Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је наука оповргла Библију?

Да ли је наука оповргла Библију?

Поглавље 8

Да ли је наука оповргла Библију?

Године 1613. италијански научник Галилео Галилеј објавио је дело ”Весник сазвежђа“. У њему наводи доказ да се Земља окреће око Сунца, а не Сунце око Земље. Његова објашњења покренула су читав низ догађаја који су га коначно довели пред римокатоличку инквизицију под ”снажном сумњом јереси“. Најзад је био присиљен то да ”порекне“. Због чега се за јерес сматрало схватање да Земља кружи око Сунца? Зато што су Галилејеви тужиоци тврдили да то противречи ономе што каже Библија.

1. (Укључујући увод.) (а) Шта се догодило кад је Галилеј указао да се Земља окреће око Сунца? (б) Иако Библија није научни уџбеник, шта утврђујемо ако је упоређујемо са савременом науком?

ДАНАС је раширено мишљење да је Библија ненаучна, а неки као доказ за то наводе оно што је доживео Галилеј. Али, да ли је то заиста случај? Одговарајући на ово питање, морамо да се присетимо да је Библија књига која садржи пророчанства, историју, молитве, законе, савет и спознање о Богу. Она ни у ком случају не тврди да је научни приручник. Ипак, кад дотиче научна питања, Библија је потпуно поуздана.

Наша планета Земља

2. Како Библија описује Земљин положај у свемиру?

2 Погледајмо шта Библија каже о нашој планети Земљи. У књизи о Јову читамо: ”[Бог] поврх празнине Сјевер разапиње, он држи земљу о ништа објешену“ (Јоб 26:7Стварност). Исаија је изјавио следеће: ”Он столује врх круга земаљскога“ (Изаија 40:22Ст). Слика округле Земље која је ”поврх празнине“ ’о ништа обешена‘ јако подсећа на фотографије у свемиру лебдеће земаљске кугле, које су начинили астронаути.

3, 4. Шта је Земљин кружни ток воде, и шта Библија каже о томе?

3 Погледајмо и зачуђујући кружни ток воде. У Compton’s Encyclopedii се ово збивање описује овако: ”Вода... с површине океана испарава у атмосферу... Стална струјања ваздуха у Земљиној атмосфери носе влажни ваздух према копну. Кад се ваздух охлади, кондензује се пара у капљице воде. Оне обично постају видљиве у облику облака. Често се ове капљице скупљају у кишне капи. Ако у атмосфери владају довољно ниске температуре, уместо кишних капи настају снежне пахуљице. У сваком случају, вода која је од мора превалила стотине или чак хиљаде километара, поново пада на површину Земље. Тамо се скупља у реке или понире у земљино тло, започињући своје путовање натраг у море.“⁠1

4 Овај задивљујући процес, који омогућује живот на сувом копну, био је већ пре отприлике 3 000 година описан у Библији једноставним речима: ”Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку“ (Проповједник 1:7ДК).

5. Зашто су псалмистове изјаве о историји планина данас тако значајне?

5 Можда је још значајније објашњење које даје Библија о историји планина. Следећа изјава налази се у једном уџбенику геологије: ”Од преткамбријских времена све до данас наставља се непрекидни процес настајања и разарања планина... Планине нису само настале на тлу несталих мора, већ су често дуго после свог настајања бивале преплављене, а потом су се поново уздигле.“⁠2 Упоредимо то с песничким речима псалмисте: ”Морима си је [Земљу] као хаљином оденуо, — поврх гора воде протекоше. Подигоше се горе и спадоше долине на места која си им утврдио“ (Псалам 104:6, 8).

”У почетку“

6. Која се тврдња Библије слаже са садашњим научним теоријама о пореклу свемира?

