Poglavlje 9

Proročanstva koja su se ispunila

Ljudi ne mogu sa sigurnošću da proreknu budućnost. Uvek iznova su njihovi pokušaji predviđanja bedno promašili. Zato jedna knjiga s proročanstvima koja su se ispunila skreće pažnju na sebe. Biblija je takva knjiga.

1. (Uključujući uvod.) Šta je dokazano činjenicom da Biblija sadrži proročanstva koja su se ispunila?

MNOGA proročanstva Biblije ispunila su se u takvim pojedinostima da kritičari tvrde da su bila napisana tek posle njihovog ispunjenja. Ali, takve tvrdnje su netačne. Pošto je Bog svemoguć, raspolaže neograničenom sposobnošću proricanja (Isaija 41:21-26; 42:8, 9; 46:8-10). Biblijska proročanstva koja su se ispunila ne svedoče o kasnijem autorstvu, već o božanskom nadahnuću. Razmotrićemo neka istaknuta proročanstva koja su se ispunila. Ona su dodatni dokaz da je Biblija Reč Božja, a ne samo ljudska.

Zarobljeništvo u Vavilonu

2, 3. Šta je dovelo do toga da je kralj Ezehija pokazao poslanicima iz Vavilona sva blaga svoje kuće i svog područja vladanja?

² Ezehija je oko 30 godina bio kralj u Jerusalimu. Godine 740. pre n. e. bio je svedok uništavanja  severnog susednog Izraela od strane Asiraca. Godine 732. pre n. e. iskusio je Božju spasilačku moć kad je asirski pokušaj osvajanja Jerusalima doživeo neuspeh, s katastrofalnim posledicama za napadače (Isaija 37:33-38).

³ Sada Ezehija prima izaslanike Merodak Baladana, kralja Vavilona. Površno gledano, poslanici su došli da čestitaju Ezehiji na njegovom oporavku od teške bolesti. Ali, po svoj prilici Merodak Baladan vidi u Ezehiji mogućeg saveznika protiv svetske sile Asirije. Jezekija ne preduzima ništa da odbije takav zahtev i posetiocima iz Vavilona pokazuje svu raskoš svoje kuće i svog područja vladanja. Možda i on želi saveznike u slučaju da se Asirci vrate (Isaija 39:1, 2).

4. Koje je tragične posledice Ezehijine greške prorekao Isaija?

⁴ Isaija, istaknuti prorok onog vremena, odmah uviđa da je Ezehija postupio nepromišljeno.  On zna da Ezehijina najsigurnija zaštita nije Vavilon, nego Jehova, i objašnjava kralju da će okolnost što je Vaviloncima pokazao svoje bogatstvo imati tragične posledice. „Evo doći će vrijeme“, kaže Isaija, „kad će se odnijeti u Vavilon sve što ima u kući tvojoj, i što su sabirali oci tvoji do danas.“ Jehova je odlučio: „Neće ostati ništa“ (Isaija 39:5, 6, DK).

5, 6. (a) Koja Jeremijina izjava potvrđuje Isaijino proročanstvo? (b) Kako su se ispunila proročanstva Isaije i Jeremije?

⁵ Možda je u osmom veku pre n. e. ispunjenje ovog proročanstva izgledalo neverovatno. Međutim, stotinu godina kasnije izmenila se situacija. Vavilon je smenio Asiriju kao vodeću svetsku silu, dok se Juda u religioznom pogledu toliko izopačila da je Bog toj naciji uskratio svoj blagoslov. Jedan drugi prorok, Jeremija, bio je nadahnut od Boga da ponovi Isaijino upozorenje. Jeremija je objasnio da je Jehova rekao: „Evo, ja ću poslati [Vavilonce]... na tu zemlju i na stanovnike njezine... I sva će ta zemlja biti pustoš i čudo, i ti će narodi služiti caru Vavilonskom sedamdeset godina“ (Jeremija 25:9, 11, DK).

