ЗАМИСЛИТЕ следећу сцену: Човек вози на путу с две траке где је забрањено претицање. Испред њега, једна жена вози нешто спорије од највеће дозвољене брзине. Нестрпљивом човеку је то преспоро. Пошто неколико минута вози тик иза ње, он губи стрпљење, даје гас и претиче је. Тиме крши закон и ризикује да изазове саобраћајну несрећу.

А шта рећи за следеће: Једна жена нема стрпљења с колегама који нису толико брзи и паметни као она. Један човек нестрпљиво притиска дугме док чека лифт. Један човек губи стрпљење са својим остарелим родитељима. Један родитељ брзо губи живце са својом малом децом. Неко се лако изнервира због туђих грешака.

Свакоме понекад „пукне филм“. Али ако вам се то догађа сваког дана, то може имати озбиљне последице.

Као прво, нестрпљење је повезано с фрустрацијом, нервозом и гневом. Такве емоције подижу ниво стреса, што је штетно по здравље. Недавно истраживање које је спровело Америчко медицинско удружење конкретно је навело нестрпљење као фактор ризика за повишени крвни притисак, чак и код млађих људи.

Има и других здравствених проблема до којих може довести недостатак стрпљења. Једно недавно истраживање открило је да је нестрпљење повезано с гојазношћу. „Истраживачи су дошли до закључка да ће нестрпљиве особе пре бити гојазне него оне које умеју да чекају“, стоји у листу The Washington Post. На неким местима се јефтина брза храна може лако купити у било које доба дана и многи којима стрпљење није јача страна не могу да одоле том искушењу.

Центар за економска и политичка истраживања са седиштем у Лондону путем једне студије је установио да су нестрпљиви људи склонији хроничном одуговлачењу. Можда одлажу обавезе које изискују време јер немају стрпљења да их обаве до краја. У сваком случају, склоност ка одлагању може имати озбиљне последице како по саму особу тако и по економију. Према британском листу The Telegraph, истраживач Ернесто Рубен је изјавио да „одуговлачење озбиљно утиче на продуктивност људи на послу и може их стајати доста новца, јер бескрајно одлажу да ураде додељене им послове“.

Према британском листу South Wales Echo, „нестрпљиви људи су склонији да током ноћи под дејством алкохола буду умешани у неко насиље“. До сличног закључка је довело и истраживање спроведено на Универзитету Кардиф које је обухватало на стотине мушкараца и жена.

Група аналитичара из Истраживачког центра Пју у америчкој држави Вашингтон открила је да нестрпљиви људи „често брзо и непромишљено доносе одлуке“. До сличног закључка је дошао и др Иланго Понусвами, професор и шеф катедре за социјални рад на Универзитету Бхаратидасан у Индији. Он каже: „Нестрпљење кошта. Због тога што је често пропраћено лошим одлукама може вас коштати новца и пријатеља, довести до бола и патње и многих других последица.“

Нестрпљење се доводи у везу с „великим дуговањима“, каже се у публикацији Research Review коју је издала Банка федералних резерви у Бостону. Примера ради, нестрпљиви младенци можда желе да упркос ограниченим средствима одмах имају све удобности. Тако купе кућу, намештај, аутомобил и све остало — и то на кредит. То може угрозити брак. Истраживачи са Универзитета у Арканзасу кажу да су „нововенчани парови који у брак унесу дугове мање срећни од парова који имају мале дугове или их немају“.

Неки криве нестрпљење за недавну економску кризу у Сједињеним Државама. Часопис Forbes, који се бави финансијским темама, тврди да је „стање у ком се тржиште тренутно налази последица претераног нестрпљења и велике похлепе. Нестрпљење је навело на хиљаде обичних људи да теже за скупим стварима, које себи не могу приуштити. Зато су позајмљивали огромне суме новца које нису у стању да отплате много година, а у неким случајевима никада“.

Нестрпљење може лоше утицати на комуникацију. Када човек нема стрпљења за смисаон разговор, почиње да прича без размишљања. Такође, можда га други нервирају када причају. Таква особа нема стрпљења да слуша друге ако одмах не пређу на ствар. Она можда пожурује саговорника тиме што завршава реченицу уместо њега или на неки други начин покушава да га пожури.

Због таквог нестрпљења, човек може изгубити пријатеље. Стручњак за ментално здравље др Џенифер Хартстајн, цитирана у претходном чланку, каже: „Ко још жели да му неко све време нервозно тапка ногом или да стално гледа на сат?“ Нестрпљење није баш омиљена особина. Она одбија.

Ово су само неке последице које нестрпљење носи са собом. Наредни чланак говориће о томе како можемо бити и остати стрпљиви.