6 Први стих Библије гласи: ”У почетку створи Бог небо и земљу“ (Постање 1:1). На темељу одређених запажања, научници претпостављају да је материјални свемир заиста имао почетак. Није постојао одувек. Астроном Роберт Џестроу, агностик у религиозним питањима, писао је: ”Појединости се разликују, али битни елементи у астрономском и библијском извештају књиге Постанка су исти: ланац догађаја који је водио до човека започео је изненада и нагло у одређеном временском тренутку, у бљеску светлости и енергије.“⁠3

7, 8. Шта морају признати многи научници у вези порекла свемира, иако при томе не признају Божју улогу?

7 Истина, многи научници, иако верују да је свемир имао почетак, не прихватају објашњење да га је ’Бог створио‘. Међутим, неки данас признају да је тешко игнорисати доказе за интелигенцију која је стајала иза свега. Фримен Дајсон, професор физике, изјаснио се овако: ”Што више истражујем свемир и проучавам појединости његове изградње, то више доказа налазим да је свемир у неком смислу морао знати да ми долазимо.“

8 Професор Дајсон још признаје: ”Као научник који је био школован у начину размишљања и говорења 20. века, а не 18, не тврдим да изградња свемира доказује постојање Бога. Само тврдим да је изградња свемира спојива с претпоставком да интелигенција игра битну улогу у његовом функционисању.“⁠4 Његова изјава сигурно открива скептичан став нашег времена. Али, ако се на тај скептицизам не обазиремо, запажамо да постоји пажње вредан склад између савремене науке и библијског објашњења да је ’у почетку Бог створио небо и земљу‘ (Постање 1:1).

Здравље и хигијена

9. Како библијски закон о заразним кожним болестима открива практичну мудрост (Јоб 12:9, 16а)?

9 Размотримо како Библија обрађује једно друго подручје, наиме, здравље и хигијену. Ако је неки Израелац имао кожни осип за који се сумњало да је лепра, стављен је у карантин. ”Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза окола нека му буде стан“ (3. Мојсијева 13:46ДК). Чак је заражена одећа морала да буде спаљена (Левитик 13:52). У оно време то је била делотворна метода сузбијања заразе.

10. Како би примена библијског савета о хигијени у неким земљама била од користи за многе?

10 Један даљњи важан закон односио се на одстрањивање људског измета, који је требало закопавати ван табора (Деутероном 23:12, 13). Овим су законом Израелци несумњиво били поштеђени многих болести. Чак су данас у неким земљама многи озбиљни здравствени проблеми проузрочени недовољним одстрањивањем људских отпадних твари. Ако би људи у тим земљама следили законе који су били записани у Библији пре много хиљада година, били би много здравији.

11. Који се савет Библије у вези духовног здравља показао практичан?

11 Високо здравствено мерило Библије укључивало је и духовно здравље. Једна библијска изрека гласи: ”Спокојно срце живот је телесном организму, а љубомора је трулеж костима“ (Пословице 14:30NW). Последњих година медицинска истраживања су показала да је наше телесно здравље заиста под утицајем нашег душевног става. Тако је, на пример, др C. B. Thomas са Универзитета Johns Hopkins посматрао више од хиљаду апсолвената у временском раздобљу од 16 година и довео је у везу њихове психичке особине с њиховом склоношћу болестима. При томе је утврдила једну ствар: Најнеотпорнији на болести били су они апсолвенти који су под оптерећењем реаговали гневније и који су били немирнији.⁠5

Шта каже Библија?

12. Зашто је Католичка црква сматрала за јерес Галилејеву теорију у вези Земље?

12 Ако је Библија у научном смислу тако тачна, зашто је онда Католичка црква тврдила да је Галилејево учење о кружењу Земље око Сунца неспојиво с Библијом? Разлог је био тај што су црквени ауторитети тако интерпретирали одређене библијске стихове.⁠6 Да ли су били у праву? Да бисмо то установили, позабавићемо се са два стиха која су они наводили.

13, 14. Које библијске цитате је Католичка црква криво интерпретирала? Објасни.