⁶ Otprilike četiri godine nakon što je Jeremija izrekao ovo proročanstvo, bila je Juda pripojena vavilonskom carstvu. Tri godine posle toga Vavilonci su odveli nekoliko jevrejskih zarobljenika i odneli u Vavilon nešto vrednosti iz hrama u Jerusalimu. Nakon osam godina Juda se pobunila i opet je vavilonski kralj Nebukadnezar (Nabukodonosor) krenuo na grad. Ovog puta grad je bio razoren zajedno sa svojim  hramom. Svo bogatstvo grada bilo je odneseno u daleki Vavilon, a Jevreji odvedeni. Dogodilo se upravo ono što su Isaija i Jeremija prorekli (2. Letopisa 36:6, 7, 12, 13, 17-21).

7. Kako arheologija potvrđuje ispunjenje Isaijinog i Jeremijinog proročanstva o Jerusalimu?

⁷ Nakon što je prošao juriš Vavilonaca, kao što piše u delu The Archaeological Encyclopedia of the Holy Land, bio je „grad [Jerusalim] potpuno razoren“.⁠¹ Arheolog W. F. Albright kaže: „Iskopine i istraživanja terena u Judi pokazali su da gradovi Jude prilikom invazije Haldejaca nisu bili samo potpuno razoreni, nego da i generacijama nisu više bili nastanjeni — u mnogim slučajevima nikada više u istoriji.“⁠² Dakle, arheologija potvrđuje strašno ispunjenje ovog proročanstva.

Udes Tira

8, 9. Koje je proročanstvo o Tiru izrekao Ezekjel?

⁸ Jedan drugi pisac koji je u staro vreme zapisivao od Boga nadahnuta proročanstva bio je Ezekjel. Prorokovao je krajem sedmog pa sve do šestog veka pre n. e., tj. u godinama pre razorenja Jerusalima i u prvim decenijima izgnanstva Jevreja u Vavilon. Čak neki novovremeni kritičari kažu da je knjiga bila napisana otprilike u to vreme.

⁹ Ezekjel je zapisao upečatljivo proročanstvo o razorenju Tira, grada koji se nalazio nedaleko od severne granice Izraela i koji je održavao prijateljske odnose s Božjim narodom, ali se kasnije pretvorio u njegovog neprijatelja (1. Kraljevima 5:1-9; Psalam 83:2-8). On je pisao: „Ovako  je rekao Suvereni Gospod Jehova: ’Protiv tebe sam, Tire, i dovešću protiv tebe mnoge narode, kao što more donosi svoje talase. I zaista će oni razrušiti tirske zidine i razoriti kule njegove, i sastrugaću s njega svu prašinu i načiniti od njega sjajnu, golu površinu stene... I kamenje tvoje i drvenu građu tvoju i prašinu tvoju staviću usred vode‘“ (Ezekiel 26:3, 4, 12, NW).

10-12. Kada se konačno ispunilo Ezekjelovo proročanstvo, i kako?

¹⁰ Da li se to zaista dogodilo? Pa, nekoliko godina nakon što je Ezekjel izrekao ovo proročanstvo, Nebukadnezar, kralj Vavilona, opkolio je Tir (Ezekjel 29:17, 18). Međutim, opsada nije bila jednostavna stvar. Tir je jednim delom ležao na kopnu (takozvani Stari Tir), a jednim delom na ostrvu udaljenom 800 metara od obale. Nebukadnezar je opsedao ostrvo 13 godina, pre nego što je ono konačno kapituliralo.

¹¹ Ali, 332. pre n. e. Ezekjelovo proročanstvo se konačno ispunilo u svim pojedinostima. U to vreme je Aleksandar Veliki, osvajač iz Makedonije,  osvajao Aziju. Zbog svog sigurnog položaja, ostrvski grad Tir nije pred njim uzmicao. Aleksandru se nije svidelo da ima potencijalnog neprijatelja za leđima, a nije želeo ni godinama da opseda Tir kao Nebukadnezar.

