Пређи на садржај

Пређи на садржај

Орхидеје — стрпљење доноси награду

Орхидеје — стрпљење доноси награду

Орхидеје — стрпљење доноси награду

ГАЈЕЊЕ орхидеја може постати опсесија. Неки љубитељи проводе сате проучавајући латинске називе својих омиљених врста како би могли да их правилно изговоре. Зашто су људи толико опчињени орхидејама?

Постоји огроман број различитих врста орхидеја. Око 25 000 врста пронађено је у природи, а званичне институције признају више од 100 000 вештачких хибрида! Назив „вештачки хибрид“ не значи да су ботаничари створили нов живи организам од земље, воде и ваздуха, већ он настаје као резултат контролисаног унакрсног опрашивања.

Орхидеје које расту у природи, као и оне које гаје људи појављују се у разним величинама. Постоје сићушне орхидеје које се најбоље могу посматрати под лупом, док неке друге врсте лепо украшавају прозоре. Једна врста орхидеја која расте у индонезијској прашуми може бити тешка преко 500 килограма!

Орхидеје се размећу спектром боја и облика. Неке од њих неодољиво подсећају на пчеле, мољце и птице, док друге имају облик какав никада раније нисте видели и посебно плене пажњу, нарочито узгајивачима. Годинама су ове прелепе биљке биле привилегија само богатих, али сада их могу имати и просечни људи. Следи прича о пореклу прелепих орхидеја у којима данас уживамо.

„Помама за орхидејама“

Људи се вековима диве орхидејама, али су тек у скорије време узгајивачи пронашли ефикасне методе за њихово размножавање. Први хибрид који су људи створили процветао је 1856. Међутим, узгајање ових величанствених али захтевних биљака често је било више мукотрпно него угодно.

Семе орхидеје је ситно — понекад попут фине прашине. Рад са тако ситним семеном одувек је био изазов, али је највећи изазов створити услове да оно никне. Деценијама су узгајивачи експериментисали с различитим материјалима и условима како би створили погодну средину за клијање семена. Др Луис Кнудсон, научник са Универзитета Корнел у Сједињеним Државама, 1922. је открио да семе клија и напредује када се стави у мешавину воде, шећера и агара (желатинасте материје из морских алги). Ускоро су ентузијасти масовно производили нове хибриде. Та „помама за орхидејама“ и даље траје, и сваке године се јавности представи велики број нових хибрида.

Међутим, много пре него што су људи почели да их гаје, орхидеје су расле у дивљини. Како хибриди настају у природном окружењу?

Орхидеје у дивљини

Када две или више сродних врста орхидеја цветају у близини, постоји шанса да настане природни хибрид. Инсекти и друга бића у природи имају улогу опрашивача. Када опрашивач у потрази за нектаром посети орхидеју, он на себи понесе полен с једног цвета и опраши следећи. Опрашене орхидеје могу постати оплођене, након чега ће дати чауру са семеном.

Чаура с временом сазри, отвара се и ослобађа на хиљаде, чак милионе семенки. Неке од њих падну на земљу док многе друге разнесе ветар. Семе које се прими пролази кроз тешку борбу за преживљавање и само мали број успе да се развије. Орхидеја која израсте као резултат опрашивања једне врсте поленом друге позната је као природни хибрид. Али како настаје вештачки хибрид?

Стварање хибрида

Хибрид је комбинација одлика обе матичне биљке. Стога узгајивач најпре размишља о томе какву врсту цвета жели да добије. Можда жели одређену боју, шаре или пеге. Можда би волео да добије мали или велики цвет с тим одликама. Мирис је још један фактор. С тим на уму, узгајивач бира две орхидеје које ће му вероватно подарити нову врсту са жељеним карактеристикама. На пример, као једну матичну биљку може изабрати златну папучицу (Paphiopedilum armeniacum). Та орхидеја је пронађена у Кини 1979. Њена јарка златножута боја често се преноси на хибридне примерке, од којих су неки неописиво лепи.

Када узгајивач набави две матичне биљке, он најпре уклања сав полен са цвета који ће бити опрашен поленом другог цвета. Чачкалицом или нечим сличним узима полен с једне биљке и наноси га на жиг тучка друге биљке. Затим укрштену врсту орхидеје означава именима обе матичне биљке и датумом опрашивања.

Стрпљење је захтев

Ако дође до оплодње, у цвету оплођене биљке дешава се нешто чудесно. Цевчице налик нитима спуштају се од жига тучка до плодника. Плодник затим набубри и формира чауру са семеном. У њој се налазе стотине хиљада сићушних семенки, од којих је свака повезана с једном поленовом цеви. Потребно је неколико месеци или више од годину дана да чаура сазри. Тада узгајивач узима семенке из чауре. Ставља их у стерилизовану стаклену посуду у којој је мешавина агара и других хранљивих материја. Ако семе проклија, убрзо ће се појавити малени изданци орхидеје који су налик травнатом тепиху.

Након неколико месеци, узгајивач вади младице из стаклене посуде и ставља их у једну заједничку саксију. Будно прати њихов раст и редовно их залива како се не би осушиле. Касније их пресађује у засебне саксије. Од тог тренутка стрпљење посебно долази до изражаја. Може бити потребно неколико година или чак више од деценије да орхидеја процвета.

Замислите његово усхићење када угледа цветове на орхидеји коју је лично он гајио! Ако је добијена нова врста, узгајивач је може регистровати под именом које сам изабере. Сви хибриди који касније настану из те комбинације породица/врста биће познати под тим именом.

С временом узгајивач проналази идеалну комбинацију која ће бити сензација за заљубљенике у орхидеје. Можда ће добити признања и његове прелепе биљке продаваће се по високој цени. Али, невезано за финансијску добит, задовољство које осећа док посматра цвет орхидеје коју је лично он укрстио не може се ничим заменити.

Сада знате да је потребно доста времена и стрпљења да се произведу прелепе орхидеје којима се дивите. Али заправо, оно што су људи постигли у стварању хибрида орхидеје не може се упоредити са оним што је учинио величанствени Створитељ свега живог, Јехова. Он је усадио сложени генетски код у сваку биљку, захваљујући коме настају прекрасни цветови. Ми само уживамо у његовој љубави која се огледа у мноштву уметничких дела као што је задивљујући свет орхидеја. Заиста су истините речи псалмисте Давида: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога“ (Псалам 104:24).

[Слика на 17. страни]

Beallara

[Слика на 17. страни]

Doritaenopsis

[Слика на 18. страни]

Brassidium