Biblija

Definicija: Pisana Reč Jehove Boga upućena ljudima. Bog je u razdoblju od 16 vekova koristio oko 40 ljudi da je zapišu, ali je posredstvom svog duha vodio pisanje. Zato je Biblija nadahnuta od Boga. Veliki deo zapisa sačinjavaju upravo Jehovine izjave i detalji što se tiče učenja i života Isusa Hrista, Sina Božjeg. U Bibliji piše šta Bog traži od svojih slugu i šta će sve učiniti kako bi u potpunosti ostvario svoju nameru sa zemljom. Da bi produbio naše cenjenje za sve to, Jehova je u Bibliji sačuvao i izveštaje koji pokazuju šta se dešava kad ljudi i narodi slušaju Boga i postupaju u skladu s njegovom namerom, kao i to šta se dešava kad rade po svome. Preko tih pouzdanih istorijskih zapisa Jehova nam otkriva kako postupa s ljudima, a na taj način i kakav je on kao ličnost.

Zbog čega treba ozbiljno razmatrati Bibliju

Sama Biblija kaže da je od Boga, Stvoritelja čovečanstva

2. Tim. 3:16, 17: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo.“

Otkr. 1:1: „Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu je dao Bog, da pokaže svojim robovima ono što će se uskoro dogoditi.“

 2. Sam. 23:1, 2: „Reč Davida, Jesejevog sina... Duh Jehovin govorio je preko mene, reč njegova bila je na mom jeziku.“

Isa. 22:15: „Ovako kaže Suvereni Gospod, Jehova nad vojskama.“

Očekivali bismo da Božja poruka upućena čitavom čovečanstvu bude dostupna širom sveta. Celokupna Biblija ili neki njeni delovi prevedeni su na više od 2 200 jezika. Štampana je u milijarde primeraka. The World Book Encyclopedia kaže sledeće: „Biblija je najčitanija knjiga u istoriji. Verovatno je i najuticajnija. Štampana je u više primeraka nego ijedna druga knjiga. Prevedena je više puta i na više jezika nego ijedna druga knjiga“ (1984, 2. tom, strana 219).

Biblijska proročanstva objašnjavaju značenje situacije u svetu

Mnoge svetske vođe priznaju da je čovečanstvo na ivici propasti. Biblija je davno prorekla takvu situaciju; ona objašnjava njeno značenje i kakav će biti ishod (2. Tim. 3:1-5; Luka 21:10, 11, 31). Ona nam govori šta moramo raditi da bismo preživeli predstojeće uništenje sveta i dobili mogućnost da večno živimo u pravednom svetu ovde na zemlji (Sof. 2:3; Jov. 17:3; Ps. 37:10, 11, 29).

Biblija nam pomaže da shvatimo šta je svrha života

Ona odgovara na pitanja kao što su: Odakle potiče život? (Dela 17:24-26). Zašto smo ovde? Da li samo zato da bismo živeli izvestan broj godina, izvukli iz života ono što možemo i zatim umrli? (Post. 1:27, 28; Rimlj. 5:12; Jov. 17:3; Ps. 37:11; 40:8).

Biblija nam govori kako možemo dobiti upravo ono što najviše priželjkuju oni koji vole pravdu

Kaže nam gde možemo naći dobro društvo u kome svi vole jedni druge (Jov. 13:35), šta nam može garantovati da ćemo imati dovoljno hrane za sebe i svoju porodicu (Mat. 6:31-33; Posl. 19:15; Ef. 4:28), kako možemo biti srećni uprkos problemima koji nas okružuju (Ps. 1:1, 2; 34:8; Luka 11:28; Dela 20:35).

 Biblija objašnjava da će Božje Kraljevstvo ukloniti sadašnji zli svet (Dan. 2:44), i da će pod tom vladavinom ljudi imati savršeno zdravlje i večni život (Otkr. 21:3, 4; uporedi sa Isaijom 33:24).

Dakle, knjiga koja tvrdi da je od Boga, koja objašnjava značenje situacije u svetu i svrhu života, i koja pokazuje kako će naši problemi biti rešeni, sasvim sigurno je vredna dubljeg razmatranja.