13 Један стих гласи: ”Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази“ (Проповједник 1:5ДК). Према тврдњама Цркве, изрази као ”сунце излази“ и ”сунце залази“ значе да се покреће Сунце — не Земља. Али, ми чак и данас кажемо да Сунце излази и залази, иако нам је већини познато да Земља кружи око Сунца, а не обрнуто. Овим изразима само описујемо привидно кретање Сунца, како то изгледа људском посматрачу. А библијски писац је учинио управо то.

14 У другом стиху читамо: ”Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека“ (Псалам 104:5ДК). То је било протумачено као да значи да Земља после свог стварања уопште није могла да се окреће. Међутим, уствари овај стих наглашава непролазност Земље, не њену непокретност. Она се никада неће ”помјестити“ из постојања или бити уништена, као што потврђују други библијски стихови (Псалам 37:29; Проповједник 1:4ДК). Дакле, ни овај библијски стих нема никакве везе с окретањем Земље или Сунца. У Галилејево доба Црква, а не Библија, била је та која је спречавала објективну научну дискусију.

Еволуција и стварање

15. Шта заступа теорија еволуције, и како она противречи Библији?

15 Постоји, међутим, подручје на ком се, по мишљењу многих, савремена наука и Библија не могу сагласити. Већина научника заступа теорију еволуције, која научава да се све живо развило из једноставног животног облика који је дошао у постојање милионима година пре. Библија, насупрот томе, научава да је свака главна група живих створења била створена одвојено и да се размножава само по ’својој врсти‘. Човек, тако каже она, био је створен ”од праха земаљскога“ (Постање 1:21; 2:7). Да ли је то очевидна научна заблуда у Библији? Пре него што донесемо закључак у вези тога, требало би да установимо којим сазнањима наука уствари располаже, а о чему само поставља теорије.

16-18. (а) Које запажање је између осталог подстакло Чарлса Дарвина да верује у еволуцију? (б) Како можемо доказати да Дарвинова опажања на острвљу Галапагос не противрече ономе што каже Библија?

16 Теорију еволуције је популаризовао Чарлс Дарвин у прошлом веку. На острвљу Галапагос у Пацифику на Дарвина су посебан утисак оставиле различите врсте зеба на разним острвима. Он је закључио да све оне потичу од једне праврсте. Између осталог и на темељу овог посматрања, заступао је теорију да се сав живот развио из једног првобитног, једноставног облика. Покретачка сила иза еволуције виших створења из нижих било је, према његовом мишљењу, природно одабирање или преживљавање најјачих. Захваљујући еволуцији, тврдио је, развиле су се копнене животиње из риба, птице из гмизаваца, итд.

17 Уствари, оно што је Дарвин посматрао на тим изолованим острвима није у противречју с Библијом, будући да она допушта варијације унутар веће живе врсте. Тако, на пример, многе људске расе потичу од само једног пара прародитеља (Постање 2:7, 22-24). Зато не би било ништа необично да различите врсте зеба имају заједничког претка. Али, оне су увек остале зебе. Нису се развиле у јастребе или орлове.

18 Ни различите врсте зеба ни било шта друго што је Дарвин видео није доказало да сва створења, било да су то китови или галебови, слонови или кишне глисте, имају заједничког претка. Ипак, многи научници тврде да еволуција више није теорија, већ чињеница. Други, додуше увиђају проблеме те теорије, али ипак кажу да у њу верују. Популарно је тако веровати. Ми, међутим, треба да знамо да ли је еволуција доказана у тој мери да Библија мора бити да није у праву.

Да ли је доказана?

19. Да ли фосилни извештај подупире еволуцију или стварање?

19 Како може да се испита теорија еволуције? Најближи пут био би да се испита фосилни извештај, како би се утврдило да ли су се заиста дешавале постепене промене једне врсте у другу. Да ли постоји доказ да су се стварно дешавале? Не, као што поштено признаје велики број научника. Један од њих, Френсис Хичинг, пише: ”Кад тражимо карике између главних група животиња, њих једноствано нема.“⁠7 Недостатак доказа у фосилном извештају толико је очигледан да научници већ нуде алтернативе за Дарвинову теорију постепених промена. Међутим, истина је да изненадно појављивање животињских врста у фосилном извештају много више потврђује стварање него еволуцију.

