Упознајте индонежанског „шумског човека“

ДОК се држи за грану која делује и сувише слабашно да би могла издржати његово велико тело, ово крупно створење нетремице гледа у нас. Задржавајући дах, ни ми не скидамо поглед с њега. Он делује незаинтересовано, док смо ми опчињени њиме. Тако смо се нашли очи у очи са орангутаном, највећом животињом на планети која живи на дрвећу.

Орангутани спадају у човеколике мајмуне, баш као и гориле и шимпанзе. Ова питома створења која воде усамљенички живот настањују густе џунгле Борнеа и Суматре, два највећа острва југоисточне Азије. Њихово име је изведено од две индонежанске речи оранг и хутан, што значи „шумски човек“.

Да ли бисте желели да још нешто сазнате о овим великим и занимљивим црвеним мајмунима? Онда нам се придружите на нашем путовању у унутрашњост Борнеа како бисмо их посетили у њиховом природном станишту.

Сусрет са орангутаном

Да бисмо видели орангутане, отпутовали смо у национални парк Танџунг Путинг, који је дом многим животињским врстама. Хиљаде орангутана који тамо живе главна су атракција.

Наш обилазак смо започели код малог пристаништа Кумаи, где смо се укрцали на моторни чамац који је познат као клоток. Пловећи узводно кривудавом реком, залазили смо све дубље и дубље у густо зеленило џунгле. Дуж обала реке расту густо збијене палме, а опасни крокодили вребају притајени у мирној и тамној води. Из џунгле су допирали непознати звуци, па је наше узбуђење расло.

Кад смо се искрцали, заштитили смо се средством против инсеката и запутили у шуму. После само неколико минута, угледали смо првог орангутана — великог мужјака  ког смо споменули на почетку. Његово чупаво црвено крзно пресијавало се на поподневном сунцу попут углачаног бакра. Испод крзна су се назирали јаки мишићи, због чега је изгледао заиста импресивно.

Одрасли мужјаци су високи око 1,7 метара и тешки око 90 килограма — дупло тежи од женки. Старији мужјаци имају изражене образе, због чега се стиче утисак да им је лице пљоснато и округло. Њихов велики подваљак подсећа на обешену кесу, која им омогућава да производе вибрације и бучно се оглашавају. Понекад испуштају громогласне отегнуте звуке, који могу трајати и до пет минута и могу се чути и на удаљености од око два километра. Уопште не чуди што је такво оглашавање познато као „дуги зов“. Мужјаци обично ричу да би привукли женке које су спремне за парење и држали друге мужјаке подаље од себе.

Становници крошњи

Док смо ишли стазом видели смо орангутане који се њишу на дрвећу. Они имају јака и савитљива стопала и шаке, налик кукама, дуге прсте, кратке палчеве и велике ножне прсте. С лакоћом се хватају за гране и крећу се полако и грациозно, никада не одајући утисак да некуда журе.

Орангутани су мајстори камуфлаже, јер се попут сенке стопе с крошњама дрвећа. На земљи се крећу споро, тако да их човек лако може претећи.

Ове животиње скоро читав свој живот проведу у крошњама дрвећа и једини су човеколики мајмуни који тако живе. Скоро сваке вечери, у време заласка сунца, изаберу неку јачу грану у облику рашљи, скупљају грање и пруће и од тога праве себи удобан лежај, чак и на висини од двадесетак метара. Понекад када пада киша направе и „кров“, што шимпанзе и гориле никада не раде. За сав тај посао потребно им је само око пет минута.

Орангутанима је дрвеће потребно и због њихове омиљене хране — воћа. Они имају одлично памћење и тачно знају када и где могу доћи до зрелог воћа. На њиховом јеловнику наћи ће се и лишће, кора дрвета, млади изданци, мед и инсекти. Понекад користе прут да би из рупа у дрвећу извукли мед или инсекте. Све у свему, они једу више од 400 различитих врста хране.

Даље низ стазу, били смо сведоци једног другог призора — орангутани су се гостили бананама којих је било на гомиле. Они су одгајани у заточеништву, а затим пуштени  у дивљину. Пошто нису навикли да се брину сами о себи, као што то раде орангутани у дивљини, добијају храну као допуну ономе што сами нађу.