  Dokazi o nadahnuću

U Bibliji se nalaze mnoga proročanstva koja detaljno opisuju budućnost — što ljudi ne mogu učiniti

2. Petr. 1:20, 21: „Nijedno proročanstvo Pisma ne proizlazi ni iz čijeg ličnog razmišljanja. Jer proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom, nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio.“

◼ Proročanstvo: Isa. 44:24, 27, 28; 45:1-4: „Ovako kaže Jehova... vodenom bezdanu: ’Presuši. Isušiću sve tvoje reke.‘ Govorim o Kiru: ’On je moj pastir i izvršiće sve što želim‘, izvršiće ono što sam rekao za Jerusalim: ’Opet će se izgraditi‘, i za hram: ’Položiće se njegovi temelji.‘ Ovako govori Jehova svom pomazaniku Kiru, koga drži za desnicu, da pred njim pokori narode i raspaše bokove kraljevima, da pred njim otvori dvokrilna vrata, da nijedna vrata ne budu zatvorena: ’Ja ću ići pred tobom i poravnaću neravne puteve. Razbiću bakarna vrata, slomiću gvozdene prevornice... Radi svog sluge Jakova, radi Izraela, svog izabranika, pozvao sam te po imenu.‘“ (Isaija je završio pisanje svoje knjige otprilike 732. pre n. e.)

◻ Ispunjenje: Kir se još nije rodio kada je to proročanstvo zapisano. Judejci nisu bili izgnani u Vavilon sve do razdoblja od 617. do 607. pre n. e., a Jerusalim i njegov hram nisu bili uništeni do 607. pre n. e. Proročanstvo je počelo da se ispunjava od 539. pre n. e., i to u svim detaljima. Kir je preusmerio tok Eufrata prema jednom veštačkom jezeru, kapije Vavilona na reci nepažnjom su ostavljene otvorene tokom praznika koji se  proslavljao u gradu, i Vavilon je pao u ruke Međana i Persijanaca pod vođstvom Kira. Posle toga, Kir je oslobodio izgnane Judejce i poslao ih nazad u Jerusalim, naloživši im da obnove Jehovin hram (The Encyclopedia Americana (1956), 3. tom, strana 9; Light From the Ancient Past (Prinston, 1959), Džek Finegan, strane 227-229; „Sve je Pismo od Boga nadahnuto i korisno“, strane 282, 285, 296).

◼ Proročanstvo: Jer. 49:17, 18: „’Edom će postati strašan prizor. Ko god prođe pored njega gledaće zaprepašćeno i zviždaće u čudu zbog svih njegovih nevolja. Kada bude razoren, kao što su bili razoreni Sodom i Gomora i gradovi oko njih‘, kaže Jehova, ’niko od ljudi neće tamo živeti, niko od ljudskih sinova neće se u njemu nastaniti.‘“ (Jeremija je završio pisanje proročanstava 580. pre n. e.)

◻ Ispunjenje: „Juda Makabejac je u drugom veku pre n. e. oterao [Edomce] iz Palestine, a 109. pre n. e. Jovan Hirkan, vođa Makabejaca, proširio je kraljevstvo Jude na zapadne delove edomskih zemalja. U prvom veku pre n. e. Rimljani su svojim širenjem izbrisali i poslednje ostatke edomske nezavisnosti... Nakon što su Rimljani 70. godine n. e. uništili Jerusalim... naziv Idumeja [Edom] nestao je iz istorije“ (The New Funk & Wagnalls Encyclopedia, 1952, 11. tom, strana 4114). Zapazi da se ispunjenje proteže sve do naših dana. Ni na koji način se ne može tvrditi da je ovo proročanstvo bilo zapisano posle tih događaja.

◼ Proročanstvo: Luka 19:41-44; 21:20, 21: „Zaplakao je [Isus Hrist] nad njim [Jerusalimom] i rekao:... ’Jer će ti doći dani kad će tvoji neprijatelji podići oko tebe ogradu od zašiljenih kolaca i opkoliće te i pritisnuće te sa svih strana. I sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu, jer nisi prepoznao da je Bog došao da ispita kakva su tvoja dela.‘“ Svojim apostolima je dva dana kasnije dao sledeći savet: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Oni koji budu u gradu neka ga napuste.“ (Proročanstvo koje je Isus Hrist izrekao 33. godine n. e.)

