Треба ли се чувати сунчевих зрака?

„Будући да озонски омотач постаје све тањи а људи широм света користе сваку прилику да буду на сунцу, ризик од појаве различитих обољења услед претераног излагања ултраљубичастом зрачењу изазива све већу забринутост здравствених стручњака“ (ДР ЛИ ЏОНГ-ВУК, БИВШИ ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ)

МАРТИН из једне северноевропске земље има светлу пут. Једном приликом је заспао у сенци сунцобрана на италијанској плажи. Када се пробудио, приметио је да се сенка померила и да његове ноге више нису беле већ јаркоцрвене. „Морао сам сместа да одем у болницу“, објашњава Мартин. „Ноге су ми биле укочене и отечене, па су изгледале као две кобасице. Наредна два-три дана имао сам ужасне болове. Нисам могао да стојим нити да савијем ноге. Кожа на њима је била толико затегнута да сам се плашио да ће пући.“

Многи верују да само особе светле пути попут Мартина треба да се чувају сунца. Међутим, иако тамнопути људи ређе добијају опекотине, и они могу оболети од рака коже. Код њих се он често открије тек кад пређе у озбиљнији стадијум. Друге опасности повезане с претераним излагањем сунчевим зрацима јесу обољења очију и слабљење имунолошког система — проблеми који се могу јавити годинама касније.

Наравно, ултраљубичасто зрачење (UV) је углавном све јаче што смо ближе екватору. Зато они који живе у тропским и суптропским областима, као и они који путују у те крајеве треба да предузму додатне мере заштите. Као један од разлога наводи се све веће оштећење озонског омотача током недавних година. Осмотримо неке од могућих опасности које се јављају услед претераног излагања сунцу.

Оштећење ока

Водећи узрок слепила у свету је катаракта, услед које је вид изгубило чак 15 милиона људи. Она се јавља када се протеини у очном сочиву раздвоје и замрсе, па се нагомилавају пигменти који доводе до замућења сочива. Катаракта је једна од дугорочних последица излагања UV зрачењу. Заправо, процењује се да је до 20 процената свих облика катаракте проузроковано или погоршано дуготрајним излагањем сунчевом зрачењу.

Нажалост, на подручјима у близини екватора где велики број људи има катаракту налазе се земље у развоју, у којима је већина становништва врло сиромашна. У Африци, Азији, Средњој и Јужној Америци, милиони сиромашних људи су слепи јер не могу да приуште операцију катаракте.

Оштећење коже

Широм света, трећина свих оболелих од рака има рак коже. Сваке године се региструје око 130 000 нових случајева меланома,  најопаснијег рака коже. Још два до три милиона људи оболи од других облика рака коже, као што су карцином базалних ћелија и карцином плочастих ћелија (сквамозни карцином). Процењује се да сваке године око 66 000 људи умре од рака коже. *

Како сунчеви зраци оштећују кожу? Најчешће и најпознатије последице краткорочног излагања сунцу су црвенило и опекотине. Пропратне појаве могу трајати неколико дана, понекад уз појаву пликова и љуштење коже.

Када кожа изгори, UV зрачење убија већину ћелија површинског слоја и оштећује њене дубље слојеве. Било која промена боје коже услед излагања сунцу указује на неки облик оштећења. Рак се може јавити када се оштети ДНК гена који контролише стварање и деобу ћелија коже. Сунчево зрачење такође мења састав коже и слаби њену еластичност. Због тога долази до бржег настанка бора, кожа постаје млитава и подложнија стварању модрица.

Оштећење имунолошког система

Истраживања су показала да када кожа упије превише UV зрачења, долази до озбиљног оштећења одређених делова имунолошког система. То може ослабити способност организма да се бори против неких болести. Познато је да чак и умерено излагање сунчевом зрачењу може повећати ризик од добијања бактеријских, гљивичних, паразитских и вирусних инфекција. Многи су приметили да им се због излагања сунцу на лицу често појављује грозница, то јест херпес симплекс. У извештају Светске здравствене организације (СЗО) стоји да једна врста ултраљубичастог зрачења, позната као UVB, „изгледа смањује ефикасност имунолошког система — у случају херпес симплекса, организам више не може да контролише вирус који га изазива, због чега увек изнова долази до инфекције“.

Према томе, када се ради о раку, сунчево зрачење може задати истовремено два разорна ударца. Најпре директно проузрокује оштећење ДНК, а затим слаби природну способност имунолошког система да се избори с тим оштећењем.

Имајући све ово у виду, било би мудро да предузмемо мере предострожности да бисмо се заштитили од сунчевог зрачења. Тако можемо сачувати своје здравље, па и сам живот.

[Фуснота]

[Оквир на 11. страни]

КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИТЕ

◼ Ограничите време које проводите на сунцу од 10 до 16 часова, када је ултраљубичасто зрачење најјаче

◼ Потражите хладовину

◼ Заштитите руке и ноге лаганом одећом густог ткања

◼ Носите шешир са широким ободом да бисте заштитили очи, уши, лице и задњи део врата

◼ Користите квалитетне сунчане наочаре које штите очи са свих страна и пружају 99-100% заштиту од UVA и UVB зрачења, што ће у великој мери смањити ризик од оштећења очију

◼ Употребљавајте и свака два сата наносите дебљи слој креме за сунчање са широким спектром дејства и заштитним фактором 15 и више

◼ Пошто кварцне лампе и соларијуми користе UV зрачење, које може оштетити кожу, СЗО препоручује да се не користе

◼ Посебно водите рачуна о заштити беба и мале деце јер је њихова кожа нарочито осетљива

◼ Никада немојте заспати на сунцу

◼ Ако вам се на кожи појави младеж, пега или мрља која вас брине, обратите се лекару