¹² Kako je rešio ovaj vojni problem? Izgradio je nasip, ili zemljani most, do ostrva, tako da su njegovi vojnici mogli da umarširaju i napadnu ostrvski grad. Zapazimo koji građevinski materijal je upotrebio za nasip. U delu The Encyclopedia Americana se izveštava: „Od razvalina kopnenog dela grada sagradio je 332. godine ogroman nasip, da bi povezao ostrvo s kopnom.“ Nakon relativno kratke opsade, bio je ostrvski grad razoren. Uostalom, time se Ezekjelovo proročanstvo ispunilo do u pojedinosti. Čak je ’kamenje, drvena građa i prašina‘ Starog Tira bila ’stavljena usred vode‘.

13. Kako je jedan putnik iz 19. veka opisao područje drevnog Tira?

¹³ Jedan putnik iz 19. veka izvestio je šta je u njegovo vreme preostalo od drevnog Tira: „Od prvobitnog Tira kakvog su poznavali Solomon i proroci Izraela, osim u liticama uklesanih grobnica u planinama i nekoliko temeljnih zidova, nije ostalo ni traga... Čak ostrvo koje je Aleksandar Veliki pri opsadi grada pretvorio u poluostrvo, tako što je između njega i kopna podigao nasip, ne sadrži primetne ostatke iz razdoblja pre krstaških ratova. Današnji grad, koji je, u celini gledano, relativno nov, zauzima severnu polovinu nekadašnjeg ostrva, dok je gotovo čitavo ostalo područje prekriveno neprepoznatljivim ruševinama.“⁠³

 Kad je došao red na Vavilon

14, 15. Koja su proročanstva o Vavilonu zabeležili Isaija i Jeremija?

¹⁴ U osmom veku pre n. e. Isaija, prorok koji je upozorio Jevreje na njihovo predstojeće podvrgavanje Vavilonu, takođe je prorekao nešto začuđujuće: potpuno uništenje samog Vavilona. Zornim rečima je pri tom naveo sledeće pojedinosti: „Evo dražim na njih Mede... I Babilon, ukras kraljevstva, ponosita dika Kaldejaca, biće kao Sodom i Gomor koje Gospod zatra. Neće više niko živeti u njemu, neće više biti u njemu naroda“ (Isaija 13:17-20).

¹⁵ Prorok Jeremija takođe je prorekao pad grada Vavilona, koji se desio mnogo godina kasnije. A Jeremija je spomenuo jednu zanimljivu pojedinost: „Suša na vode njegove!, da usahnu!... Prestaše junaci Babilonski da se bore; gradova se drže — Pade sila njihova“ (Jeremija 50:38; 51:30).

16. Kada je Vavilon bio osvojen, i od koga?

 ¹⁶ Godine 539. pre n. e. kad je odlučni persijski vladar Kir u pratnji vojske Medijaca krenuo na grad, za Vavilon je završilo vreme prevlasti kao svetske sile. Međutim, Kir je stajao pred teškim zadatkom. Vavilon je bio okružen ogromnim i gotovo neosvojivim zidinama. Takođe je široka reka Eufrat tekla kroz grad, dajući važan doprinos njegovoj odbrani.

17, 18. (a) Kakva je bila ’suša na vode Vavilona‘? (b) Zašto su prestali ’junaci Vavilonski da se bore‘?

¹⁷ Grčki istoričar Herodot opisuje kako je Kir rešio problem: „Veći deo svoje vojske postavio je tamo gde reka utiče u grad, drugi deo iza grada, tamo gde ističe. Zatim je izdao naređenje da umarširaju u grad kroz korito reke čim vide da je voda dovoljno opala... Skrenuo je reku pomoću kanala u bazen [veštačko jezero koje je iskopao jedan pređašnji vladar Vavilona], koji je ustvari bio močvara. Tako je nivo reke opao do te mere da je staro rečno korito moglo da se pregazi. Kroz ovo rečno korito ušli su sada u Vavilon Persijanci, koje je Kir za tu svrhu postavio uz reku; jer voda Eufrata dosezala je čoveku najviše do polovine bedra.“⁠⁴