 ◻ Ispunjenje: Jerusalim se pobunio protiv Rima, pa je 66. godine n. e. rimska vojska pod Cestijem Galom napala grad. Ali prema rečima jevrejskog istoričara Josifa Flavija, rimski zapovednik je ’iznenada naredio vojnicima povlačenje, izgubivši nadu u pobedu premda nije pretrpeo nikakav poraz, i bez ikakvog vidljivog razloga je napustio grad‘ (Josephus, the Jewish War, Penguin Classics, 1969, strana 167). To je hrišćanima pružilo priliku da pobegnu iz grada, što su i učinili otišavši u Pelu, preko Jordana, o čemu piše Euzebije u svojoj knjizi Crkvena istorija (preveo C. F. Kruze, London 1894, strana 75). Zatim je u vreme Pashe 70. n. e. general Tit opkolio grad i za samo tri dana podignuta je kružna ograda dugačka više od sedam kilometara, i posle pet meseci Jerusalim je pao. „Jerusalim je sistematski uništen, a hram je pretvoren u ruševine. Arheološke iskopine nam danas pokazuju koliko je bilo razorno uništavanje judejskih građevina širom zemlje“ (The Bible and Archaeology, Grand Rapids, 1962, Dž. A. Tompson, strana 299).

Njen sadržaj je naučno tačan što se tiče stvari koje su ljudi otkrili tek u novije doba

Poreklo svemira: Post. 1:1: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju.“ Godine 1978. astronom Robert Džastrou je napisao: „Sada uviđamo da nas astronomski dokazi vode do biblijskog gledišta o poreklu sveta. Detalji se razlikuju, ali su suštinski elementi u astronomskim i biblijskim izveštajima iz Postanka isti: lanac događaja koji je vodio do čoveka započeo je iznenada i naglo u određenom trenutku, u blesku svetlosti i energije“ (God and the Astronomers, Njujork, 1978, strana 14).

Oblik planete Zemlje: Isa. 40:22: „On boravi nad krugom zemaljskim.“ U drevno doba preovladavalo je mišljenje da je Zemlja ravna ploča. Jedna grupa grčkih filozofa je tek oko 200 godina nakon što je zapisan ovaj biblijski stih tvrdila da je Zemlja verovatno sferičnog oblika, a otprilike 300 godina posle toga jedan grčki astronom je izračunao približan obim Zemlje. Ali takvo mišljenje čak ni tada nije bilo opšteprihvaćeno. Tek u 20. veku, kada su ljudi počeli da putuju  avionom i kada su kasnije otišli u svemir, pa čak i na Mesec, mogli su jasno videti da je Zemlja ’okrugla‘.

Životinjski svet: Lev. 11:6: „Zec... preživa.“ Premda su neki kritičari dugo osuđivali ovu izjavu, Englez Vilijam Kuper je u 18. veku napokon otkrio da je zec preživar. Neobičan način na koji on to čini bio je opisan 1940. godine u knjizi Proceedings of the Zoological Society of London, 110. tom, serija A, strane 159-163.

Značajan unutrašnji sklad

To je veoma značajno ako uzmemo u obzir činjenicu da je Biblija knjiga koju je pisalo oko 40 ljudi, i to od kraljeva i proroka do pastira, poreznika i lekara. Pisali su u razdoblju od 1 610 godina, tako da nisu mogli da se dogovaraju. Pa ipak, njihovi zapisi se slažu čak i u najmanjim detaljima. Da bi razumeo u kojoj se meri različiti delovi Biblije skladno prepliću, moraš je lično čitati i proučavati.

Kako možemo biti sigurni da Biblija nije menjana?

„Kada je reč o drevnim manuskriptima koji potvrđuju neki zapis, i mnogim godinama koje su protekle između izvornog i potvrđenog rukopisa, Biblija ima nesumnjivu prednost u odnosu na klasične spise [Homera, Platona i drugih]... Svi klasični rukopisi zajedno veoma su malobrojni u poređenju s biblijskim. Nijedna drevna knjiga nije tako dobro potvrđena kao Biblija“ (The Bible From the Beginning, Njujork, 1929, P. Marion Sims, strane 74, 76).

Jedan izveštaj objavljen 1971. godine pokazuje da verovatno postoji 6 000 rukom pisanih primeraka hebrejskog dela Svetog pisma, u celini ili nekih njegovih delova. Najstariji datira iz trećeg veka pre n. e. Što se tiče grčkog dela Svetog pisma, postoji oko 5 000 primeraka na grčkom jeziku, a najstariji od njih datira s početka drugog veka n. e. Ima i dosta primeraka ranih prevoda na druge jezike.

