Да ли је Библија противречна?
Поглавље 7
Да ли је Библија противречна?
Често се подиже приговор да је Библија противречна. Обично, људи који то тврде нису лично уопште прочитали Библију; они само понављају оно што су чули. Али, неки су узнемирени због наизглед правих противречја на која су наишли.
1, 2. (Укључујући увод.) (а) Шта се често приговара Библији? (б) Шта би требало да уважимо при упоређивању различитих библијских одломака? (в) Шта би могао да буде разлог тога што се извештаји два библијска писца о истом догађају понекад међусобно разликују?
АКО је Библија заиста Реч Божја, онда мора бити хармонично дело без противречја. Зашто онда изгледа да неки одломци противрече другима? У вези одговора на ово питање морамо узети у обзир да је Библију, иако је она Реч Божја, писао велики број људи у временском раздобљу од неколико векова. Ови писци били су различитог порекла, сваки је имао други стил писања и нису располагали истим даровима. Све те разлике одражавају се и у писању.
2 Осим тога, ако два или више писаца извештава о истом догађају, један би могао да запише појединости које други не спомиње. Уз то, различити писци приказују садржај на различите начине. Један би могао да пише све хронолошким редом, док би други могао да следи сасвим други поредак. У овом поглављу приказаћемо нека наизгледна противречја и размотрити како се она могу међусобно ускладити ако се узму у обзир горе наведене тачке.
Независни сведоци
3, 4. Која уочљива разлика постоји између извештаја Матеја и Луке у вези официра чији је слуга био болестан, и како могу међусобно да се усагласе?
3 Понекад се појављују ”противречја“ ако постоје два или више извештаја о истом догађају. Тако, на пример, читамо у Матеју 8:5 да је Исусу, кад је дошао у Кафарнаум, приступио један официр, молећи га да оздрави његовог слугу. Међутим, према Луки 7:3, овај официр је послао ”старешине јудејске да га моле да би дошао да му исцели слугу“. Да ли је официр разговарао с Исусом или је послао старије мужеве?
4 Одговор наравно гласи да је послао старешине Јевреја. Али, зашто је Матеј написао да се официр лично обратио Исусу? Зато што је та молба уствари потекла од њега и била је само упућена Исусу преко јеврејских старешина. Старешине су при томе служили само као посредници.
5. Зашто се у Библији каже да је Соломон саградио храм, кад је јасно да су стварни посао извршили други?
5 Да би представили то нека послужи оно што читамо у 2. Летописа 3:1: ”Саломон поче зидати Дом Господњи у Јерусалиму.“ Касније читамо: ”Кад Саломон сврши Дом Господњи“ (2. Летописа 7:11). Да ли је Соломон лично саградио храм од почетка до краја? Наравно да није. Стварне грађевинске радове извршавало је мноштво занатлија и радника. Али, Соломон је био организатор радова, онај који је био одговоран. Зато Библија каже да је он саградио тај дом. На исти начин из Матејевог Еванђеља сазнајемо само то да је официр приступио Исусу. Лука улази у даљње појединости и показује да му се обратио преко јеврејских старешина.
6, 7. Како можемо међусобно ускладити два различита извештаја Еванђеља о молби Зебедејевих синова?
6 Сличан пример налазимо у Матеју 20:20, 21, где пише: ”Тада приступи к њему мати синова Зебедејевих са својим синовима, клањајући му се —, да га моли за нешто.“ Молила је за повлашћене положаје за своје синове кад Исус дође у своје Краљевство. У Марковом извештају о овом догађају читамо: ”Јаков и Јован, синови Зебедејеви, приближише се Исусу и рекоше: Учитељу, хтели бисмо да нам учиниш што ћемо те молити.“ (Марко 10:35-37). Ко је изнео Исусу ову молбу — оба Зебедејева сина или њихова мајка?
7 Јасно, била су то оба Зебедејева сина који су за то замолили, као што објашњава Марко. Али, они су то учинили преко своје мајке. Она је говорила у њихово име. То потврђује и Матејев извештај, где пише да су други апостоли, чувши што је учинила мајка синова Зебедејевих, постали озлојеђени, не на мајку, већ ”на та два брата“ (Матеј 20:24).
8. Како могу два различита извештаја о истом догађају међусобно одступати, а ипак да оба буду истинита?
