JOSIP je želio znati jesu li njegova braća još uvijek onako podla i zla. Zato je rekao: “Vi ste uhode. Došli ste vidjeti kako je naša zemlja slaba.”

“Ne, nismo”, rekli su. “Mi smo pošteni ljudi. Svi smo braća. Bilo nas je 12. Ali jednog brata više nema, a najmlađi je ostao kod kuće s ocem.”

Josip se pravio da im ne vjeruje. Zadržao je brata imenom Šimuna u zatvoru a ostalima dao da odnesu hranu i odu kući. Ali im je rekao: “Kad se vratite, dovedite najmlađeg brata sobom.”

Vrativši se u Kanaan, braća su rekla ocu sve što se je dogodilo. Jakov je bio tužan. “Josipa više nema,” plakao je, “a sad nema ni Šimuna. Neću pustiti da uzmete mog najmlađeg sina, Benjamina.” Budući da je sve više nedostajalo hrane, Jakov je pustio Benjamina u Egipat da donesu još hrane.

Josip je vidio da braća dolaze. Bio je sretan da vidi svog najmlađeg brata, Benjamina. Naravno, nitko od njih nije znao da je ova važna ličnost Josip. On je sada učinio nešto da prokuša svoju braću.

Zapovijedio je slugama da napune njihove torbe hranom. Ali je stavio jedan srebrn vrč u Benjaminovu torbu. Nakon što su prošli dio puta, Josip je poslao sluge za njima. Kad su ih stigli, sluge su rekle: “Zašto ste ukrali gospodarev srebrn vrč?”

“Nismo ga ukrali”, rekla su braća. “Ako ga pronađete kod bilo koga od nas, neka ta osoba bude ubijena.”

Tako su sluge tražile po torbama i pronašli vrč u Benjaminovoj torbi, kao što se ovdje vidi. Rekli su: “Ostali mogu ići, ali Benjamin će poći s nama.” Što će devetero polubraće učiniti?

Vratili su se s Benjaminom u Josipovu kuću. Josip im je rekao: “Vi možete kući, a Benjamin će biti moj rob.”

Tada je Juda progovorio: “Ako se vratim bez dječaka, moj otac će umrijeti jer ga jako voli. Zato te molim, zadrži mene kao roba, a dječaka pusti.”

Josip je vidio da su se njegova braća izmijenila. Nisu više bili zli i podli. Da vidimo što je Josip tada učinio.