U uvodu svoje knjige od sedam tomova The Chester Beatty Biblical Papyri, ser Frederik Kenjon je napisao sledeće: „Prvi i najvažniji zaključak do kog se dolazi  na osnovu proučavanja [papirusa] jeste da oni potvrđuju suštinsku pouzdanost postojećih tekstova. Ni u Starom ni u Novom zavetu nema nikakvih upadljivih ili bitnih odstupanja. U odlomcima nema bitnih izostavljanja niti dodavanja teksta što bi uticalo na presudne činjenice ili doktrine. Odstupanja u tekstu odnose se na manje stvari, kao što su red reči ili preciznost reči... Ali njihova suštinska važnost je u tome što potvrđuju celovitost postojećih tekstova jer sadrže dokaze starijeg datuma od onih koji su do sada bili dostupni“ (London, 1933, strana 15).

Tačno je da se neki biblijski prevodi više od drugih drže onoga što stoji na izvornim jezicima. Savremene parafrazirane Biblije daju sebi slobodu da na nekim mestima promene izvorno značenje. Neki prevodioci su dozvolili da lična verovanja utiču na njihov prevod, ali ti propusti se mogu utvrditi upoređivanjem različitih prevoda.

Ako neko kaže:

’Ja ne verujem u Bibliju‘

Možeš odgovoriti: ’Ali verujete da postoji Bog, zar ne?... Smem li da vas pitam šta vam je to iz Biblije teško da prihvatite?‘

Ili možeš reći: ’Da li ste oduvek imali takvo mišljenje?... Čuo sam da i drugi tako kažu mada nisu temeljno ispitali Bibliju. Ali pošto Biblija za sebe jasno kaže da je poruka od Boga i da nam on nudi večni život ukoliko verujemo u ono što je u njoj zapisano i živimo po tome, sigurno ćete se složiti s tim da bi bilo vredno barem ispitati i videti da li su te izjave istinite ili nisu? (Upotrebi informacije koje se nalaze na  stranama 44-47.)‘

’Biblija je protivrečna‘

Možeš odgovoriti: ’I drugi su mi to rekli, ali niko nikada nije mogao da mi pokaže u čemu se ogleda ta protivrečnost. Tako nešto nikada nisam primetio dok sam lično čitao Bibliju. Imate li neki primer?‘ Zatim možeš dodati: ’Primetio sam da mnogi zapravo  samo nisu našli odgovore na pitanja na koja ih sama Biblija navodi. Na primer: Gde je Kain našao ženu? (Upotrebi informacije koje se nalaze na stranama 311, 312.)‘

’Bibliju su napisali ljudi‘

Možeš odgovoriti: ’To je tačno. Otprilike 40 ljudi je učestvovalo u tome. Ali ona je nadahnuta od Boga.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Šta to znači? To znači da je Bog upravljao pisanjem, kao što neki direktor ima sekretaricu koja piše pisma za njega.‘ (2) ’Ne bi trebalo da nas iznenadi ta ideja o primanju poruka od nekoga iz svemira. Čak i ljudi šalju poruke i slike sa meseca. Kako im to uspeva? Tako što koriste zakone koje je još davno postavio sam Bog.‘ (3) ’Ali kako možemo biti sigurni da ono što piše u Bibliji zaista potiče od Boga? Ona sadrži informacije koje ni u kom slučaju ne bi mogle poticati od čoveka. Koje su to informacije? To su pojedinosti o budućnosti, za koje se uvek ispostavilo da su potpuno tačne. (Na primer, vidi strane  44-46, kao i strane 283-288 pod naslovom „Poslednji dani“.)‘

’Svako tumači Bibliju na svoj način‘

Možeš odgovoriti: ’I očigledno nisu sva tumačenja tačna.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Izvrtanje Svetog pisma kako bi odgovaralo našim idejama može dovesti do trajne štete (2. Petr. 3:15, 16).‘ (2) ’Dva činioca nam mogu pomoći da ispravno razumemo Bibliju. Kao prvo, treba da uzmemo u obzir kontekst (okolne stihove) svake izjave. I kao drugo, treba da uporedimo stihove s drugim izjavama iz Biblije koje govore o istoj temi. Na taj način dozvoljavamo da Božja Reč vodi naše misli, i da samu sebe tumači. Takav pristup se koristi u publikacijama Jehovinih svedoka.‘ (Vidi strane 168, 169, pod naslovom „Jehovini svedoci“.)

