Da li je razumno verovati u Boga?

DA LI ste se ikada pitali kako to da precizni matematički zakoni upravljaju svime — od atoma do ogromnih galaksija? Da li ste razmišljali o samom životu — o njegovoj raznolikosti, složenosti i čudesnoj građi? Mnogi smatraju da postojanje svemira i života dugujemo jednoj velikoj kosmičkoj eksploziji i evoluciji. Drugi zaslugu pripisuju inteligentnom Stvoritelju. Koje je gledište po vama razumnije?

Naravno, oba gledišta uključuju veru. Verovanje u Boga zasniva se na veri. Kao što Sveto pismo kaže: „Nijedan čovek nikada nije video Boga“ (Jovan 1:18). Isto tako, nijedan čovek nije video nastanak svemira niti početak života na zemlji. Niti je iko ikada video kako jedna živa vrsta evoluira u višu, ili čak neku drugu vrstu. Fosilni zapis pokazuje da su se glavne grupe životinja pojavile iznenada i da su ostale gotovo neizmenjene. * Stoga je glavno pitanje sledeće: Koje verovanje se zasniva na čvrstom temelju — verovanje u evoluciju ili u Stvoritelja?

Da li se vaša vera zasniva na čvrstim dokazima?

Prava „vera“, kaže Biblija, jeste „dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1). Prevod Bakotić prenosi ovaj stih na sledeći način: „Vera je... uverenje o stvarima koje ne vidimo.“ Sigurno se možete setiti mnogo toga što se ne vidi ali u šta vi čvrsto verujete.

Jedan primer: Mnogi uvaženi istoričari veruju da su Aleksandar Veliki, Julije Cezar i Isus Hrist nekada živeli. Da li je to verovanje osnovano? Jeste, jer postoje čvrsti istorijski dokazi.

Naučnici takođe veruju u ono što se ne vidi kada postoje dokazi da to stvarno postoji. Na primer, ruski hemičar iz 19. veka Dmitrij Mendeljejev oduševio se odnosom između hemijskih elemenata, osnovnih gradivnih blokova svemira. Shvatio je da imaju neke zajedničke karakteristike i da se mogu grupisati na osnovu atomske mase i hemijskih svojstava. Pošto je verovao da je redosled tih grupa tačan, napravio je koncept periodnog sistema elemenata i tačno predvideo postojanje nekih elemenata koji tada nisu bili poznati.

Arheolozi su donosili zaključke o starim civilizacijama često na osnovu predmeta koji su hiljadama godina bili zakopani u zemlji. Zamislimo da jedan arheolog iskopa na desetine precizno isklesanih kamenih blokova iste veličine, lepo poređanih jedan na drugi. Oni su postavljeni tako da formiraju neki geometrijski oblik koji se ne pojavljuje u prirodi. Do kakvog bi zaključka taj arheolog došao? Da li bi to pripisao slučajnosti? Najverovatnije ne bi. On bi to smatrao dokazom ljudske delatnosti, što bi bio razuman zaključak.

Ako želimo da budemo dosledni, zar ne bi trebalo to isto načelo da primenimo i na dizajn koji se zapaža u svetu prirode? Mnogi su prihvatili takvo gledište, uključujući i neke uvažene naučnike.

 Slepa slučajnost ili svrsishodno planiranje?

Pre mnogo godina, britanski matematičar, fizičar i astronom ser Džejms Džins napisao je da je u svetlu naprednog naučnog saznanja „sve jasnije da svemir nije samo jedan veliki mehanizam već da iza njega stoji jedan veliki um“. Takođe je rekao da je „svemir po svemu sudeći stvorio pravi matematičar“ i da pruža „dokaz o stvaralačkoj sili koja sve drži pod kontrolom, a koja je u manjoj meri očigledna i kod ljudi“.

