Jedinstveni izazovi

● Prema dr Patriši Papernau, stručnjaku za porodice s maćehom/očuhom, ne bi bilo ispravno da bračni parovi u novoj porodici pokušavaju da žive po modelu svoje prethodne porodice. To bi bilo isto kao i tražiti određene ulice u jednom gradu koristeći se mapom nekog drugog grada.

Činjenica je da su izazovi u porodici s novim roditeljem ne samo jedinstveni već i složeniji u odnosu na porodicu pre spajanja. Zapravo, psiholog Vilijam Merkel kaže da su odnosi u porodici s pastorcima „krajnje komplikovani, neprirodni i teški“.

Ako je to toliko teško, da li porodica s takvim profilom uopšte može biti srećna? Osmotrimo sledeći primer. Odnosi u porodici s pastorcima mogu se uporediti sa šavovima na nekom prekrivaču napravljenom od komada različitih tkanina. Iako šavovi na tom pačvorku na početku šivenja mogu biti slabi, na kraju su oni, ukoliko su pažljivo šiveni, isto toliko jaki koliko i originalno tkanje na tkanini.

Pogledajmo sada neke uobičajene izazove s kojima se bore ovakve porodice, kao i korake koji vode do toga da one postanu harmonična celina. Zatim se upoznajmo s četiri porodice koje su to uspele.

 1. IZAZOV: NEISPUNJENE NADE

„Očekivala sam da ću decu svog supruga pridobiti obasipajući ih ljubavlju i pažnjom. Ali posle osam godina, i dalje se samo nadam.“ (Glorija) *

AKO ulazite u novi brak i postajete maćeha/očuh, možda imate velika očekivanja. Možda se nadate da ćete izbeći ili ispraviti greške koje ste pravili u prethodnom braku i da ćete naći ljubav i sigurnost koje su vam nedostajale. Neke nade su ravne fantazijama i njihovo neispunjenje samo vodi do stresa. Slična misao stoji i u Bibliji: „Od predugog iščekivanja razboli se srce“ (Poslovice 13:12). Šta možete učiniti ukoliko vam je teško zbog neispunjenih nada?

ŠTA MOŽETE UČINITI

Nemojte potiskivati osećanja u nadi da će razočaranje samo od sebe nestati. Umesto toga, otkrijte koja su to neostvarena očekivanja zbog kojih ste frustrirani. Zatim, utvrdite zašto ste imali takva očekivanja, tako da možete razumeti zašto su vam toliko važna. Na kraju, nađite nešto što je trenutno realnije očekivati. Evo nekih primera te analize:

1. Od samog početka, voleću svoje pastorke i oni će voleti mene.

Zašto tako mislim? Oduvek maštam da budem u porodici gde vlada toplina i bliskost.

Realniji pristup: S vremenom će naša ljubav rasti. Sada je važno da se u porodici svi osećamo bezbedno i poštovano.

2. Svi ćemo se brzo navići jedni na druge.

Zašto tako mislim? Spremni smo za novi početak.

Realniji pristup: Porodicama s pastorcima obično je potrebno četiri do sedam godina da se stabilizuju. Naši problemi su potpuno normalni.

3. Nećemo se svađati oko novca.

Zašto tako mislim? Mi se volimo i nećemo se natezati oko sitnica.

Realniji pristup: Finansijska pitanja iz našeg prethodnog braka su bila složena. Možda još nećemo biti spremni da delimo sav svoj novac.

 2. IZAZOV: MEĐUSOBNO RAZUMEVANJE

„Brzo smo se uklopili — odmah su se svi dobro osećali.“ (Jošito)

„Prošlo je oko deset godina pre nego što sam rešio da u potpunosti dam svoj doprinos tome da naša porodica uspe.“ (Tacuki, Jošitov pastorak)

POPUT Jošita i Tacukija, članovi proširene porodice možda različito vide kako se osećaju drugi u porodici. Zašto je to važno znati? Na primer, kad se jave problemi, možda odmah „skačete“ da ih rešavate. Ali da biste uspeli u tome, prvo morate razumeti druge u porodici.

Morate paziti na svoje reči, budući da one mogu podići ili srušiti vašeg sagovornika. Kao što Biblija kaže: „Smrt i život u vlasti su jezika“ (Poslovice 18:21). Kako možete naći prave reči koje će graditi razumevanje, a ne rušiti ga?

ŠTA MOŽETE UČINITI

• Budite zainteresovani za to kako se drugi osećaju i budite saosećajni, a ne kritički raspoloženi. Na primer:

Ako vaš sin kaže: „Nedostaje mi tata“, uvažite njegova osećanja. Umesto da kažete: „Ali tvoj očuh te voli i bolji ti je od oca“, probajte reći: „Sigurno ti je teško. Kada razmišljaš o tati, šta ti najviše nedostaje?“

Nemojte svog novog supružnika optuživati, već kažite kako se osećate. Na primer, umesto da optužite suprugu: „Tvoj sin ne bi bio toliko nevaspitan da si ga ti lepo vaspitala“, probajte sledeće: „Možeš li, molim te, reći Luki [sinu] da mi se javi kad uđe u kuću? To će mi puno značiti.“

• Koristite vreme za obroke, rekreaciju i službu Bogu da se bolje upoznate.

• Redovno održavajte porodične sastanke i neka svi budu prisutni. Neka svako bez ometanja drugih iznese šta ga brine, ali neka prvo kaže nešto lepo o novoj porodici. Pokažite poštovanje, čak i ako se ne slažete, i neka svako iznese svoje viđenje problema i kako bi se on mogao rešiti.

