PROLAZI godina za godinom — 10, 20, 30, 39 godina! Ipak, Izraelci su još uvek bili u pustoši. Međutim, Jehova se sve te godine starao za svoj narod. Hranio ih je manom. Danju ih je vodio stubom od oblaka, a noću stubom od vatre. I tokom svih tih godina, njihova odeća se nije pohabala, niti se obuća poderala.

Sada je bio prvi mesec 40. godine otkako su izašli iz Egipta. Izraelci su se ponovo ulogorili kod Kadisa. To je bilo upravo ono mesto odakle su skoro 40 godina ranije poslali 12 uhoda da izvide hanansku zemlju. U Kadisu je umrla Mojsijeva sestra Marija. I kao i ranije, opet su se pojavili problemi.

Narod nije mogao da nađe vodu. Zato su se žalili Mojsiju: ’Bolje da smo umrli. Zašto si nas doveo iz Egipta na ovo strašno mesto gde ništa ne raste? Nema ni žita, ni smokava, ni grožđa, ni narova. Nema čak ni vode za piće.‘

Kada su Mojsije i Aron otišli do šatora sastanka da se pomole, Jehova je rekao Mojsiju: ’Sakupi narod. Zatim pred svima progovori toj steni. Iz stene će poteći dovoljno vode za sav narod i sve njihove životinje.‘

Zato je Mojsije sakupio narod i rekao: ’Slušajte vi koji nemate veru u Boga! Hoćete li da vam Aron i ja damo vodu iz ove stene?‘ Potom je Mojsije dvaput udario štapom u stenu, i iz nje je poteklo puno vode. Bilo je dovoljno vode za sve ljude i njihove životinje.

Međutim, Jehova je bio ljut na Mojsija i Arona. Da li znaš zašto? Zato što su rekli da će oni izvesti vodu iz stene. Ali to je u stvari uradio Jehova. I pošto Mojsije i Aron nisu kazali pravu istinu o tome, Jehova je rekao da će ih kazniti. ’Nećete vi uvesti moj narod u Hanan‘, rekao je.

Uskoro su Izraelci otišli iz Kadisa. Ubrzo su došli do planine Or. Tamo je, na vrhu planine, umro Aron. Imao je 123 godine. Izraelci su bili veoma tužni, i ceo narod je 30 dana plakao za Aronom. Sledeći izraelski prvosveštenik postao je Aronov sin Eleazar.