Otkada je Džins zapisao te reči, i drugi naučnici su došli do sličnih zaključaka. „Način na koji je svemir uređen mnogim savremenim astronomima ukazuje na pažljivo planiranje“, napisao je fizičar Pol Dejvis. Jedan od najpoznatijih fizičara i matematičara svih vremena, Albert Ajnštajn, napisao je: „Činjenica da se [svet prirode] može spoznati sama po sebi je čudo.“ Mnogi se slažu da to čudo obuhvata sam život, od njegovih osnovnih gradivnih elemenata pa sve do zadivljujućeg ljudskog mozga.

DNK i ljudski mozak

DNK je genetski materijal svih ćelijskih organizama i predstavlja molekularnu osnovu nasleđivanja. * Ova složena kiselina upoređena je s planom ili kompletom uputstava, jer sadrži kodirane informacije u hemijskom obliku koje se čuvaju u molekulima, što omogućava da se kod očita i realizuje. Koliko se informacija čuva u DNK? Ako bi se njeni osnovni gradivni blokovi, zvani nukleotidi, pretvorili u slova azbuke, njima bi se „ispisalo više od milion stranica jedne prosečne knjige“, stoji u jednom delu.

U većini živih organizama, DNK je smeštena u končastim strukturama zvanim hromozomi, koje su bezbedno spakovane u jedru svake ćelije. Jedra su u proseku prečnika 5 mikrometara. * Razmislite o tome — sve informacije zahvaljujući kojima smo mi jedinstvene individue čuvaju se u sićušnim strukturama koje se mogu posmatrati samo mikroskopom! Kao što je jedan naučnik s pravom rekao, živi organizmi poseduju „najkompaktniji poznati sistem  skladištenja i pronalaženja podataka“. To je značajna izjava kada se uzme u obzir memorijski kapacitet kompjuterskih čipova, DVD-a i tome slično. Što je još fascinantnije, DNK još nije otkrila sve svoje tajne! „Svako novo otkriće ukazuje na još veću složenost“, stoji u časopisu New Scientist. *

Da li je razumno takvo savršenstvo dizajna i organizovanosti pripisati slepoj slučajnosti? Ako biste pronašli veoma stručan tehnički priručnik s milion stranica gusto ispisanog, urednog i dobro osmišljenog kodiranog teksta, da li biste zaključili da se ta knjiga nekako sama od sebe napisala? Šta ako bi knjiga bila toliko sićušna da bi vam bio potreban najsavremeniji mikroskop da biste je pročitali? A šta ako bi se u njoj nalazila precizna uputstva za proizvodnju inteligentne mašine koja ima sposobnost da se sama popravlja i reprodukuje, sa milijardu delova koji se mogu sklopiti samo u tačno određeno vreme i na tačno određeni način? Sasvim je jasno, nikome ne bi ni palo na pamet da je jedna takva knjiga nastala sama od sebe.

Nakon što je ispitao najnovija istraživanja o procesima unutar ćelije, britanski filozof Entoni Flu, ranije jedan od vodećih ateista, izjavio je: „Gotovo neverovatna složenost mehanizama koji su potrebni za nastanak (života) [pokazuje] da iza toga sigurno stoji inteligencija.“ On smatra da „treba slediti činjenice, ma gde nas one odvele“. U njegovom slučaju, to je vodilo do potpune promene mišljenja, tako da on sada veruje u Boga.

Ljudski mozak takođe mnoge naučnike ostavlja bez teksta. Ovaj proizvod DNK opisan je kao „nešto najkomplikovanije u svemiru“. Čak i najnapredniji superkompjuteri izgledaju prilično primitivno u poređenju sa ovom ružičasto-sivom masom  neurona i drugih komponenata, težine oko 1,4 kilograma. Prema mišljenju jednog neurologa, što više naučnici saznaju o mozgu i ljudskom umu, za njih on „postaje sve veličanstveniji i sve tajanstveniji“.