8 Да ли си икада чуо двоје људи како описују исти догађај ког су били сведоци? Ако јеси, тада си могао да запазиш да је свако истицао појединости које су на њега оставиле утисак. Један је можда испустио ствари које је други испричао. Међутим, обоје је говорило истину. Исто је и са четири извештаја еванђеља о Исусовом деловању, као и с другим историјским догађајима о којима извештава више него један библијски писац. Сваки од ових писаца забележио је тачне информације, чак ако је један описао појединости које је други испустио. Разматрањем свих извештаја можемо створити потпунију слику о ономе што се догодило. Такве варијанте, осим тога, доказују да су библијски извештаји настали независно један од другог. А њихова суштинска хармонија доказује да су истинити.
Узети у обзир контекст
9, 10. Како нам контекст помаже да разумемо откуд је Каин узео своју жену?
9 Често се наизгледна противречја могу решити чак ако само узмемо у обзир контекст. Узмимо, на пример, често постављано питање о Каиновој жени. У 1. Мојсијевој 4:1, 2, NW, читамо: ”Временом је родила [Ева] Каина и рекла: ’Родила сам човека уз помоћ Јеховину.‘ Касније је поново родила, брата његовог Авеља.“ Као што је добро познато, Каин је убио Авеља; али, после читамо да је Каин имао жену и децу (1. Мојсијева 4:17, NW). Где је Каин нашао своју жену, ако су Адам и Ева имали само два сина?
10 Решење је у чињеници да су Адам и Ева имали још деце. Као што произилази из контекста, они су имали велику породицу. У Постању 5:3 читамо да је Адам постао отац једног даљњег сина именом Сет, а из следећег стиха сазнајемо о Адаму: ”Постао је отац синова и кћери“ (1. Мојсијева 5:4, NW). Дакле, Каин је могао да ожени једну од својих сестара или једну од нећакиња. У раном раздобљу људске историје, кад је човечанство било тако близу савршенства, такви бракови очигледно нису представљали опасности за потомство, какве би таква веза имала данас.
11. На које наизгледно противречје између Јакова и апостола Павла указују неки?
11 Разматрање контекста може нам такође помоћи да разјаснимо наводно противречје између апостола Павла и Јакова. У Ефешанима 2:8, 9, NW, Павле указује да хришћани могу да се спасу вером, не делима. Он каже: ”Јер сте спашени кроз веру... не захваљујући делима.“ Јаков, насупрот томе, инсистира на важности дела. Он пише: ”Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без добријех дјела мртва“ (Јаков 2:26, ДК). Како можемо ове две изјаве ускладити?
12, 13. Како Јаковљеве речи надопуњују Павлове, уместо да им противрече?
12 Разматрајући контекст Павлових речи, увиђамо да се обе изјаве уствари надопуњују. Апостол Павле се, наиме, осврће на настојања Јевреја да држе Мојсијев закон. Веровали су да ће бити праведни ако се буду придржавали Закона у свим појединостима. Међутим, Павле је указао да је то немогуће. Нашим делима не можемо никада постићи праведност — и тако заслужити спасење — будући да смо наследили грешност. Можемо се спасти једино вером у Исусову откупну жртву (Римљанима 5:18).
13 Јаков, међутим, додаје важно начело да је вера сама по себи безвредна ако није потврђена делима. Неко ко тврди да има веру у Исуса, мора то и да докаже својим владањем. Неделотворна вера је мртва вера и неће довести до спасења.
14. Каквим је изјавама Павле показао своју пуну сагласност с начелом да се жива вера показује делима?
14 Апостол Павле се потпуно с тиме сложио, јер је често спомињао каква би дела хришћани требало да чине да би показали своју веру. Тако је, на пример, писао Римљанима: ”Срцем се показује вера за праведност, а устима се даје јавна изјава за спасење.“ ’Устима признавати за спасење‘ — тј. с другима разговарати о својој вери — неопходно је за спасење (Римљанима 10:10, NW; види и 1. Коринћанима 15:58; Ефесцима 5:15, 21-33; 6:15; 1. Тимотеју 4:16; 2. Тимотеју 4:5; Јеврејима 10:23-25). Међутим, ниједан хришћанин не може делима — поготово не настојањима да држи Мојсијев закон — зарадити право на вечни живот. Вечни живот је ’дар који Бог даје‘ онима који показују веру (Римљанима 6:23; Јован 3:16).
