Рођендан

Дефиниција: Дан нечијег рођења или годишња прослава тог дана. На неким местима годишњица нечијег рођења, нарочито рођења детета, слави се уз гозбу и давање поклона. Није библијски обичај.

Да ли Библија похвално говори о рођенданским прославама? Библија спомиње само две такве прославе:

Пост. 40:20-22: „Трећег дана после тога био је фараонов рођендан. Он је приредио гозбу... Главног пехарника је вратио на положај пехарника... А главног пекара је обесио.“

Мат. 14:6-10: „Кад се славио Иродов рођендан, Иродијадина кћи је играла пред њима и толико се допала Ироду да се заклео да ће јој дати што год затражи. Она је тада, по наговору своје мајке рекла: ’Дај ми овде на послужавнику главу Јована Крститеља‘... И послао је људе да одрубе главу Јовану у затвору.“

Све што пише у Библији има своју сврху (2. Тим. 3:16, 17). Јеховини сведоци запажају да Божја Реч не говори похвално о рођенданским прославама и зато их избегавају.

Како су први хришћани и Израелци у библијско доба гледали на рођенданске прославе?

„Хришћани тог доба уопште нису размишљали о рођенданским прославама“ (The History of the Christian Religion and Church, During the Three First Centuries, Њујорк, 1848, Аугуст Неандер, превео Хенри Џон Роуз, страна 190).

„Касније су Јевреји слављење рођендана сматрали обликом идолопоклонства, што је увелико било потврђено оним што су видели на тим прославама“ (The Imperial Bible-Dictionary, Лондон, 1874, уредник Патрик Ферберн, 1. том, страна 225).

 Одакле потичу обичаји повезани с рођенданским прославама?

„Разни обичаји којима данас људи прослављају рођендане имају дугу историју. Они вуку корене из магије и религије. У древно доба честитање, даривање и слављење — уз упаљене свећице — били су обичаји чија је сврха била да се слављеник заштити од демона и да му се обезбеди сигурност у предстојећој години... Све до четвртог века у хришћанству се нису славили рођендани јер су сматрани паганским обичајем“ (Zeit und Welt, додатак у часопису Schwäbische Zeitung, април 3/4, 1981, страна 4).

„Грци су веровали да свако има духа заштитника или демона који је био присутан приликом његовог рођења и који га је штитио током живота. Тај дух је на неки мистичан начин био повезан с богом на чији је рођендан особа била рођена. Римљани су такође прихватили ту идеју... Она се огледа у веровању у анђеле чуваре, добре виле и свеце заштитнике... Обичај паљења свећица на торти увели су Грци... Медени колачи округли као месец уз упаљене свећице стављани су на олтаре у [Артемидином] храму... Према народном веровању, рођенданске свећице имају моћ да испуне жеље... Упаљене свећице и жртвена ватра имали су посебно мистично значење откад је човек почео да прави олтаре својим боговима. Тако се рођенданским свећицама исказује част и поштовање детету које слави рођендан и оне му доносе срећу... Суштински део овог празника чине рођенданске честитке и жеље да слављеник буде срећан... Све је то повезано с магијом... Рођенданске честитке имају моћ да донесу добро или зло зато што је тог дана особа ближе духовном свету“ (The Lore of Birthdays, Њујорк, 1952, Ралф и Аделин Линтон, стране 8, 18-20).

Сасвим је на месту да се породица и пријатељи окупе неком другом приликом како би се забавили и уживали у јелу и пићу

Проп. 3:12, 13: „Нема ништа боље него да се радују и да чине добро за живота свога, и да сваки човек једе и  пије и ужива у добру од свег труда свога. То је дар од Бога.“

Види и 1. Коринћанима 10:31.