20. Зашто начин како се репродукују живе ћелије не допушта еволуциони процес?

20 Осим тога, Хичинг показује да су жива створења програмирана да се егзактно размножавају, уместо да се развију у нешто друго. Он каже: ”Живе ћелије се удвостручују готово апсолутном тачношћу. Стопа погрешке толико је незнатна да је не може постићи ниједна од људи начињена машина. Такође постоје уграђене границе. Биљке достижу одређену величину и онда престају да расту. Винске мушице под било каквим измењеним условима остају увек винске мушице.“⁠8 Научници су деценијима код винских мушица настојали да вештачки изазову мутације, али ни то их није могло присилити да се развију у нешто друго.

Порекло живота

21. Која чињеница доказана од Луја Пастера представља за еволуцију озбиљан проблем?

21 Једно друго осетљиво питање на које научници не могу да одговоре гласи: Како је настао живот? Како је први најједноставнији животни облик — од ког наводно сви потичемо — дошао у постојање? Пре неколико векова објашњење није изгледало као проблем. Тада је већина људи мислила да муве могу да се развију из меса које трули и да гомила старих дроњака може спонтано створити мишеве. Међутим, пре више од стотину година француски хемичар Луј Пастер јасно је доказао да живот може настати само из већ постојећег живота.

22, 23. Које теорије о пореклу живота заступају еволуционисти, али шта показују чињенице?

22 Како еволуционисти објашњавају порекло живота? Према најпопуларнијој теорији, случајно спајање хемијских материја и енергије довело је до спонтаног настанка живота пре милиона година. Зар то не противречи принципу који је доказао Пастер? The World Book Encyclopedia објашњава: ”Пастер је показао да под хемијским и физичким условима какви данас владају на Земљи живот не може настати спонтано. Међутим, пре много милијарди година били су хемијски и физички услови на Земљи сасвим другачији.“⁠9

23 Али, чак под сасвим другачијим условима између неживе материје и најпримитивније живе јединке постоји још увек огроман понор. Michael Denton у својој књизи Evolution: A Theory in Crisis каже: ”Између живе ћелије и најорганизованијег небиолошког система, на пример кристала или снежне пахуљице, постоји невероватно велики, непремостив понор.“⁠10 Идеја да је нежива материја била неким пуким случајем оживљена толико је невероватна да заиста може да се означи као немогућа. Библијско објашњење да је живот настао из живота, наиме да је био створен од Бога, слаже се знатно боље са чињеницама.

Зашто не стварање

24. Зашто се већина научника, упркос проблемима те теорије, још увек чврсто држи теорије еволуције?

24 Упркос проблемима који су својствени теорији еволуције, веровати у стварање сматра се данас ненаучним, чак чудним. Али, зашто? Зашто чак ауторитет као што је Френсис Хичинг, који искрено признаје слабе стране еволуције, одбија идеју о стварању?⁠11 Према мишљењу Michaela Dentona, еволуција ће се, упркос својим недостацима, и даље научавати, јер се теорије стварања ”отворено позивају на натприродне узроке“.⁠12 Другим речима, чињеница да стварање захтева Створитеља чини га неприхватљивим. То је сигурно исто тако закључивање које се врти у круг какво смо већ срели у вези са чудима: Чуда су немогућа јер су чуда!

25. Који недостатак еволуције у научном смислу показује да она не представља доказану алтернативу за стварање у вези објашњења порекла живота?

25 Узгред, теорија еволуције је чак са научног гледишта врло сумњива. Michael Denton наставља речима: ”Пошто је [Дарвинова теорија еволуције] у основи теорија историјске реконструкције, немогуће је да се потврди експериментима или директним посматрањем, као што је то у науци уобичајено... Осим тога, теорија еволуције бави се низом јединствених догађаја — пореклом живота, пореклом интелигенције, итд. Јединствени догађаји су непоновљиви и зато се не могу подвргнути било каквом експерименталном испитивању.“⁠13 Истина је да је теорија еволуције и поред своје популарности пуна празнина и нерешених питања. Она не пружа уверљив доказ за одбацивање библијског извештаја о пореклу живота. Прво поглавље Књиге Постања садржи потпуно логичан извештај о томе како су се одвијали ови ”непоновљиви“ и ”јединствени догађаји“ током стваралачких ”дана“ који су се протезали хиљадама година. *

Шта је с потопом?

