Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Upoznajte indonežanskog „šumskog čoveka“

Upoznajte indonežanskog „šumskog čoveka“

Upoznajte indonežanskog „šumskog čoveka“

DOK se drži za granu koja deluje i suviše slabašno da bi mogla izdržati njegovo veliko telo, ovo krupno stvorenje netremice gleda u nas. Zadržavajući dah, ni mi ne skidamo pogled s njega. On deluje nezainteresovano, dok smo mi opčinjeni njime. Tako smo se našli oči u oči sa orangutanom, najvećom životinjom na planeti koja živi na drveću.

Orangutani spadaju u čovekolike majmune, baš kao i gorile i šimpanze. Ova pitoma stvorenja koja vode usamljenički život nastanjuju guste džungle Bornea i Sumatre, dva najveća ostrva jugoistočne Azije. Njihovo ime je izvedeno od dve indonežanske reči orang i hutan, što znači „šumski čovek“.

Da li biste želeli da još nešto saznate o ovim velikim i zanimljivim crvenim majmunima? Onda nam se pridružite na našem putovanju u unutrašnjost Bornea kako bismo ih posetili u njihovom prirodnom staništu.

Susret sa orangutanom

Da bismo videli orangutane, otputovali smo u nacionalni park Tandžung Puting, koji je dom mnogim životinjskim vrstama. Hiljade orangutana koji tamo žive glavna su atrakcija.

Naš obilazak smo započeli kod malog pristaništa Kumai, gde smo se ukrcali na motorni čamac koji je poznat kao klotok. Ploveći uzvodno krivudavom rekom, zalazili smo sve dublje i dublje u gusto zelenilo džungle. Duž obala reke rastu gusto zbijene palme, a opasni krokodili vrebaju pritajeni u mirnoj i tamnoj vodi. Iz džungle su dopirali nepoznati zvuci, pa je naše uzbuđenje raslo.

Kad smo se iskrcali, zaštitili smo se sredstvom protiv insekata i zaputili u šumu. Posle samo nekoliko minuta, ugledali smo prvog orangutana — velikog mužjaka kog smo spomenuli na početku. Njegovo čupavo crveno krzno presijavalo se na popodnevnom suncu poput uglačanog bakra. Ispod krzna su se nazirali jaki mišići, zbog čega je izgledao zaista impresivno.

Odrasli mužjaci su visoki oko 1,7 metara i teški oko 90 kilograma — duplo teži od ženki. Stariji mužjaci imaju izražene obraze, zbog čega se stiče utisak da im je lice pljosnato i okruglo. Njihov veliki podvaljak podseća na obešenu kesu, koja im omogućava da proizvode vibracije i bučno se oglašavaju. Ponekad ispuštaju gromoglasne otegnute zvuke, koji mogu trajati i do pet minuta i mogu se čuti i na udaljenosti od oko dva kilometra. Uopšte ne čudi što je takvo oglašavanje poznato kao „dugi zov“. Mužjaci obično riču da bi privukli ženke koje su spremne za parenje i držali druge mužjake podalje od sebe.

Stanovnici krošnji

Dok smo išli stazom videli smo orangutane koji se njišu na drveću. Oni imaju jaka i savitljiva stopala i šake, nalik kukama, duge prste, kratke palčeve i velike nožne prste. S lakoćom se hvataju za grane i kreću se polako i graciozno, nikada ne odajući utisak da nekuda žure.

Orangutani su majstori kamuflaže, jer se poput senke stope s krošnjama drveća. Na zemlji se kreću sporo, tako da ih čovek lako može preteći.

Ove životinje skoro čitav svoj život provedu u krošnjama drveća i jedini su čovekoliki majmuni koji tako žive. Skoro svake večeri, u vreme zalaska sunca, izaberu neku jaču granu u obliku rašlji, skupljaju granje i pruće i od toga prave sebi udoban ležaj, čak i na visini od dvadesetak metara. Ponekad kada pada kiša naprave i „krov“, što šimpanze i gorile nikada ne rade. Za sav taj posao potrebno im je samo oko pet minuta.

Orangutanima je drveće potrebno i zbog njihove omiljene hrane — voća. Oni imaju odlično pamćenje i tačno znaju kada i gde mogu doći do zrelog voća. Na njihovom jelovniku naći će se i lišće, kora drveta, mladi izdanci, med i insekti. Ponekad koriste prut da bi iz rupa u drveću izvukli med ili insekte. Sve u svemu, oni jedu više od 400 različitih vrsta hrane.

Dalje niz stazu, bili smo svedoci jednog drugog prizora — orangutani su se gostili bananama kojih je bilo na gomile. Oni su odgajani u zatočeništvu, a zatim pušteni u divljinu. Pošto nisu navikli da se brinu sami o sebi, kao što to rade orangutani u divljini, dobijaju hranu kao dopunu onome što sami nađu.