Различита гледишта
15, 16. Како могу и Мојсије и Јошуа да буду у праву, иако један означава подручје источно од Јордана као ”с ове стране“, а други ”с оне стране“ реке?
15 Понекад су библијски писци извештавали о истом догађају с различите тачке гледишта, или су изабирали различите начине приказивања својих извештаја. Ако се узму у обзир ове разлике, могу се даљња наизгледна противречја лако разјаснити. Један пример за то је у књизи Бројева 35:14, где Мојсије говори о подручју источно од Јордана као о оном ”с ове стране Јордана“. Јошуа, међутим, говори о тој земљи као оној ”с оне стране Јордана“ (Јошуа 22:4). Који је податак тачан?
16 Уствари, оба су тачна. Према извештају у књизи Бројева, Израелци још нису били прешли Јордан и још су стајали пред улазом у Обећану земљу, тако да је подручје источно од Јордана за њих било ”с ове стране“. Али, Јошуа је већ био прешао преко Јордана. Он се сада, наравно, налазио западно од реке у земљи Канаан. За њега је споменуто подручје лежало ”с оне стране“ реке.
17. (а) На које наизгледно противречје у прва два поглавља Књиге Постања указују неки? (б) Шта је стварни разлог наводног неподударања?
17 Такође, начин како је нека нарација (причање) састављена може наизглед довести до противречја. У Постању 1:24-26 Библија показује да су животиње биле створене пре човека. Али, из Постања 2:7, 19, 20 изгледа произилази да је човек био створен пре животиња. Зашто ово одступање? Зато што се у та два извештаја дела стварања разматрају с различитих становишта. У првом се описује стварање небеса и Земље са свим што је на њима (Постање 1:1–2:4). Други се усредсређује на стварање човека и на његово упадање у грех (1. Мојсијева 2:5–4:26, NW).
18. Како можемо објаснити наизгледна неподударања између два извештаја стварања у првим поглављима Књиге Постања?
18 Први извештај је хронолошки поређан, подељен у шест узастопних ”дана“. Други је написан по редоследу тематске важности. Из тог разлога се одмах после кратког увода директно прелази на стварање Адама, будући да су он и његова породица главне личности онога што следи (Постање 2:7). Даљње информације се додају по потреби. Сазнајемо да је Адам после свог стварања требало да живи у врту у Едену. Зато се сада спомиње засађивање Еденског врта (Постање 2:8, 9, 15). Јехова задужује Адама да именује ’сваку дивљу звер пољску и свако летеће створење небеско‘. Зато је сада било време споменути да је ’Јехова Бог стварао од земље‘ сва ова створења, иако су они били створени давно пре појаве Адама на сцени (Постање 2:19; 1:20, 24, 26).
Пажљиво читати извештај
19. Коју привидну нејасноћу садржи библијски извештај о заузимању Јерусалима?
19 Понекад је довољно пажљиво читати извештај и логично размислити о пруженим информацијама да би се решила наизгледна противречја. То је, на пример, случај ако разматрамо заузимање Јерусалима од стране Израелаца. Јерусалим је, додуше, био део наслеђа Бенијамина, али као што читамо, ово племе није било у стању да освоји град (Јошуа 18:28; Судије 1:21). Затим се каже да Јуда није могао да заузме град — као да је овај град припадао наслеђу овог племена. Коначно је Јуда освојио Јерусалим и спалио га ватром (Јошуа 15:63; Судије 1:8). Стотинама година касније, међутим, извештава се да је Давид заузео град (2. Самуелова 5:5-9).
20, 21. Које историјске чињенице открива пажљиво испитивање свих релевантних појединости о заузимању Јерусалима од стране Хебреја?
20 На први поглед све би ово могло да звучи конфузно, али уствари овде нема противречја. Граница између Бенијаминовог и Јудиног наслеђа пролазила је долином Хином, дакле, тачно кроз древни град Јерусалим. Оно што се касније назива Давидов Град уствари је лежало на подручју Бенијамина, као што то произилази из Јошуе 18:28. Али, вероватно се гебусејски град Јерусалим протезао ван долине Хином и задирао у подручје Јуде, тако да је и Јуда морао ратовати с његовим канаанским становницима.
21 Бенијамин није могао освојити град. Али, једном приликом Јуда је освојио град и спалио га (Судије 1:8, 9). Међутим, очигледно је Јудина војска продужила даље и неки од првобитних становника поново су узели град у посед. Касније је тамо настало гнездо отпора које ни Јуда ни Бенијамин нису могли разбити. Тако су Гебусеји остали у Јерусалиму, све док Давид вековима касније није покорио град.
