PLAČ nas prati od dana rođenja. Bebe plačem skreću pažnju na svoje emocionalne i fizičke potrebe. Ali zašto plačemo i kada odrastemo, budući da možemo da komuniciramo i na druge načine?

Postoji mnogo razloga zbog kojih plačemo. Ponekad smo tužni, frustrirani ili trpimo fizički ili emotivni bol. S druge strane, kada nam se desi nešto lepo ili nam padne kamen sa srca, poteku nam suze radosnice. Takođe, suze mogu biti zarazne. „Kada vidim da neko plače, nije važno zbog čega, ne mogu da zadržim suze“, kaže Marija. Pored toga, svima nam se desi da se rasplačemo zbog neke scene na filmu ili opisa u knjizi.

Koji god razlog da je u pitanju, plač je moćan neverbalni vid komunikacije. „To je jedan od retkih načina da kažemo tako mnogo u tako kratkom roku“, objašnjava se u knjizi Adult Crying. Suze nas ne ostavljaju ravnodušnima. Na primer, kada je neko tužan i plače, teško ćemo to ignorisati jer nam suze govore da on pati. Zato nastojimo da ga utešimo i pomognemo mu.

Neki stručnjaci smatraju da nam plakanje pomaže da se rasteretimo i izbacimo negativna osećanja, i da onaj ko ima naviku da guta suze može narušiti zdravlje. Drugi kažu da nauka nije potvrdila da plakanje koristi u fizičkom i emotivnom pogledu. Kako god bilo, istraživanja pokazuju da se 85 posto žena i 73 posto muškaraca oseća bolje nakon što se dobro isplače. „Ponekad prosto znam da moram da plačem“, objašnjava žena po imenu Noemi. „Posle toga mogu duboko udahnuti i sagledati stvari u pravom svetlu.“

 Olakšanje nam ne donose samo suze već i to kako drugi reaguju na njih. Na primer, ako nas oni teše i žele da nam pomognu, biće nam lakše. Ali ako nas njihova reakcija razočara, možda ćemo se postideti ili osećati odbačeno.

Činjenica je da je plakanje i dalje zagonetka za nas. Ali ono što znamo jeste da nas je Bog obdario čudesnom sposobnošću da putem suza ispoljavamo emocije.