„Opraštajte jedni drugima, čak i ako imate opravdane pritužbe“ (KOLOŠANIMA 3:13).

Svi mi pravimo greške. Može se desiti da uvredimo druge ili da oni uvrede nas. Zato treba da opraštamo jedni drugima. Kada oprostimo nekome ko nas je povredio, više nismo ljuti na njega. Ne vraćamo „zlo za zlo“ niti ga stalno podsećamo na to šta nam je učinio (Rimljanima 12:17). Ali šta treba da radimo ako nas je neko toliko povredio da stalno razmišljamo o onome što se desilo? Onda treba da nasamo i sa puno poštovanja razgovaramo s tom osobom. Naš cilj treba da bude da se pomirimo, a ne da dokažemo da smo mi u pravu (Rimljanima 12:18).

„Budite ponizni i smatrajte druge većima od sebe“ (FILIPLJANIMA 2:3).

Drugima će biti prijatno u našem društvu ako smo ponizni i učtivi. Oni znaju da smo dobri i obzirni i da ih nikada ne bismo namerno povredili. Ali ako smatramo da smo bolji od drugih i ako uvek insistiramo da  bude po našem, onda ćemo stvarati napetu atmosferu. Ljudi će nas izbegavati i nećemo imati baš mnogo prijatelja.

„Bog nije pristrastan, nego u svakom narodu prihvata sve koji ga se boje i čine ono što je pravedno“ (DELA APOSTOLSKA 10:34, 35).

Naš Stvoritelj ne smatra da su neki ljudi bolji od drugih zbog svoje nacionalnosti, jezika kojim govore, društvenog statusa ili boje kože. On je „od jednog čoveka stvorio [...] sve narode“ (Dela apostolska 17:26). Zato bi se moglo reći da su svi ljudi braća i sestre. Kada smo dobri prema svima i kada ih poštujemo, tada će se oni osećati prijatno, mi ćemo biti srećniji i što je najvažnije, obradovaćemo svog Stvoritelja.

„Obucite se u [...] blagost“ (KOLOŠANIMA 3:12).

Kada smo blage naravi, drugima je lepo s nama. Osećaju slobodu da nam se obrate pa čak i da nas isprave kad pogrešimo zato što znaju da se nećemo naljutiti. S druge strane, ako je neko ljut na nas, svojom blagošću ga možemo smiriti. U Poslovicama 15:1 stoji: „Blag odgovor utišava gnev, a oštra reč izaziva bes.“

„Više usrećuje davanje nego primanje“ (DELA APOSTOLSKA 20:35).

U današnje vreme, mnogi su pohlepni i misle samo na sebe. Ali samo velikodušna osoba može biti istinski srećna (Luka 6:38). Velikodušne osobe su srećne jer više vole ljude nego stvari. Veoma su zahvalne kada neko učini nešto lepo za njih (Kološanima 3:15). U čijem društvu biste radije bili – u društvu škrtih i nezahvalnih ili onih koji su velikodušni i zahvalni? Suština je u tome da se prema drugima ophodimo onako kako bismo želeli da se oni ophode prema nama (Matej 7:12).