¹⁸ Na taj je način grad pao, kao što su prorekli Jeremija i Isaija. Ali, zapazimo kako se ovo proročanstvo ispunilo do u pojedinosti. Bilo je to doslovce ’suša na vode njegove i usahnule su‘. Opadanje nivoa vode Eufrata omogućilo je Kiru ulazak u grad. Da li su ’prestali junaci Vavilonski da se bore‘, kako je to prorekao Jeremija? Biblija izveštava — kao i grčki istoričari Herodot i Ksenofon — da su Vavilonci upravo priredili gozbu kad su Persijanci napali.⁠⁵ U  Hronici Nabonida, službenom dokumentu na klinastom pismu, kaže se da su Kirove trupe ušle u Vavilon „bez borbe“, tj. bez prave bitke.⁠⁶ Snažni ljudi Vavilona očigledno nisu učinili mnogo da zaštite grad.

19. Da li se ispunilo proročanstvo za Vavilon ’da više neće niko živeti u njemu‘? Objasni.

¹⁹ Kako je s predskazanjem za Vavilon ’da neće više niko živeti u njemu‘? Nije se ispunilo odmah 539. pre n. e. Ali, i ovo proročanstvo se nepromašivo ispunilo. Grad je posle svog pada bio središte nekoliko ustanaka, dok ga konačno 478. pre n. e. nije razorio Kserkso. Krajem četvrtog veka Aleksandar Veliki je odlučio ponovo da izgradi Vavilon, međutim, umro je pre nego što je njegovo delo daleko uznapredovalo. Otada je grad samo propadao. U prvom veku naše ere bio je, istina, još uvek nastanjen, ali danas od drevnog Vavilona nije ostalo ništa osim gomile ruševina u Iraku. Čak kad bi ruševine bile delimično restaurirane, Vavilon bi bio samo atrakcija za turiste, a ne grad koji odiše životom. Opustelo područje svedoči o konačnom ispunjenju nadahnutog proročanstva za Vavilon.

Pohod svetskih sila

20, 21. Koju je proročansku viziju o pohodu svetskih sila imao Danijel, i kako se ona ispunila?

²⁰ U šestom veku pre n. e. Danijel, jedan daljnji prorok, bio je za vreme zarobljeništva Jevreja u Vavilonu nadahnut da zapiše nekoliko pažnje vrednih vizija kojima proriče budući tok svetskih događaja. U jednoj viziji Danijel opisuje više simboličnih zveri koje se međusobno smenjuju na svetskoj pozornici. Jedan anđeo  objašnjava da ove životinje predočavaju pohod svetskih sila od tog vremena nadalje. Govoreći o poslednje dve zveri, on kaže: „Ovan što si ga video, koji ima dva roga predstavlja kraljeve Medije i Persije. A runjavi jarac predstavlja kralja Grčke; a veliki rog koji je bio među njegovim očima predstavlja prvog kralja. I budući da je taj bio slomljen, pa ih je bilo četiri koji su konačno ustali umesto njega, četiri su kraljevstva iz tog naroda koja će ustati, ali ne s njegovom silom“ (Danijel 8:20-22, NW).

²¹ Ovo proročansko predviđanje potpuno se ispunilo. Vavilonsko carstvo bilo je poraženo od Medo-Persije, koja je 200 godina kasnije morala da ustukne pred grčkom svetskom silom. Na čelu  grčkog carstva nalazio se Aleksandar Veliki („veliki rog“). Ali, posle Aleksandrove smrti borili su se njegovi generali međusobno za vlast, i konačno se prostrana imperija raspala na četiri manja carstva, ’četiri kraljevstva‘.

22. Koja je daljnja svetska sila bila prorečena u jednom sličnom proročanstvu o pohodu svetskih sila?

²² U Danijelu, poglavlje 7, opisuje se slična vizija koja takođe gleda daleko u budućnost. Vavilonska svetska sila predočena je lavom, persijska medvedom, a grčka leopardom sa četiri glave i četiri krila na njegovim leđima. Zatim Danijel vidi jednu drugu divlju zver, ’strašnu, užasnu, neobično jaku... i imaše deset rogova‘ (Danijel 7:2-7). Ova četvrta divlja zver predočavala je moćnu rimsku imperiju, čiji je razvoj započeo otprilike tri veka nakon što je Danijel zapisao ovo proročanstvo.