26, 27. (а) Шта каже Библија о потопу? (б) Одакле су делимично воде потопа морале доћи?

26 Многи указују на једно друго наводно противречје између Библије и савремене науке. У Књизи Постања читамо да је пре неколико хиљада година злоћа људи била толико велика да је Бог одлучио да их уништи. Упутио је праведног Ноја да изгради велики дрвени пловни објекат, арку. Потом је Бог навео потоп на човечанство. Преживели су само Ноје и његова породица, заједно с представницима свих животињских врста. Потоп је био толико велики да воде ”покрише и сва највиша брда под целим небом“ (Постање 7:19).

27 Откуда је дошла сва та вода која је била потребна да покрије читаву Земљу? Сама Библија даје на то одговор. На почетку стварања, кад је проширење атмосфере почело попримати облик, постојале су ’воде испод проширења‘ и ’воде изнад проширења‘ (1. Мојсијева 1:7; 2. Петрова 3:5NW). У вези с потопом догодило се према Библији следеће: ”Отворише се уставе небеске“ (Постање 7:11). Очигледно су ’воде изнад проширења‘ пале на Земљу и сачињавале велики део воде за поплаву.

28. Како су Божје слуге старог доба, укључујући Исуса, гледали на потоп?

28 У данашњим уџбеницима углавном не може да се прочита ништа о општем потопу. Зато је оправдано питање: ”Да ли је потоп само мит или се заиста догодио?“ Пре него што одговоримо на ово питање, требало би запазити да су обожаваоци Јехове који су живели касније на потоп гледали као на стварни историјски догађај, а не као на мит. Исаија, Исус, Павле и Петар били су међу онима који га наводе као стварни догађај (Исаија 54:9; Матеј 24:37-39; Јеврејима 11:7; 1. Петрова 3:20, 21; 2. Петрова 2:5; 3:5-7). Али, у вези овог свеопштег потопа јављају се питања на која треба одговорити.

Воде потопа

29, 30. Које чињенице у вези водених залиха Земље показују да је потоп био могућ?

29 Позабавимо се најпре следећим питањем: Зар није идеја да је читава Земља била преплављена помало неуверљива? То се не може рећи. Земља је и данас у одређеној мери преплављена. Седамдесет посто Земљине површине је под водом, а само 30 посто је суво тло. Осим тога, 75 посто Земљиних залиха слатке воде везано је у глечерима и леденим врховима поларних подручја. Кад би се сав лед истопио, значајно би се повећао ниво мора. Градови попут Њујорка и Токија би нестали.

30 Осим тога, New Encyclopœdia Britannica каже: ”Просечна дубина свих мора процењује се на 3 790 метара; дакле, знатно је већа од просечне висине копна изнад нивоа мора (840 метара). Ако се просечна дубина мора помножи с њиховом укупном површином, добије се да је волумен светских мора 11 пута већи од волумена копна изнад нивоа мора.“⁠14 Дакле, ако би се све поравнало — планине изравнале, а морска корита испунила — море би прекрило читаву Земљу до дубине од више хиљада метара.

31. (а) Како је морала да изгледа Земља пре потопа да би такав потоп могао да се догоди? (б) Шта показује да су пре потопа планине могле бити ниже, а морска корита плића?