Породични живот орангутана

Посматрали смо како се љупки младунци чврсто држе за своје мајке и како се несташни млади орангутани играју на земљи или на дрвећу. Женке орангутана живе до 45 година. Достижу зрелост са 15 или 16 година и доносе на свет по једно младунче сваких седам или осам година. Просечна женка током свог животног века не одгаји више од три младунчета. Због тога спадају међу сисаре који се најспорије размножавају на нашој планети.

Веза између мајке и младунчета је изузетно јака. Она пази на њега и учи га потребним вештинама осам или више година. Младунче је током прве године живота готово прилепљено за мајку. Међутим, оно се ни касније неће много удаљавати од ње све док на свет не дође друго младунче. Понекад младе женке остају с мајком и посматрају како се она брине за принову.

С друге стране, младе мужјаке њихове мајке испрате убрзо након што роде друго младунче. Они ће затим сами лутати шумом, покривајући тако подручје од око 15 или више квадратних километара. Гледаће да избегну друге мужјаке, а са женкама ће се сретати само ради парења.

Женке обично свој живот проведу на много мањем делу шуме него мужјаци. С времена на време се деси да неколико женки једе са истог дрвета, али чак и тада скоро уопште не обраћају пажњу једна на другу. Њихов усамљенички начин живота их чини јединственима међу човеколиким мајмунима. Да бисмо још нешто сазнали о овим „шумским  људима“, морали смо да посетимо још једно место.

На ивици истребљења

У оквиру националног парка налази се и камп Лики, наиме центар за рехабилитацију, истраживање и заштиту орангутана, а име је добио по антропологу Луису Ликију. Овде смо орангутане могли видети изблиза. Неки су дошли до нас да би позирали или изводили своје акробације. Једна женка је чак повукла мог пријатеља за јакну. Били смо одушевљени што смо били близу ових предивних животиња.

Међутим, камп Лики пружа једно озбиљно упозорење. Орангутанима прети истребљење. Неки борци за заштиту животне средине сматрају да су њихови изгледи за опстанак у дивљини суморни и дају им 10 година или мање. Погледајмо које су три главне претње њиховом опстанку.

Сеча стабала. Током протеклих 20 година нестало је око 80 посто станишта орангутана. Индонезија у просеку губи око 50 квадратних километара шуме сваког дана, што значи да сваког минута нестаје подручје једнако површини пет фудбалских терена.

Криволов. Откако су људи почели присвајати делове шуме, орангутани све чешће постају мета ловаца. На илегалном тржишту сувенира лобања орангутана може коштати и до 50 евра. Неки у орангутанима виде претњу за усеве. Други их убијају због меса.

Трговина кућним љубимцима. На црном тржишту се младунчад орангутана продају по цени која се креће од неколико стотина до неколико десетина хиљада евра. Процењује се да се сваке године прода око хиљаду младунчади.

Власти, као и приватна удружења, настоје да спасу ову животињску врсту од истребљења. Њихови напори укључују подизање рехабилитационих центара, буђење свести код људи о овој опасности путем образовних програма, оснивање националних паркова и резервата и спречавање незаконите сече стабала.

Библија открива да ће Бог ускоро ’уништити оне који земљу уништавају‘ и целу планету претворити у рај (Откривење 11:18; Исаија 11:4-9; Матеј 6:10). У то време ће се испунити следеће речи једног псалмисте: „Нека и све дрвеће шумско радосно ускликује“ (Псалам 96:12). Орангутан који је познат као индонежански „шумски човек“, као и друге животињске врсте, више неће бити угрожен, јер људи неће представљати претњу његовом опстанку.

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МАЛЕЗИЈА

Борнео

ИНДОНЕЗИЈА

Суматра

АУСТРАЛИЈА

[Слика на 16. страни]

Одрасли мужјак има карактеристичне образе

[Извор]

© imagebroker/Alamy

[Слике на 17. страни]

Орангутани се с лакоћом крећу кроз крошње дрвећа али су на земљи много спорији

[Извори]

Горе: © moodboard/Alamy; доле: Орангутан у кампу Лики у Националном парку Танџунг Путинг, којим управља BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut

[Извор слике на 15. страни]

Орангутан у кампу Лики у Националном парку Танџунг Путинг, којим управља BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut

[Извор слике на 18. страни]

Орангутан у кампу Лики у Националном парку Танџунг Путинг, којим управља BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut