажи. Они су сазнали истину о Сатаниним намерама да људе обмане веровањем да мртви могу контактирати са живима. Чињеница је да су ’живи свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега‘, као што каже Библија (Проповедник 9:5). Заиста, у Божјој Речи се налази истина о стању мртвих која нас ослобађа! (Јован 8:32)

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Да ли су мртви свесни нечега? (Проповедник 9:5; Исаија 26:14)

◼ Одакле потиче раширено веровање да неки део човека наставља да живи после смрти? (Јован 8:44)

◼ Где можемо пронаћи истину о стању мртвих? (Јован 8:32; 17:17)

[Истакнути текст на 23. страни]

Зла духовна створења, а не мртви, уживају да муче људе