JOSIF više nije mogao da prikriva svoja osećanja. Naredio je slugama da izađu iz sobe. Kada je ostao sam s braćom, počeo je da plače. Možemo samo da zamislimo koliko su se njegova braća iznenadila, jer nisu znala zašto on plače. On im je na kraju rekao: ’Ja sam Josif. Da li mi je otac još uvek živ?‘

Njegova braća su bila toliko iznenađena da nisu mogla da govore. Uplašili su se. Ali Josif je rekao: ’Molim vas, priđite bliže.‘ Kada su se približili, on im je rekao: ’Ja sam vaš brat Josif, kojeg ste prodali u Egipat.‘

Josif je nastavio da lepo razgovara s njima: ’Ne krivite sebe što ste me prodali ovde. Mene je u stvari Bog poslao u Egipat da bih spasao život mnogih ljudi. Faraon me je postavio da budem vladar cele zemlje. Zato sada pohitajte k ocu i ispričajte mu ovo. I kažite mu neka dođe da ovde živi.‘

Tada je Josif zagrlio braću i sve ih poljubio. Kada je faraon čuo da su došla Josifova braća, rekao je Josifu: ’Neka uzmu kočije i dovedu oca i svoje porodice i neka dođu ovde. Daću im najbolju zemlju u celom Egiptu.‘

Tako su i uradili. Ovde možeš videti kako se Josif pozdravlja sa ocem kada je on s porodicom stigao u Egipat.

Jakovljeva porodica je postala veoma velika. Ukupno ih je bilo 70 kada su se preselili u Egipat, računajući Jakova, njegovu decu i unuke. Ali tu su još bile i žene, a verovatno i mnoge sluge. Svi su se nastanili u Egiptu. Zvali su se Izraelci, jer je Bog promenio Jakovu ime u Izrael. Izraelci su postali poseban narod za Boga, kao što ćemo to kasnije videti.