 3. IZAZOV: KAKO DA „ULJEZ“ POSTANE DEO PORODICE

„Moja žena i njena deca nastupaju kao protivnički tabor i zajedno me napadaju. Ja sam samo uljez, nezvani gost.“ (Volt)

STRAH da ne budete „uljez“ u sopstvenoj porodici može biti koren naizgled nepovezanih problema. Na primer:

• Dete se dobro slagalo s budućim bračnim drugom svog roditelja, a onda mu je kasnije teško kada se taj brak sklopi.

• Maćeha/očuh su ljubomorni na šestogodišnje dete.

• Velike prepirke izbiju oko nevažnih stvari u domaćinstvu.

Ova problematika pogađa kako novog roditelja, tako i biološkog, budući da je i on pod pritiskom ako izgleda da je porodica u krizi. O tome jedna žena, po imenu Karmen, kaže: „Strašno je teško biti između dve vatre — mog supruga i moje dece.“

Rešenje za ovaj izazov je Zlatno pravilo koje je izneo Isus: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12). Šta se u porodici može uraditi da bi se svi osećali kao punopravni članovi, a ne kao uljezi?

ŠTA MOŽETE UČINITI

• Neka vam brak bude važan (Postanak 2:24). Provodite vreme sa svojim novim bračnim drugom i neka vašoj deci bude jasno koje je njegovo mesto u porodici. Na primer, otac može svojoj deci i pre nego što stupi u brak govoriti: „Volim Anu i ona će mi biti supruga. Znam da ćete biti fini prema njoj.“

• Odredite vreme da budete nasamo sa svakim svojim detetom. To što odvajate konkretno vreme za svakog od njih pokazuje im koliko su vam važna i uverava ih u vašu ljubav.

• Provodite vreme sa pastorcima ponaosob tako da možete graditi odnos s njima bez posrednika.

• Dopustite deci da postanu članovi nove porodice, a da se ne odriču prethodne. Obično je najbolje ne tražiti od pastoraka da vas zovu „mama“ i „tata“. Starijoj deci će možda biti glupo da koriste reč „porodica“ i „mi“ kad govore o svojoj novoj porodici.

• Dajte svakom detetu neki kućni posao, zatim mesto za stolom i kutak u kom će imati privatnost. To se odnosi i na decu koja stanuju kod drugog biološkog roditelja a kod vas su samo povremeno.

• Razmislite o mogućnosti da se preselite u novi stambeni prostor ili da napravite neke izmene u sadašnjem prostoru, tako da se novi članovi ne osećaju kao uljezi.

 4. IZAZOV DISCIPLINOVANJE DECE

„Kada pokušavam da disciplinujem decu moje supruge Karmen, ona ih teši, umesto da me podrži.“ (Pablo)

„Kad je Pablo strog prema mojoj deci, kao da mi zabode nož u srce.“ (Karmen)

ZAŠTO vaspitavanje dece može dovesti do neslaganja? Moguće je da su roditelji, dok su sami odgajali decu, bili popustljivi prema njima. Kada maćeha/očuh postanu deo porodice, možda još nisu u potpunosti uspeli izgraditi naklonost prema deci koja nisu njihova. Do čega to vodi? Maćeha/očuh mogu misliti da je biološki roditelj previše popustljiv, a biološki roditelj može misliti da je novi roditelj prestrog prema njegovoj deci.

Biblija savetuje uravnoteženost u odgajanju dece: „Ne razdražujte svoju decu, nego ih vaspitavajte na Jehovin način i pomažite im da usvoje njegov način razmišljanja“ (Efešanima 6:4). Težište je na tome da deci treba pomoći da ispravno razmišljaju, a ne samo da paze kako se ponašaju. U isto vreme, roditelji se podstiču da budu prijatni i puni ljubavi, tako da ne razdražuju decu načinom na koji ih disciplinuju.

ŠTA MOŽETE UČINITI

• Utvrdite kućna pravila, počev od onih koja već imate. Pogledajte koliko su ona važna u sledećoj zamišljenoj situaciji:

Maćeha: Milice, kućno pravilo je da nema slanja poruka pre završetka domaćeg.

Milica: Ti nisi moja mama.

Maćeha: U pravu si, ali ja sam večeras kod kuće i odgovorna sam da sve bude kako smo se dogovorili, a to znači da nema slanja poruka pre završetka domaćih zadataka.

• Nemojte uvoditi previše pravila i nemojte prebrzo menjati ustaljeni tok stvari. Ono što maćehi/očuhu može izgledati kao obična molba, za dete, koje ionako oseća da mu se ceo svet okrenuo, to može biti pravo breme. Naravno, neka nova pravila mogu biti veoma važna, kao na primer, ne narušavati privatnost članova porodice, zatim tu je oblačenje, pogotovo starije dece, s obzirom na to da su tu i novi članovi porodice.

• Ako se ne slažete oko disciplinovanja dece, rešite to nasamo, a ne pred decom. Koncentrišite se na konkretno ponašanje dece, a ne na neku navodnu falinku u ranijem vaspitavanju.

[Fusnota]

[Slika na 3. strani]

Porodica na okupu može izgledati kao san

[Slika na 4. strani]

Pažljivo slušajte da biste razumeli kako se drugi osećaju i šta ih brine

[Slika na 6. strani]

Ako se u nečemu ne slažu, roditelji to treba nasamo da reše