Neobičan živi svet Tasmanije

DANJU je u tasmanijskoj divljini mirno i tiho, ali noću se čuju se režanje i krici od kojih vas podilazi jeza. Odakle dolaze ti zvuci? To se oglašava borbeni torbar koji nema baš sjajno ime — tasmanijski đavo. Ova snažna životinja često izgleda i zvuči veoma opasno, naročito kada se gosti lešinama. Ali ovaj mali larmadžija samo blefira.

Ove životinje za tren oka mogu očistiti šumu od strvina. Svojim snažnim čeljustima i zubima mogu raskomadati bilo kakvu lešinu sa sve kožom, kostima i svim ostalim. Tasmanijski đavo za pola sata može pojesti količinu hrane koja ponekad dostiže i do 40 posto njegove težine, a to je kao kad bi čovek za samo jedan obrok pojeo biftek od 25 kilograma!

Daleko ljupkiji je običan vombat, zdepasta životinjica umiljatog izgleda. Ženke vombata u svojoj torbi nose mlade i doje ih. Ali za razliku od svojih rođaka, drugih torbara, vombati torbu imaju pozadi, nesumnjivo da bi beba ostala čista dok mama kopa jazbinu. Imaju zube koji uvek rastu i koji su za njih pravo blago, jer njima glođu prepreke pod zemljom. Iako vombati izgledaju nespretno, izuzetno su okretni i prednjim nogama sakupljaju biljke i prinose ih ustima.

Kljunar je još jedno neobično stvorenje. On ima kljun, na nogama plovne  kožice kao u patke, telo i krzno poput vidre, a rep mu je sličan dabrovom. Leže jaja kao kokoška, kopa tunele kao vombat i doji mlade kao medvedica. Nije čudo što su prvi istraživači koji su na njega naišli, mislili da je neko napravio neslanu šalu!

Zašto nas ovaj živi svet toliko fascinira? Sigurno zato što ga je takvog stvorio naš Stvoritelj. Biblija otkriva da je on rekao prvom ljudskom paru da se brinu o životinjama: „Vladajte [...] nad svim stvorenjima što se miču po zemlji“ (Postanak 1:28). Kada posmatramo ove životinje u divljini prosto poželimo da ispunimo te reči i dobro brinemo o njima, zar ne?

[Okvir/Slika na 11. strani]

U SENCI DŽINOVA

Kada je reč o veličini, malo toga može da parira tasmanijskom drveću, među kojem je najviša jedna vrsta eukaliptusa (Eucalyptus regnans), što je cvetnica koja obično naraste oko 75 metara. Najviše drvo te vrste eukaliptusa visoko je 99,6 metara, i samo je 16 metara niže od najvišeg drveta na svetu — jedne sekvoje u Kaliforniji.

Još jedno drvo koje uspeva u tasmanijskoj divljini, jedna vrsta bora (Dacrydium franklinii) duplo je niže od tamošnjeg prosečnog eukaliptusa, ali mu je životni vek šest puta duži. Neki naučnici procenjuju da ovi borovi mogu da žive više od 3 000 godina, zbog čega spadaju u najdugovečnija drveća na svetu. Ovaj „princ tasmanijskog drveća“, kako se još naziva, visoko je cenjen u industriji nameštaja i brodogradnji. Ovo drvo krem boje lako se obrađuje i sadrži jednu vrstu esencijalnog ulja koje služi za zaštitu od insekata i propadanja. Iako su neka debla stotinama godina ležala na šumskom tlu, ostala su u dobrom stanju i mogu se koristiti.

[Slika na 10. strani]

Tasmanijski đavo

[Izvor]

© J & C Sohns/age fotostock

[Slika na 11. strani]

Običan vombat

[Slika na 11. strani]

Kljunar

[Izvori slika na 11. strani]

Vombat i kljunar: Tourism Tasmania; džinovsko drvo: Tourism Tasmania and George Apostolidis