23. U kom pogledu je četvrta divlja zver Danijelovog proročanstva bila ’različita od svih kraljevstava‘?

²³ Anđeo je za Rim prorekao: „Četvrta zver biće četvrto kraljevstvo na zemlji, različito od svih kraljevstvi, i koje će proždirati svu zemlju i pogaziće i satrće je“ (Danijel 7:23). H. G. Wells u svom delu A Pocket History of the World piše: „Ovo novo carstvo, ovo Rimsko Carstvo, koje se u drugom i prvom veku pre Hr. izdiglo na vlast nad zapadnim svetom, razlikovalo  se u nekom pogledu od svih drugih velikih carstava koja su postojala dotada u civilizovanom svetu.“⁠⁷ U početku je bilo republika, a zatim je postalo monarhija. Za razliku od ranijih carstava, ono nije bilo tvorevina jednog osvajača, već je tokom vekova neprestano raslo. Postojalo je znatno duže i vladalo je daleko većim područjem od bilo kog drugog pređašnjeg carstva.

24, 25. (a) Kako se pojavilo deset rogova divlje zveri? (b) Koju je borbu između rogova divlje zveri predvideo Danijel?

²⁴ Ali, šta je sa deset rogova ove ogromne zveri? Anđeo je rekao: „I deset rogova jesu deset careva, a poslije njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od pređašnjih, i pokoriće tri cara“ (Danilo 7:24, DK). Kako se ovo ispunilo?

²⁵ Kad je u petom veku n. e. započela propast Rimskog Carstva, ono nije odmah bilo zamenjeno nekom drugom svetskom silom, već se raspalo na nekoliko kraljevstava — „deset kraljeva“. Konačno je Britansko Carstvo isključilo tri rivala, Španiju, Francusku i Nizozemsku, postavši tako vodeća svetska sila. Tako je novopridošli ’rog‘ zaista pokorio „tri kralja“.

Danijelova proročanstva — zapisana posle događaja?

26. Kada je, prema tvrdnji kritičara, bila napisana knjiga Danijela, i zašto to tvrde?

²⁶ Biblija daje do znanja da je knjiga Danijela bila napisana u šestom veku pre n. e. Međutim, proročanstva koja sadrži ispunila su se toliko tačno da kritičari tvrde da je knjiga morala biti napisana oko 165. pre n. e, kad se već bilo  ispunilo nekoliko proročanstava.⁠⁸ Ovaj kasni datum zapisivanja knjige Danijela prikazuje se u mnogim priručnicima kao dokazana činjenica, iako je jedini pravi razlog za tu tvrdnju to što su se Danijelova proročanstva ispunila.

27, 28. Koje činjenice dokazuju da knjiga Danijela nije bila napisana 165. pre n. e.?

²⁷ Ali, takvoj teoriji mogu prigovoriti sledeće činjenice: Kao prvo, na ovu knjigu se osvrću jevrejska dela koja su nastala u drugom veku pre n. e, kao na primer prva knjiga Makabejaca. Takođe je bila uključena u Septuagintu, grčki prevod sa kojim se započelo u trećem veku pre n. e.⁠⁹ Kao treće, fragmenti prepisa knjige Danijela bili su u svicima s Mrtvog mora među najzastupljenijima. A smatra se da ovi fragmenti datiraju otprilike iz godine 100. pre n. e.⁠¹⁰ Prema tome, knjiga Danijela ubrzo posle pretpostavljenog vremena svog zapisivanja bila je već nadaleko poznata i uvažena — pouzdan dokaz da je bila napisana davno pre vremena koje navode kritičari.