’Ona danas nije praktična‘

Možeš odgovoriti: ’Nas zanima ono što je danas praktično, zar ne?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Slažete  li se s tim da bi bilo dobro kada više ne bi bilo ratova?... Zar ne mislite da bi bilo dobro kada bi ljudi naučili da žive u miru s pripadnicima drugih naroda?... Biblija je upravo to prorekla (Isa. 2:2, 3). Jehovini svedoci su u tome uspeli zahvaljujući biblijskoj pouci.‘ (2) ’Potrebno je još nešto — da se uklone svi ljudi koji uzrokuju ratove. Da li će se tako nešto ikada dogoditi? Da, a Biblija objašnjava kako (Dan. 2:44; Ps. 37:10, 11).‘

Ili možeš reći: ’Razumem vas. Ako knjiga koja treba da služi kao vodič nije praktična, bilo bi nerazumno da je koristimo.‘ Zatim možeš dodati: ’Da li biste se složili s tim da je knjiga koja daje mudre savete o tome kako da vodimo srećan porodični život zaista praktična?... Teorije i saveti u vezi s porodičnim životom menjali su se mnogo puta, a rezultati koje danas vidimo nisu baš dobri. Ali oni koji znaju i primenjuju ono što Biblija kaže imaju stabilnu i srećnu porodicu (Kol. 3:12-14, 18-21).‘

’Biblija je dobra knjiga, ali apsolutna istina ne postoji‘

Možeš odgovoriti: ’Tačno je da skoro svi imamo drugačije mišljenje. Čak i kada neko misli da je konačno sve shvatio, često uviđa da nije uzeo u obzir barem još jednu činjenicu. Ali postoji neko ko nema takav problem. Ko bi to mogao biti?... Da, Stvoritelj svemira.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Zato mu je Isus Hrist rekao: „Tvoja reč je istina“ (Jov. 17:17). Ta istina se nalazi u Bibliji (2. Tim. 3:16, 17).‘ (2) ’Bog ne želi da ostanemo u neznanju. On je rekao da želi da dobro upoznamo istinu (1. Tim. 2:3, 4). Biblija detaljno i uverljivo odgovara na pitanja kao što su...‘ (S nekima ćeš najpre morati da razgovaraš o dokazima da Bog postoji. Vidi strane 52-58, pod naslovom „Bog“.)

’Biblija je knjiga belog čoveka‘

Možeš odgovoriti: ’Tačno je da su belci štampali mnogo primeraka Biblije. Ali Biblija ne kaže da je  jedna rasa bolja od druge.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Biblija potiče od našeg Stvoritelja, a on nije pristran (Dela 10:34, 35).‘ (2) ’Božja Reč pruža priliku ljudima iz svih naroda i plemena da zauvek žive ovde na zemlji pod Božjim Kraljevstvom (Otkr. 7:9, 10, 17).‘

Ili možeš reći: ’To se ne bi moglo reći. Stvoritelj čovečanstva je izabrao ljude koje je nadahnuo da napišu 66 knjiga Biblije. Ukoliko je izabrao ljude svetle puti, to je njegovo pravo. Ali ono što piše u Bibliji nije namenjeno samo belcima.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Zapazite šta je Isus rekao... (Jov. 3:16). „Niko“ se odnosi na ljude svih rasa. Takođe, pre nego što je uzašao na nebo, Isus je rekao svojim učenicima sledeće... (Mat. 28:19).‘ (2) ’Zanimljivo je da se u Delima apostolskim 13:1 govori o jednom čoveku koga su zvali Niger, što znači „crni“. On je bio jedan od proroka i učitelja skupštine u Antiohiji u Siriji.‘

’Ja priznajem samo prevod Daničić-Karadžić‘

Možeš odgovoriti: ’Ako vam je pri ruci Biblija, voleo bih da vam iz nje pokažem nešto što je meni mnogo značilo.‘

Ili možeš reći: ’Mnogi koriste taj prevod Biblije, a i ja ga imam.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Da li znate da je Biblija prvobitno napisana na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku?... Znate li te jezike?... Zato smo zahvalni što je Biblija prevedena na naš jezik.‘ (2) ’Ova tabela („Tabela knjiga Svetog pisma“ u prevodu Novi svet) pokazuje da je Postanak, to jest prva biblijska knjiga, napisan 1513. godine pre n. e. Da li ste znali da je posle pisanja te knjige proteklo više od 3 300 godina pre nego što je kompletna Biblija prevedena i štampana na srpskom jeziku (prevod Daničić-Karadžić, 1868)?‘ (3) ’Od 19. veka naš jezik se dosta promenio. Vidimo da se i danas menja, zar ne?... Zato cenimo savremene prevode koji precizno izražavaju iste izvorne istine na jeziku kojim se danas govori.‘

’Vi imate svoju Bibliju‘

Vidi naslov „Prevod Novi svet“.