31 Да би потоп могао да се догоди, морска корита пре потопа морала су да буду плића, а планине ниже него данас. Да ли је то било могуће? У једном уџбенику с тим у вези пише: ”Где се данас планине света уздижу до вртоглавих висина, милионима година раније протезали су се једнолично океани и равнице... Покретања континенталних плоча проузрочила су или уздизање Земљиног тла у висине, на којима могу преживети само најотпорније биљке и животиње, или његово потапање да би у скривеној красоти лежало дубоко испод површине мора.“⁠15 Пошто се планине и морски басени дижу и спуштају, прихватљиво је да планине некада нису биле тако високе, а велика морска корита тако дубока као данас.

32. Шта је морало да се догоди с потопним водама? Објасни.

32 Шта се догодило с водом после потопа? Мора да је отекла у морска корита. Како? Према гледишту научника, континенти почивају на огромним плочама. Покретањем ових плоча могу наступити промене у нивоу Земљине површине. На рубовима плоча постоје данас подводни понори који су на неким местима дубоки преко десет хиљада метара.⁠16 По свој су се прилици плоче — можда као последица потопа — помакле, при чему је морско дно потонуло, а велики понори се отворили, омогућујући води да отекне с копна. *

Трагови потопа

33, 34. (а) Који доказ научници већ поседују, а који би могао да буде доказ за потоп? (б) Може ли с правом да се тврди да су научници погрешно протумачили доказе?

33 Ако претпоставимо да је тако огроман потоп био могућ, зашто научници нису открили никакав траг тога? Можда су и открили, али су доказе интерпретирали на сасвим други начин. Ортодоксна наука, на пример, научава да су површину Земље у многим подручјима обликовали огромни глечери током серије ледених доба. Али, много тога што се приписује активности глечера могла је проузрочити и вода. Врло вероватно се неки докази за потоп погрешно тумаче као докази за неко ледено доба.

34 Такве погрешне интерпретације већ су се догађале. О научницима који су развили теорију о леденим добима каже се: ”Они су у складу с филозофијом једнообразности открили ледена доба у свим раздобљима Земљине историје. Међутим, пажљивим испитивањем доказа у последњим годинама многа од ових ледених доба поново су одбачена. Формације које су некада биле идентификоване као глацијалне морене, сада се тумаче као слојеви који су се наталожили услед наноса муља, подморских одрона земље и талогом богатих река: бујице талогом богатих вода које су нанеле муљ, песак и шљунак по дну дубоког мора.“⁠18

35, 36. Који би докази у фосилном извештају и у геологији могли да буду повезани с потопом? Објасни.

35 Један даљњи доказ за потоп изгледа да постоји у фосилном извештају. Као што тај извештај показује, некада су велики тигрови сабљастих зуба ловили свој плен у Европи, коњи већи од данашњих тумарали су Северном Америком, а мамути су налазили храну у Сибиру. Али, онда су широм света изумрле читаве врсте сисаваца. Истовремено се догодила изненадна промена климе. У Сибиру је на десетине хиљада мамута страдало и у најкраћем времену било замрзнуто. * Алфред Валас познати савременик Чарлса Дарвина, закључио је да је тако радикално истребљење морао да проузрочи неки необични глобални догађај.⁠19 Многи сматрају да је тај догађај био потоп.

36 У уводном чланку часописа Biblical Archaeologist било је запажено: ”Нипошто се не сме испустити из вида да прича о великом потопу спада међу најраширеније традиције људске културе... Позадина најстаријих предања која су пронађена у изворима с Блиског истока заиста би могао да буде потоп гигантских размера који се десио у једном од плувијалних раздобља... пре много хиљада година.“⁠20 У тим плувијалним (кишовитим) раздобљима била је површина Земље много влажнија, а слатководна језера по читавом свету била су много већа. Једна теорија као узрок влажности наводи снажне пљускове повезане с крајем ледених доба. Али, неки су мишљења да је једном приликом екстремна влажност Земљине површине била последица потопа.

Човечанство то није заборавило

37, 38. Како показује један научник да је, према доказима, потоп могао да се догоди, и како ми знамо да се заиста догодио?