²⁸ Dalje, knjiga Danijela sadrži pojedinosti koje su piscu iz drugog veka bile nepoznate. Istaknuti primer toga je spominjanje Belšasara, vladara Vavilona, koji je bio ubijen kad je Vavilon pao 539. pre n. e. Najznačajniji nebiblijski izvori iz kojih doznajemo nešto o padu Vavilona su Herodot (peti vek), Ksenofon (peti i četvrti vek) i Beros (treći vek). Nijedan od njih nije znao za Belšasara.⁠¹¹ Kako je neverovatno da jedan pisac drugog veka raspolaže informacijama koje ne bi bile dostupne ovim ranijim autorima! Prema tome, izveštaj o Belšasaru u  Danijelu, peto poglavlje nepobitan je argument da je Danijel napisao svoju knjigu pre nego što su ovi drugi pisci napisali svoje. *

29. Zašto nije moguće da je knjiga Danijela bila napisana posle ispunjenja proročanstava koja sadrži?

²⁹ Konačno, knjiga Danijela sadrži veći broj proročanstava koja su se ispunila mnogo posle 165. pre n. e. Jedno od njih je već spomenuto proročanstvo o Rimskom Carstvu. Jedno daljnje pažnje vredno proročanstvo govori o dolasku Isusa, Mesije.

Dolazak Pomazanika

30, 31. (a) U kom Danijelovom proročanstvu je bilo prorečeno vreme pojavljivanja Mesije? (b) Kako može na temelju Danijelovog proročanstva da se izračuna godina u kojoj je trebalo da se pojavi Mesija?

³⁰ Ovo proročanstvo zapisano je u 9. poglavlju Danijela, a glasi: „Sedamdeset je sedmica [tj. 490 godina] određeno tvom narodu i tvom svetom gradu“ (Danijel 9:24, St). Šta je trebalo da se dogodi u tih 490 godina? Tamo kaže: „Od časa kad izađe riječ ’Neka se vrate i neka opet sagrade  Jeruzalem‘ pa do Kneza Pomazanika: sedam sedmica, a onda šezdeset i dvije sedmice“ (Danijel 9:25, St). Ovo proročanstvo, dakle, govori o vremenu kad će doći “Pomazanik“, Mesija. Kako se ono ispunilo?

³¹ Reč ili naredba da se ponovo izgradi Jerusalim ’izašla‘ je ’dvadesete godine kraljevanja Artaksersesa‘, kralja Persije, tj. 455. pre n. e. (Nehemija 2:1-9). Na kraju 49 godina (7 godišnjih sedmica) mnogo od Jerusalimove slave bilo je opet obnovljeno. Ako sada pribrojimo pune 483 godine (7 plus 62 godišnje sedmice) godini 455. pre n. e., dolazimo do 29. n. e. Ustvari, to je bila ’petnaesta godina vladanja cara Tiberija‘, godina kad je Isus bio kršten od Jovana Krstitelja (Luka 3:1). U to je vreme Isus bio javno identifikovan kao Sin Božji, i započeo je svoju službu tako što je propovedao dobru vest jevrejskoj naciji (Matej 3:13-17; 4:23). On je postao „Pomazanik“ ili Mesija.

32. Koliko je, prema proročanstvu Danijela, trebalo da traje Isusova zemaljska služba, i šta je trebalo da se dogodi kad ona završi?

³² U proročanstvu se dalje kaže: „A poslije šezdeset i dvije sedmice bit će Pomazanik pogubljen.“ Takođe se kaže: „I sklopit će savez s mnogima za jednu sedmicu [sedam godina]: a u polovici sedmice prestat će žrtva i prinos“ (Danijel 9:26, 27, St). U skladu s tim, Isus se isključivo obraćao „mnogima“, tj. telesnim Jevrejima. Povremeno je propovedao i Samarićanima, koji su delimično verovali Pismu, ali su sačinjavali jednu sektu odvojenu od judaizma. Onda, „u polovici sedmice“, posle tri i po godine propovedanja, dao je svoj život kao  žrtvu, bio je, dakle, „pogubljen“. To je značilo kraj Mojsijevom zakonu s njegovim žrtvenim prinosima (Galatima 3:13, 24, 25). Tako je Isus svojom žrtvom ukinuo ’žrtvu i prinos‘.

