Албарасин — несвакидашње „орлово гнездо“

„Ако желите да видите један од најлепших градова у Шпанији, посетите Албарасин“ (Хосе Мартинез Руиз, шпански писац познат и као Азорин, 1873-1967)

АЛБАРАСИН је јединствен град. Шта га чини таквим? Пре свега његов изглед, затим историја и на крају прелепа околина. Због тога је шпанска влада 1961. овај мали град у покрајини Теруел ставила под заштиту државе. А представници туристичких удружења су 2005. прогласили Албарасин за „најлепши шпански град“.

Овај древни град са око 1 000 становника налази се у планинама централне Шпаније. Окружен је зеленим ливадама које наводњава неколико река и истоименим планинским венцем — Сијера де Албарасин.

Обиље хране и воде

Некада давно су шуме у околини Албарасина биле препуне дивљачи која је привлачила досељенике. Цртежи у тамошњим пећинама откривају да су они били изврсни уметници и пажљиви посматрачи природе. Своје бројне цртеже великих бикова и других животиња бојили су белом бојом која се може наћи само у том подручју. Изучаваоци сматрају да су се у тим пећинама, које су украшене призорима из свакодневног живота, мештани окупљали ради религиозних и друштвених активности.

Јелени, дивљи вепрови и мање животиње и данас се у великом броју могу наћи у оближњем резервату Монтес Универсалес. У Шпанији је река Турија (или Гвадалавијар, што на арапском значи „Бела река“) један од водених токова најбогатијих пастрмкама.

Римљани су 133. пре н. е. покорили тамошња келтиберијска племена и основали неколико насеља на подручју Албарасина. У првом веку н. е. саградили су аквадукт (1) дуг 18 километара. Тај пројекат се сматра једним од најсложенијих јавних радова које су римски градитељи извели у Шпанији. И религија старог Рима је оставила трага на овом поднебљу. Рељеф на једном римском надгробном споменику који је  пронађен у Албарасину сведочи да је култ цара био раширен.

Процват под муслиманском влашћу

Маври су запосели ово подручје до деветог века. Верује се да је назив града изведен од имена муслиманских досељеника, берберског клана Бану Разин. У средњем веку су Маври, Јевреји и они који су се изјашњавали као хришћани живели заједно уз међусобно поштовање и толеранцију. Због тога је то био период највећег процвата у историји Албарасина.

Тамошње занатлије су израђивале прелепе предмете, а постоје докази и да је медицина била развијена. Пронађени су хируршки инструменти на основу којих се може закључити да су хирурзи тада оперисали чак и катаракту. Албарасин је остао под муслиманском влашћу до краја дванаестог века, када је прешао у руке римокатолика. Вредно је запазити да је то изгледа била једина политичка промена у шпанској историји која се одиграла на миран начин.

Како Албарасин сада изгледа? Посетиоци се и данас могу шетати кривудавим улицама овог старог града који је остао неизмењен од средњег века.

Задивљујући обриси

Шпански филозоф Хосе Ортега и Гасет (1883-1955) описао је Албарасин као „град чији задивљујући обриси стреме ка висинама“. Тај опис је одговарајућ јер се он налази на стеновитом узвишењу, на око 1 200 метара надморске висине, окружен дубоком клисуром која служи као одбрамбени ров. То природно утврђење је вековима штитило град и због њега је Албарасин добио надимак Орлово гнездо.

Посетилац који шета уским, калдрмисаним улицама биће очаран архитектуром давно прошлих времена. Неки од најбољих примера су Балкон на углу, Плава кућа (2), и Кућа Хулијанета (3). Ова последња кућа изгледа као да одржава равнотежу на месту где се спајају две улице.

Куће су углавном изграђене од дрвета и малтера, материјала који су доста лакши од камена — што је веома важно ако градите на врху брда. Њихови мали прозори с чипканим завесама и гвозденим решеткама (4) такође привлаче пажњу посетилаца. Надстрешнице које се преклапају, изрезбарени дрвени балкони и необичне алке на вратима, често у облику животиња, још су нека од занимљивих обележја овог града.

Они који пате од вртоглавице морају избегавати да гледају надоле када улазе у неку од кућа на већим висинама. Пошто је град подигнут на стеновитом узвишењу са ограниченим простором за градњу, неки становници су изградили свој дом на самој ивици литице.

Маварски замак краси врх брда изнад града, где се некада налазило средиште Албарасина. Торе дел Андадор је део првобитног зида који су Арапи изградили у десетом веку. Међу касније изграђена здања убрајају се готска катедрала из шеснаестог века и градска већница у облику потковице дуж које се налазе тремови са стубовима.

Природна богатства

Љубитељи природе у Албарасину могу пронаћи још много тога. У околним планинама буја разноврстан биљни и животињски свет. Водоскоци, извори и водопади красе шумовите планине. Они који кампују могу уживати у лепоти звезданих ноћи.

У овом крају живи неколико породица Јеховиних сведока. Предивна околина подсећа их на библијско обећање да ће под Божјим Краљевством послушно човечанство живети у рају који ће обухватати целу земљу. То је добра вест коју они ревно преносе ближњима (Псалам 98:7-9; Матеј 24:14).

Више од сто хиљада туриста сваке године прошета уским улицама Албарасина. Ако дођете у Шпанију, зашто не бисте посетили ово јединствено „орлово гнездо“ скривено у планинама?

 [Оквир/Слике на 18. страни]

УМЕТНИЧКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ ИЗ АЛБАРАСИНА

Сребрни врч за мирисно уље. Маварски краљ Абдулмелик наручио је да се изради за његову супругу Зар, чије име на арапском значи „цвет“. На врчу је златним словима утиснут натпис који делимично гласи: „Вечни благослов... Божја помоћ и вођство ка доброти и правди.“ Сматра се једном од најдрагоценијих и најпрефињенијих сребрних рукотворина шпанско-арапске уметности.

Риба од кристала. На риби су изрезбарене крљушти, има сребрна уста и златна пераја. Такође је украшена бисерима и рубинима. Резбарија на њој је толико богата детаљима да стручњаци сматрају да је један занатлија није могао довршити током свог живота.

[Извори]

Врч: Museo de Teruel. Foto Jorge Escudero; кристал: Sta. Ma de Albarracín Foundation

 [Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОРТУГАЛ

ШПАНИЈА

МАДРИД

Албарасин

[Слика на 17. страни]

1. аквадукт

[Слике на 18. страни]

2. Плава кућа

3. Кућа Хулијанета

4. гвоздене решетке

[Извор слике на 17. страни]

© Ioseba Egibar/age fotostock