Porodični život orangutana

Posmatrali smo kako se ljupki mladunci čvrsto drže za svoje majke i kako se nestašni mladi orangutani igraju na zemlji ili na drveću. Ženke orangutana žive do 45 godina. Dostižu zrelost sa 15 ili 16 godina i donose na svet po jedno mladunče svakih sedam ili osam godina. Prosečna ženka tokom svog životnog veka ne odgaji više od tri mladunčeta. Zbog toga spadaju među sisare koji se najsporije razmnožavaju na našoj planeti.

Veza između majke i mladunčeta je izuzetno jaka. Ona pazi na njega i uči ga potrebnim veštinama osam ili više godina. Mladunče je tokom prve godine života gotovo prilepljeno za majku. Međutim, ono se ni kasnije neće mnogo udaljavati od nje sve dok na svet ne dođe drugo mladunče. Ponekad mlade ženke ostaju s majkom i posmatraju kako se ona brine za prinovu.

S druge strane, mlade mužjake njihove majke isprate ubrzo nakon što rode drugo mladunče. Oni će zatim sami lutati šumom, pokrivajući tako područje od oko 15 ili više kvadratnih kilometara. Gledaće da izbegnu druge mužjake, a sa ženkama će se sretati samo radi parenja.

Ženke obično svoj život provedu na mnogo manjem delu šume nego mužjaci. S vremena na vreme se desi da nekoliko ženki jede sa istog drveta, ali čak i tada skoro uopšte ne obraćaju pažnju jedna na drugu. Njihov usamljenički način života ih čini jedinstvenima među čovekolikim majmunima. Da bismo još nešto saznali o ovim „šumskim ljudima“, morali smo da posetimo još jedno mesto.

Na ivici istrebljenja

U okviru nacionalnog parka nalazi se i kamp Liki, naime centar za rehabilitaciju, istraživanje i zaštitu orangutana, a ime je dobio po antropologu Luisu Likiju. Ovde smo orangutane mogli videti izbliza. Neki su došli do nas da bi pozirali ili izvodili svoje akrobacije. Jedna ženka je čak povukla mog prijatelja za jaknu. Bili smo oduševljeni što smo bili blizu ovih predivnih životinja.

Međutim, kamp Liki pruža jedno ozbiljno upozorenje. Orangutanima preti istrebljenje. Neki borci za zaštitu životne sredine smatraju da su njihovi izgledi za opstanak u divljini sumorni i daju im 10 godina ili manje. Pogledajmo koje su tri glavne pretnje njihovom opstanku.

Seča stabala. Tokom proteklih 20 godina nestalo je oko 80 posto staništa orangutana. Indonezija u proseku gubi oko 50 kvadratnih kilometara šume svakog dana, što znači da svakog minuta nestaje područje jednako površini pet fudbalskih terena.

Krivolov. Otkako su ljudi počeli prisvajati delove šume, orangutani sve češće postaju meta lovaca. Na ilegalnom tržištu suvenira lobanja orangutana može koštati i do 50 evra. Neki u orangutanima vide pretnju za useve. Drugi ih ubijaju zbog mesa.

Trgovina kućnim ljubimcima. Na crnom tržištu se mladunčad orangutana prodaju po ceni koja se kreće od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Procenjuje se da se svake godine proda oko hiljadu mladunčadi.

Vlasti, kao i privatna udruženja, nastoje da spasu ovu životinjsku vrstu od istrebljenja. Njihovi napori uključuju podizanje rehabilitacionih centara, buđenje svesti kod ljudi o ovoj opasnosti putem obrazovnih programa, osnivanje nacionalnih parkova i rezervata i sprečavanje nezakonite seče stabala.

Biblija otkriva da će Bog uskoro ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ i celu planetu pretvoriti u raj (Otkrivenje 11:18; Isaija 11:4-9; Matej 6:10). U to vreme će se ispuniti sledeće reči jednog psalmiste: „Neka i sve drveće šumsko radosno usklikuje“ (Psalam 96:12). Orangutan koji je poznat kao indonežanski „šumski čovek“, kao i druge životinjske vrste, više neće biti ugrožen, jer ljudi neće predstavljati pretnju njegovom opstanku.

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MALEZIJA

Borneo

INDONEZIJA

Sumatra

AUSTRALIJA

[Slika na 16. strani]

Odrasli mužjak ima karakteristične obraze

[Izvor]

© imagebroker/Alamy

[Slike na 17. strani]

Orangutani se s lakoćom kreću kroz krošnje drveća ali su na zemlji mnogo sporiji

[Izvori]

Gore: © moodboard/Alamy; dole: Orangutan u kampu Liki u Nacionalnom parku Tandžung Puting, kojim upravlja BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut

[Izvor slike na 15. strani]

Orangutan u kampu Liki u Nacionalnom parku Tandžung Puting, kojim upravlja BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut

[Izvor slike na 18. strani]

Orangutan u kampu Liki u Nacionalnom parku Tandžung Puting, kojim upravlja BTNTP, UPT Ditjen PHKA Dephut