37 John McCampbell, професор геологије, једном је писао: ”Битне разлике између библијског учења о катастрофи тј. потопу и еволуционистичког униформитаријанизма не налазе се у чињеничним појединостима геологије, него у интерпретацијама истих. Интерпретација којој ће се дати предност великим ће делом зависити од позадине и претпоставака појединаца.“⁠21

38 Да је потоп морао да се догоди видљиво је из чињенице да га човечанство никада није заборавило. По читавом свету, на пример, у тако међусобно удаљеним подручјима као што су Аљаска и острва Јужног мора, постоје древна предања о томе. Примитивне претколумбовске цивилизације Америке, као и Абориџини Аустралије, имају приче о потопу. Истина, оне се понекад разликују у појединостима, али у готово свим верзијама извештава се основна чињеница да је Земља била поплављена и да је само мало особа преживело у једном пловном објекту који су начинили људи. Једино објашњење за тако раширено прихватање је да је потоп био историјски догађај. *

39. Који смо даљњи доказ видели у прилог чињеници да је Библија Реч Божја, а не човечија?

39 Дакле, у битним тачкама Библија је сагласна са савременом науком. Тамо где постоје неслагања између њих, научници нуде само сумњиве аргументе. Тамо где се слажу, Библија је често толико тачна да морамо веровати да те информације могу потицати само из једог надљудског извора. Заиста, слагање Библије с доказаном науком пружа даљњи разлог за то да је она Реч Божја, а не човечија.

[Фусноте]

^ одл. 25 Много детаљнија обрада еволуције и стварања може се наћи у књизи Живот — Како је настао? Еволуцијом или стварањем? коју је 1989. објавила Хришћанска верска заједница Јеховиних сведока.

^ одл. 32 У књизи Planet Earth — Glacier спомиње се колико јако вода у облику леда притишће Земљину површину. Тамо, на пример, пише: ”Кад би лед Гренланда једног дана нестао, то острво би се подигло око 600 метара.“ Према томе, изненадни општи потоп морао је оставити катастрофалне последице на делове Земљине коре.⁠17

^ одл. 35 Једна друга процена говори о пет милиона.

^ одл. 38 За даљње информације о потопу види књигу Insight on the Scriptures, том 1, стр. 327, 328, 609-612, издату од Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.

[Питања за разматрање]

[Оквир на 105. страни]

”Из праха“

У делу ”The World Book Encyclopedia“ пише: ”Сви хемијски елементи од којих се састоје жива бића појављују се и у неживој материји.“ Другим речима, хемијски елементи који сачињавају живе организме — укључујући човека — пронађени су и у земљи. То је у складу са следећом тврдњом Библије: ”И Јехова Бог је приступио стварању човека из праха земаљског“ (1. Мојсијева 2:7, NW).

[Оквир на 107. страни]

”По слици Божјој“

Неки указују на сличности у телесној грађи између човека и неких животиња као на доказ њиховог сродства. Међутим, они морају признати да је човек у духовном погледу далеко изнад свих животиња. Како то да човек поседује способност планирања и организовања света који га окружује, својство љубави, високу интелигенцију, савест и представу о прошлости, садашњости и будућности? Еволуција то не може објаснити? Али, Библија може, будући да каже: ”И створио је Бог човека по својој слици, по слици Божјој створио га је“ (1. Мојсијева 1:27NW). Што се тиче духовних и моралних обележја и способности човека, он је одраз (слика и прилика) свог небеског Оца.

[Слика на 99. страни]

Библијски опис да је Земља у свемиру ’обешена о ништа‘ слаже се с оним што су, према извештају, видели астронаути

[Слика на 102. страни]

Библија не говори о томе да се Земља врти око Сунца или Сунце око Земље

[Слика на странама 112, 113]

Библија даје тачан опис кружног тока воде

[Слика на 114. страни]

Кад би читава Земља била потпуно равна, без узвисина и удубина, била би покривена дубоким покривачем воде

[Слика на 115. страни]

Пронађени су мамути који су се после своје смрти брзо следили

[Слика⁄Дијаграм на 109. страни]

(За комплетан текст, види публикацију.)

Луј Пастер је доказао да живот може настати само из већ постојећег живота