ГОДИНЕ 1621, један италијански истраживач открио је у рушевинама древног персијског града Персепоља дотад непознату форму писма. Радећи на ископинама, археолози су током XIX века пронашли бројне глинене таблице са сличним писмом, које се појављивало и на зидовима палата. Ти текстови чувају успомену на месопотамске језике које су говорили владари попут Саргона II, Хамурабија и Навуходоносора II. То месопотамско писмо састојало се од потеза у облику клинова, па је тако постало познато као клинасто писмо.

То писмо је било важно за разумевање великих цивилизација древне Месопотамије. Зато су експерти који су радили на дешифровању тих докумената увидели да је потребан један свеобухватан речник акадског, чији су сродни дијалекти асирски и вавилонски.

Институт за оријенталистику Универзитета у Чикагу покренуо је овај херојски пројекат 1921. године и он је завршен 2011. — након 90 година. Тако је настао монументални Асирски речник, који се састоји од 26 књига са укупно више од 9 700 страница.  Он обухвата језике и дијалекте којима се говорило у Ирану, Ираку, Сирији и Турској од трећег миленијума пре н. е. до другог века н. е.

Зашто је овај речник тако обиман? Зашто је било потребно толико времена да се састави? Коме ће бити од користи?

„Овај речник није само списак речи“, објашњава Гил Стајн, директор поменутог института. „Пошто наводи детаље порекла сваке речи, као и спектар њене употребе, ово јединствено дело је у суштини културолошка енциклопедија која се дотиче историје, друштва, књижевности, закона и религије древне Месопотамије. Она је неопходна алатка за сваког изучаваоца било где у свету који жели да истражује записе месопотамске цивилизације.“

Приређивачи овог издања су на самом почетку пројекта дошли до следећег закључка: „Да би се веродостојно пренело значење неке речи, морају се сакупити сва места где се она појављује и то не само у виду регистра речи већ са што више околног текста који би помогао да се утврди значење речи у конкретном контексту или употреби.“ Тако је речник постао збирка цитата на изворном клинастом писму заједно са преводом у ком се нека реч појављује.

Током последња два века, светлост дана су угледали дословно милиони текстова писани клинастим писмом, који су се бавили разним темама. Широм древног Блиског истока, акадски је био међународни језик дипломатије. Поред тога, на том поднебљу људи су стварали литерарна дела; бавили се трговином; изучавали математику, астрономију и магију; доносили законе; развијали разне професије и практиковали неки облик религије. Такви и слични записи су драгоцен извор информација.

Ти текстови не пружају слику о некој чудној цивилизацији. „Оно што се може видети није нам нимало страно — ту су изрази страха и љутње, наклоности и молбе за љубављу“, каже Метју Столпер, професор асирологије са Универзитета у Чикагу, који је 30 година периодично радио на овом пројекту. „У питању су записи краљева који су се хвалисали како су велики“, каже он, „али и записи других који говоре како они баш и нису били тако бајни.“ Поред тога, ту су и текстови из Нузија, града који се налази у данашњем Ираку, који документују 3 500 година старе правне спорове око удовичког наслеђа, наводњаване њиве, позајмљеног магарца и томе слично.

Асиролози широм света допринели су сакупљању грађе за овај пројекат. Особље Института деценијама је радило на попуњавању скоро 2 000 000 индексних картица, које откривају где се све нека реч користила. Речник се састоји од 26 томова. Први том је изашао 1956, а осталих 25 томова су излазили како су били спремни за штампу. Комплетан речник кошта око 2 000 америчких долара, али је доступан и бесплатно на интернету.

Било је потребно пуних 90 година да би се речник завршио. Па ипак, они који су радили на овом гигантском пројекту увиђају његове границе. У једном чланку о овој теми стоји: „Још увек се не зна шта неке речи значе и будући да стално израњају нова открића, то је [...] дело на ком ће се још радити“ (BBC News).