33. Koliko dugo se Jehova bavio isključivo Jevrejima, i koji je događaj obeležio završetak ovog vremena?

³³ Međutim, Jevreji, a kasnije i srodni im Samarićani, bili su daljnjih tri i po godine jedini kojima je svedočila novorođena hrišćanska skupština. Ali, godine 36. n. e, na kraju 70 godišnjih sedmica, apostol Petar je pod božanskim vođstvom propovedao jednom ne-Jevreju, Korneliju (Dela 10:1-48). Sada „savez s mnogima“ nije više bio ograničen na Jevreje. I neobrezanim ne-Jevrejima bilo je propovedano spasenje.

34. Šta se, u skladu s Danijelovim proročanstvom, dogodilo s telesnim Izraelom zato što je odbacio Mesiju?

³⁴ Jevrejska nacija je odbacila Isusa i urotila se u njegovom pogubljenju. Zato je Jehova nije zaštitio kad su 70. n. e. došli Rimljani i razorili Jerusalim. Tako su se ispunile Danijelove daljnje reči: „Narod jednog kneza koji će doći razorit će Grad i Svetište: svršetak im je u propasti, a do svršetka rat, i određena pustošenja“ (Danijel 9:26b, St). Taj drugi „knez“ bio je Tit, rimski vojskovođa koji je razorio Jerusalim godine 70. n. e.

Nadahnuta proročanstva

35. Koja su se daljnja proročanstva o Isusu ispunila?

³⁵ Na taj se način Danijelovo proročanstvo o 70 sedmica tačno ispunilo na pažnje vredan način. Da, mnoga proročanstva zabeležena u Hebrejskim spisima ispunila su se u prvom  veku, a mnoga od njih odnosila su se na Isusa. Njegovo mesto rođenja, njegova revnost za Božju kuću, njegova propovednička delatnost i to da je bio izdan za 30 srebrnika, način njegove smrti, činjenica da je za njegovu odeću bacan žreb — sve ove pojedinosti bile su prorečene u Hebrejskim spisima. Njihovo ispunjenje je neosporno dokazalo da je Isus bio Mesija, potvrđujući ponovo da su ova proročanstva bila nadahnuta (Mihej 5:2; Luka 2:1-7; Zaharija 11:12; 12:10; Matej 26:15; 27:35; Psalam 22:18; 34:20; Jovan 19:33-37).

36, 37. Šta učimo iz činjenice da su se biblijska proročanstva ispunila, i koje nam zasiguranje pruža ovo saznanje?

³⁶ Zaista, biblijska proročanstva su se uvek ispunjavala u svoje određeno vreme. Događaji su se odvijali tačno onako kako je, prema Bibliji, trebalo da se odvijaju. To jasno dokazuje da je Biblija Reč Božja. Iza proročanskih izricanja moralo je da stoji nešto više od ljudske mudrosti da bi tako tačno mogla da se ispune.

³⁷ Ali, Biblija sadrži i druga proročanstva koja se u ono vreme još nisu bila ispunila. Zašto? Jer je trebalo da se ispune u naše vreme, pa čak i u našoj budućnosti. Pouzdanost tih drevnih proročanstava pruža nam zasiguranje da će se i druga proročanstva sigurno obistiniti. Kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, to je zaista slučaj.

[Fusnota]

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 133. strani]

Proročanstva su se uvek ispunjavala u svoje određeno vreme. Sve se događalo upravo onako kako je to Biblija prorekla

[Slika na 118. strani]

Arheolozi su otkrili da je Navuhodonosor potpuno razorio Jerusalim

[Slika na 121. strani]

Snimak današnjeg Tira. Od Tira kakvog su poznavali proroci Izraela jedva da je ostao trag

[Slika na 123. strani]

Turisti koji posećuju područje drevnog Vavilona mogu posvedočiti ispunjenje proročanstava za ovaj grad

[Slike na 126. strani]

Danijelova proročanstva o pohodu svetskih sila ispunila su se toliko tačno da novovremeni kritičari smatraju da su bila zapisana tek posle svog ispunjenja

VAVILON

PERSIJA

GRČKA

RIM

BRITANIJA

[Slika na 130. strani]

Danijel je tačno prorekao kada će se pojaviti Mesija u Izraelu