Лењи живот лењивца

„ПОЖУРИ и припреми фотоапарат!“, довикнула сам својој сестри када сам на стази кроз џунглу угледала зеленкастог лењивца. Смејале смо се када смо схватиле да није било разлога за журбу — лењивац је једна од најспоријих животиња на свету.

Да бих сазнала више о овом сисару, отишла сам у зоолошки врт Аве у месту Ла Гарита де Алахуела у Костарики. То није само зоолошки врт већ и место где се болесне или повређене животиње доносе на лечење, после чега се враћају у дивљину. Ту сам упознала Ширли Рамирез, која је велики љубитељ животиња, биолог и директор тамошњег истраживачког центра. Одвела ме је да видим Пелоту, лењивца који живи у том зоолошком врту. Његово име на шпанском значи „лопта“ и вероватно га је добио због тога што лењивци имају обичај да се чврсто склупчају у лопту док спавају. Пелота је двопрсти лењивац величине малог пса. Има меко крзно, затупаст нос и крупне, влажне, смеђе очи.

Од раније сам знала да лењивци живе сами и да женке обично доносе на свет једно младунче годишње. Тек рођени лењивац се чврсто држи за мајку првих четири до шест седмица док не престане да сиса, али може остати приљубљен уз њен трбух још пет до осам месеци. Током тог периода она га храни младим, лако сварљивим лишћем које му даје из уста. Младунче касније само посеже за лишћем, не пуштајући мајку. Док су заједно, она га такође упознаје с малим шумским подручјем које ће бити његов дом.

Двопрсти, тропрсти, зелени и хладни

Током посете зоолошком врту сазнала сам да сам у џунгли наишла на тропрстог лењивца. Због црног крзна око очију изгледа као да носи маску. Има кратак реп, грубо крзно, предње ноге знатно дуже од задњих и чуперке златножутог крзна на плећкама. Ова врста лењивца има девет пршљенова у врату, што му омогућава да окреће главу за 270 степени док тражи своје омиљено лишће. Али зашто изгледа да му је крзно зелено? Ширли каже: „Та зеленкаста боја потиче од алги које расту на њему.“

За разлику од њихових тропрстих рођака који имају дуже предње удове, двопрстим лењивцима су предње и задње ноге приближно исте дужине. Крзно им је дуго, златастосмеђе и меко на додир.

Лењивац проводи дане високо у крошњама дрвећа, где ужива у топлоти сунчевих зрака. У зависности од околине, његова телесна температура може варирати од 24°C ноћу до 33°C дању, што је највећи распон температуре међу сисарима. Ово створење има тако мале и слабо развијене мишиће да не може чак ни да дрхти када му је хладно. Због тога се често савија у лопту да би одржавао топлоту док спава. Његово меко унутрашње крзно од кратке длаке служи му при том као изолација. И још нешто — лењивац може да спава 20 сати дневно!

Залогај по залогај

Пошто је за процес варења неопходна телесна топлота која покреће активност бактерија и ферментацију, лењивац због своје ниске телесне температуре има изузетно спор метаболизам. Понекад протекне читав месец док лишће које је појео прође све фазе варења, све коморе у његовом желуцу и доспе у танко црево. Током кишне сезоне,  када хладноћа траје данима, лењивци могу угинути од глади иако им је желудац пун хране. Ширли објашњава: „Уколико нема сунчеве топлоте, лењивци не могу да варе храну.“

Она додаје: „Пошто овде у зоолошком врту бринем о животињама и чистим њихове кавезе, морам рећи да ми се код лењиваца посебно допада то што врше велику и малу нужду само једном недељно! Да би то обавили, они сиђу с дрвета, ископају рупу и затим све затрпају. То је једино што раде на земљи.“

Створени за живот наглавачке

Скоро све своје активности — узимање хране, спавање, размножавање и рађање младунаца — лењивци обављају на дрвећу. Створитељ је мудро осмислио и подарио овим малим сисарима све што је потребно за живот у њиховом преокренутом свету. На пример, лењивци могу да висе на дрвећу јер на прстима имају повијене канџе дуге седам центиметара, помоћу којих се каче за гране и пузавице. Да им се кожа не би натопила водом током тропских провала облака, чак им и длака расте у супротном смеру! Крзно им се дели на трбуху и расте према леђима, сасвим другачије него код осталих копнених животиња. Захваљујући томе, кишне капи одмах склизну. Премда лењивац на тлу изгледа неспретно и трапаво, по гранама дрвећа се креће лагано и грациозно. Иако се то не би очекивало, он је такође одличан пливач!

Шта сам још сазнала о овом тихом становнику крошњи дрвећа? Издвојила бих две ствари. Као прво, лењивац има задивљујућу способност да се опорави од повреда и да чак преживи дозе отрова које би биле смртоносне за друге сисаре. Озбиљне ране лако зацеле и ретко кад се инфицирају. Због тога би више сазнања о његовом имунолошком систему умногоме допринело медицини. Као друго, људима који су стално под стресом и увек негде журе користило би ако би барем донекле опонашали опуштеност и лежерност лењивца (Приложено).

 [Оквир/Слике на 15. страни]

„САВРШЕН ДОМАЋИН“

Зеленкаста нијанса лењивчевог чупавог спољашњег крзна потиче од алге која расте дуж сваке његове длаке. У овој врсти симбиозе лењивац пружа алги гостопримство, а она му за узврат обезбеђује хранљиве материје које он уноси путем коже или тако што лиже крзно. Због своје сивкастозелене боје лењивац изгледа као гомила сувог лишћа која виси с гране — савршена камуфлажа у џунгли! Што је старији, постаје све зеленији!

[Извори]

Горе десно: © Michael and Patricia Fogden; доле: © Jan Ševčík