Abortus

Definicija: Abortus, to jest pobačaj, predstavlja izbacivanje embriona ili fetusa koji nije sposoban da živi van materice. Spontani pobačaj može biti posledica ljudske nesavršenosti ili neke nezgode. Namerno prekidanje trudnoće kako bi se izbeglo rođenje neželjenog deteta predstavlja hotimično oduzimanje ljudskog života.

Kako saznanje o tome ko je Izvor ljudskog života treba da utiče na naš stav po ovom pitanju?

Dela 17:28: „Po njemu [Bogu] imamo život i mičemo se i postojimo.“

Ps. 36:9: „U tebi [Jehova Bože] izvor [je] života.“

Rimlj. 14:12: „Svako će od nas položiti Bogu račun za sebe.“

Da li Jehova smatra da je život deteta dragocen čak i u vrlo ranoj fazi razvoja posle začeća?

Ps. 139:13-16: „Zaklanjao si me [Jehova] u utrobi majke moje... Oči su tvoje videle dok sam zametak bio, u knjizi su tvojoj svi delovi njegovi bili zapisani.“

Da li je Bog ikada rekao da će onaj ko povredi nerođeno dete snositi krivicu za to?

Izl. 21:22, 23: „Ako se ljudi potuku i povrede trudnu ženu pa iz nje izađe dete, ali se ne dogodi smrt, krivac mora da plati odštetu koliko od njega traži muž te žene. Neka to plati preko sudija. Ali ako se dogodi smrt, tada ćeš uzeti dušu za dušu.“ (Neki prevodi navode na zaključak da je u ovom zakonu koji je bio dat Izraelcima presudno bilo ono što se dogodilo majci, a ne fetusu. Međutim, izvorni hebrejski tekst ukazuje na smrt bilo majke bilo deteta.)

 Koliko je ozbiljno namerno oduzimanje ljudskog života ukoliko nije u pitanju razlog zbog kog je Bog dozvolio da se to učini?

Post. 9:6: „Ko god prolije čovekovu krv, i njegovu će krv proliti čovek, jer je Bog po svojoj slici načinio čoveka.“

1. Jov. 3:15: „Ni u jednom ubici večni život ne ostaje.“

Izl. 20:13: „Ne ubij.“

Da li mišljenje nekog lekara da će nastavak trudnoće ugroziti zdravlje majke opravdava abortus?

Ponekad se ispostavi da je mišljenje lekara pogrešno. Da li bi bilo ispravno ubiti nekog čoveka zato što bi on mogao ugroziti nekog drugog čoveka? Ako se tokom porođaja mora odlučiti da li će se sačuvati život majke ili deteta, osobe kojih se to tiče moraju same doneti odluku. Međutim, zahvaljujući napretku medicine u mnogim zemljama, do takvih situacija ne dolazi tako često.

Ako neko kaže:

’Ali ja imam pravo da odlučujem o onome što se tiče mog tela.‘

Možeš odgovoriti: ’Razumem zašto tako razmišljate. Danas ljudi često gaze naša prava. Mnoge jednostavno ne interesuje šta se drugima dešava. Ali Biblija pruža savete koji nas mogu zaštititi. Međutim, da bismo od toga imali koristi, moramo prihvatiti i odgovornosti.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Mnoge žene su postale samohrane majke jer ih je muž napustio. Ali ako i muž i žena žive po biblijskim merilima, muž će zaista voleti svoju ženu i decu, ostaće uz njih i brinuće se za njih (1. Tim. 5:8; Ef. 5:28-31).‘ (2) ’Ako želimo takvu ljubav i poštovanje, onda i mi moramo primenjivati biblijska merila koja se tiču našeg stava prema članovima porodice. Kako onda na osnovu onoga što Biblija kaže treba da gledamo na decu koju stvaramo? (Psalam 127:3; uporedi sa Isaijom 49:15.)‘