Игра случаја или дело Створитеља?

Чудесно снажна кост

● За кост се каже да је „ремек-дело конструкције, са изванредном отпорношћу на истезање, притисак и савијање“. Зашто?

Размислите о следећем: Људски скелет се састоји од око 206 костију и 68 зглобова. Најдужа кост је фемур, то јест бутна кост, док је најмања узенгија, која се налази унутар уха. Док посматрамо окретне гимнастичаре, видимо да кости, мишићи, хрскавица и зглобови дају здравом телу изузетну гипкост и покретљивост. „Само палац је довољан да свакога увери да је конструктор нашег тела (коме год то приписивали) морао бити геније!“, кажу стручњаци Националног института за биомедицинска свемирска истраживања.

Кости такође могу да издрже невероватно напрезање. „Њихова структура је иста као и структура армираног бетона“, наводе стручњаци поменутог института. „Армираном бетону челик даје отпорност на истезање, док га цемент, песак и камење чине отпорним на притисак. Међутим, кост је отпорнија на притисак чак и од најбољег армираног бетона.“ „Ми се још увек само надамо да ћемо направити нешто слично“, рекао је Роберт Ричи, професор физике материјала на Калифорнијском универзитету Беркли.

За разлику од бетона, кост је важан елемент грађе већине живих бића. Осим тога, у њој се стално одвијају промене. Она може да се сама обнавља, реагује на хормоне који утичу на њен раст и развој, и чак има кључну улогу у стварању крвних ћелија.Такође, као и мишић, она постаје јача када се излаже већем оптерећењу. Зато спортисти имају теже кости него људи који воде седелачки начин живота.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је кост настала пуким случајем или је дело Створитеља?

[Слика на 25. страни]

Грађа кости (увећана)

[Извори слика на 25. страни]

Кости ноге: © MedicalRF.com/age fotostock; увећани снимак: © Alfred Pasieka/Photo Researchers, Inc.; гимнастичар: Cultura RF/Punchstock