Razmislite o ovome: Mozak nam omogućava da dišemo, da se smejemo, da plačemo, rešavamo zagonetke, konstruišemo kompjutere, vozimo bicikl, pišemo poeziju i posmatramo zvezdano nebo s dubokim strahopoštovanjem. Da li je razumno i dosledno ta svojstva i sposobnosti pripisati slepoj evoluciji?

Verovanje koje se zasniva na dokazima

Da bismo razumeli ljudsku prirodu, da li poput evolucionista odgovore treba da tražimo posmatrajući niža bića, kao što su čovekoliki majmuni i druge životinje? Ili odgovore treba da potražimo od više sile — od Boga? Svakako, mi imamo nešto zajedničko sa životinjama. Na primer, moramo da jedemo, pijemo i spavamo i imamo sposobnost reprodukcije. Pa ipak, mi smo u mnogo čemu jedinstveni. Razum nam govori da izuzetne odlike koje imamo kao ljudi potiču od Bića koje je više od nas samih — od Boga. Biblija to izražava na jedan veoma sažet način kada kaže da su ljudi stvoreni „po Božjoj slici“ u moralnom i duhovnom pogledu (Postanak 1:27). Zašto ne biste razmislili o Božjim osobinama, od kojih su neke opisane u Ponovljenim zakonima 32:4, Jakovu 3:17, 18 i 1. Jovanovoj 4:7, 8?

Naš Stvoritelj nam je ’dao razum‘ da istražujemo svet oko sebe i da pronađemo logične odgovore na naša pitanja (1. Jovanova 5:20). U vezi s tim, fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Vilijam Filips napisao je: „Kada ispitujem red, logičnost i lepotu svemira, dolazim do zaključka da je ono što vidim konstruisala jedna viša inteligencija. Moje naučno zapažanje tog sklada i zadivljujuća jednostavnost fizike jačaju moju veru u Boga.“

Pažljivo posmatrajući svet oko sebe, jedan pisac je pre oko dve hiljade godina izjavio: „[Božja] nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno“ (Rimljanima 1:20). Bio je to apostol Pavle, inteligentan čovek, visoko obrazovan kao poznavalac Mojsijevog zakona. Zahvaljujući veri koja se temeljila na razumu, Bog je za njega bio stvaran, a snažan osećaj za pravdu naveo ga je da mu oda čast za njegova stvaralačka dela.

Iskreno se nadamo da ćete i vi uvideti da uopšte nije nerazumno verovati u Boga. Nadalje, neka vaša vera, kao i u Pavlovom slučaju, bude više od priznanja da Bog postoji. Poput miliona drugih ljudi, uverite se da je Jehova Bog duhovna osoba s divnim osobinama koje nas privlače njemu i raduju naše srce (Psalam 83:18; Jovan 6:44; Jakov 4:8).

[Fusnote]

[Okvir na 24. strani]

DA LI SU ZLODELA U IME RELIGIJE RAZLOG DA NE VERUJEMO U BOGA?

Mnogi ljudi ne veruju u Stvoritelja zbog dobro poznatih zlodela i korupcije koji su obeležili istoriju mnogih religija. Da li je to osnovan razlog za neverovanje? Nije. „Ispadi i zločini organizovane religije“, napisao je Roj Abraham Vergez u predgovoru knjige There Is a God Entonija Flua, „nemaju nikakve veze s postojanjem Boga, kao što ni pretnja nuklearne katastrofe ne dovodi u pitanje tačnost formule E=mc⁠²“. *

[Fusnota]

[Slike na 23. strani]

Ako se drevne građevine pripisuju ljudskoj delatnosti, kome pripisujemo konstrukcije u prirodi?

[Slika na 23. strani]

Albert Ajnštajn

[Slike na stranama 24, 25]

DNK je poput mikroskopske knjige u kojoj se nalaze precizna uputstva za život inteligentnih bića

[Slike na 25. strani]

Ljudski mozak je opisan kao „nešto najkomplikovanije u svemiru“

[Izvor slike na 22. strani]

© The Print Collector/age fotostock