22, 23. Ко је носио Исусов мученички стуб до места погубљења?
22 Осврнимо се на један други пример из Еванђеља. У вези Исусовог одвођења на погубљење, Јован извештава: ”И носећи мученички стуб свој изашао је“ (Јован 19:17, NW). Међутим, у Луки читамо: ”И кад су га одвели, ухватили су Симона, неког Киренца, који је долазио из те земље, и метнули су на њега мученички стуб да га носи за Исусом“ (Лука 23:26, NW). Да ли је Исус сам носио оруђе свог погубљења или је то Симон учинио за њега?
23 На почетку је Исус очигледно сам носио свој мученички стуб, као што то Јован описује. Међутим, како извештавају Матеј, Марко и Лука, путем је Симон из Кирене био присиљен да преузме од Исуса стуб и да га носи остатак пута до места погубљења.
Доказ независности
24. Зашто нисмо изненађени што у Библији наилазимо на неке наизгледне недоследности, али шта из тога не би требало да закључимо?
24 Тачно је, Библија садржи неке наизгледне недоследности које тешко могу да се разјасне. Али, не би требало да полазимо од тога да се при томе ради о очигледним противречјима. Често се ради само о недостатку информација. Библија даје довољно разјашњења да удовољи нашим духовним потребама. Али, ако би нам пружала сваку појединост свих споменутих догађаја, била би опсежна и гломазна збирка књига, уместо приручне књиге коју данас можемо у свако време имати код себе.
25. Шта каже Јован у вези извештаја о Исусовој служби, и како нам то помаже да разумемо зашто Библија не спомиње сваку појединост неког догађаја?
25 Говорећи о Исусовој служби, апостол Јован је писао с оправданим преувеличавањем: ”Има још друго много што учини Исус, што кад би се редом написало, мислим да цео свет не би могао садржати књиге које би се написале“ (Јован 21:25). Још више би било немогуће да се извести о свим појединостима дугачке историје Божјег народа, почев од патријарха па до хришћанске скупштине првога века.
26. Библија садржи довољно информација да бисмо били сигурни у коју важну чињеницу?
26 Библија је заиста чудо сажетости. Она садржи довољно информација да бисмо могли разумети да је нешто далеко више него само људско дело. Варијације које садржи доказују да су сведоци заиста били независни сведоци. С друге стране, зачуђујућа јединственост Библије — с којом ћемо се поближе позабавити у једном другом поглављу — показује да је несумњиво божанског порекла. Она је Реч Божја, а не човечија.
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 89. страни]
Наизгледне неподударности у Библији доказују да су писци били заиста независни сведоци
[Истакнути текст на 91. страни]
Разматрање контекста често помаже да се разреше наизгледна противречја
[Оквир на 93. страни]
”Неслагања“ не морају бити противречја
Теолог Keneth S. Kantzer једном је објаснио како два извештаја о истом догађају могу изгледати противречно, а да су ипак оба истинита. Писао је: ”Пре неког времена погинула је мајка једног нашег драгог пријатеља. За њену смрт смо најпре дознали од једног поузданог заједничког пријатеља. Испричао је да је мајка нашег пријатеља стајала на углу улице и чекала аутобус, када је захватио неки други аутобус који је пролазио. Задобила је смртоносне повреде и умрла неколико минута касније.“
Али, убрзо после тога чуо је сасвим другу причу. Он каже: ”Чули смо од унука умрле жене да је при судару два возила испала из аута и на месту остала мртва. Дечак је у то био сасвим сигуран.
Касније... смо покушали да разјаснимо ствар. Испричали су нам да је на баку, док је чекала аутобус, налетео један други аутобус и нанео јој тешке повреде. Затим је повезао неки возач, како би је што пре довезао до болнице, али у журби се сударио с једним другим возилом. Бака је испала из аута и на месту остала мртва.“
То показује да два или више извештаја о истом догађају могу бити истинита, чак ако се наизглед не слажу. Исто се понекад догађа и са Библијом. Различити сведоци могли су да описују различите појединости истог догађаја. Уместо да су противречни, њихови записи се употпуњују, а ако узмемо у обзир све извештаје, стећи ћемо боље разумевање онога што се догодило.
