Let na motorni pogon

LJUDI su od davnina sanjali o letenju. Ali, čovečji mišići nisu dovoljno snažni da podignu njegovu težinu u vazduh. Džejms Vat je 1781. izumeo parnu mašinu koja je omogućavala rotaciono kretanje, a Nikolaus Oto je otišao korak dalje i 1876. napravio motor s unutrašnjim sagorevanjem. Čovek je tako dobio motor koji bi mogao da pokreće leteću mašinu. Ali, ko će je konstruisati?

Braća Vilbur i Orvil Rajt su želeli da lete još otkako su kao dečaci puštali zmajeve. Kasnije su stekli tehničko umeće praveći bicikle. Kada su započeli s konstruisanjem letelice, uvideli su da je najteže rešiti problem upravljanja. Avion koji u vazduhu ne bi mogao da zadrži ravnotežu beskoristan je kao i bicikl koji se ne može usmeravati u željenom pravcu. Vilbur je posmatrao golubove u letu i zapazio da se oni prilikom skretanja naginju, što čine i biciklisti. Zaključio je da ptice prilikom skretanja zadržavaju ravnotežu tako što izvijaju vrhove krila. Došao je na ideju da napravi krila čiji će krajevi moći da se podižu i spuštaju.

Vilbur i Orvil su 1900. napravili letelicu sa savitljivim krilima. Najpre su je puštali kao zmaja, a zatim kao jedrilicu kojom su upravljali sa zemlje. Ustanovili su da su potrebne tri osnovne komande da bi se regulisali visina, nagib i pravac kretanja letelice. Međutim, razočarali su se kada su videli da krila ne pružaju dovoljan uzgon. Zato su izgradili vazdušni tunel i isprobali na stotine krila dok nisu pronašli idealan oblik, veličinu i ugao. Godine 1902. napravili su novu letelicu i uspeli da je zadrže u vazduhu uprkos vetrovitom vremenu. Da li će moći da stave motor u nju?

Prvo su morali da naprave odgovarajući motor. Koristeći znanje koje su stekli tokom eksperimenata u vazdušnom tunelu, rešili su složen problem konstrukcije elise. Konačno su 17. decembra 1903. pokrenuli motor, elise su počele da zuje i letelica se podigla iznad zemlje po ledenom vetru. „Ostvarili smo naš dečački san“, rekao je Orvil. „Naučili smo da letimo.“ Braća Rajt su postala slavna u celom svetu. Ali kako su uspeli da uzlete? Nema sumnje da je priroda imala svoj udeo u tome.

[Slika na 4. strani]

„Flajer“ braće Rajt, Severna Karolina, SAD, 1903. (zamišljeni prikaz događaja)