Датуми

Дефиниција: Датумима се обележава време збивања неког догађаја. У Библији се датуми спомињу у повезаности са животним  веком неких особа, раздобљем у ком су владали неки владари или неким другим значајним догађајима. Она садржи комплетну хронологију која сеже све до времена стварања Адама. Библијска хронологија такође унапред указује на време када ће се одиграти неки важни догађаји који су повезани са испуњењем Божје намере. Грегоријански календар који је прихваћен у већем делу света, почео је да се користи 1582. године. У световним изворима има неслагања око датума који се односе на неке догађаје из древне историје. Међутим, неки кључни датуми, као што су пад Вавилона 539. године пре н. е. и повратак Јудејаца из заробљеништва 537. пре н. е., добро су утврђени (Језд. 1:1-3). Када се ти датуми користе као полазне тачке, догађаји из библијске историје могу се изразити према данашњем календару.

Да ли су научници доказали да људи постоје на Земљи милионима година, а не само неколико хиљада година како на то указује Библија?

Методе одређивања датума које научници користе засноване су на претпоставкама које могу бити корисне, али често могу водити и до сасвим супротних резултата. Зато се ти датуми стално коригују.

Извештај у једном часопису каже следеће: „’Не могу да верујем да сам пре само годину дана дао такву изјаву.‘ То је рекао Ричард Лики када је прошлог петка увече одржао говор пред отменом публиком Краљевског института. Дошао је до сазнања да је општеприхваћено мишљење које је недавно изнео на BBC-ју у својој емисији која се звала Стварање човечанства, ’вероватно погрешно у многим битним областима‘. Он сада сматра да је најстарији човеков предак знатно млађи од 15-20 милиона година колико је раније рекао пред телевизијским камерама“ (New Scientist, 18. март 1982, страна 695).

С временом се развијају нове методе одређивања датума. Колико су оне поуздане? Што се тиче једне такве методе познате као термолуминесценција, у једној енциклопедији пише следеће: „Одређивање датума термолуминесценцијом данас је више обележено надом него резултатима“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Macropædia, 5. том, страна 509). Исто тако,  један часопис извештава да је методом рацемизације аминокиселина утврђено да је неки костур стар 70 000 година, док је метода одређивања старости помоћу радиоактивних елемената показала да је стар само 8 300 или 9 000 година (Science од 28. августа 1981, страна 1003).

У једном часопису се извештава да физичар Роберт Џентри „сматра да сви датуми одређени методом распада радиоактивних елемената могу бити погрешни — и то не само за неколико година, већ за много дужа раздобља“. Тај чланак истиче да би његова открића могла довести до закључка да „човек не хода Земљом 3,6 милиона година, већ можда само неколико хиљада година“ (Popular Science од новембра 1979, страна 81).

Међутим, треба запазити да научници сматрају да Земља постоји много дуже него што постоји човек. Библија не противречи томе.

Да ли је старост људи пре Потопа, како се наводи у Библији, мерена истим годинама које и ми данас користимо?

Ако бисмо сматрали да су те „године“ исто што и наши месеци, онда би то значило да је Енос постао отац када је имао седам година, и да је Кајинан добио сина када је имао само пет година (Пост. 5:9, 12). Сасвим је јасно да је то немогуће.

Детаљна хронологија која је дата у повезаности с Потопом указује колико су тада трајали месеци и године. Ако упоредимо стихове из Постанка 7:11, 24 са стиховима из Постанка 8:3, 4 видећемо да је пет месеци (од седамнаестог дана другог месеца до седамнаестог дана седмог месеца) износило 150 дана, то јест пет месеци од по 30 дана. Посебно се указује на ’десети месец‘ и на раздобља после њега пре уласка у наредну годину (Пост. 8:5, 6, 8, 10, 12-14). По свему судећи, њихова година се састојала од 12 месеци са по 30 дана. У то древно доба, тачно одређен лунарни календар периодично је прилагођаван дужини соларне године, што се види из чињенице да су Израелци држали празнике у одређено доба године одређеног дана. На тај начин су  се празници увек одржавали у одговарајуће доба године (Лев. 23:39).

Немојмо заборавити да је Бог створио људе да живе вечно. Смрт је уследила због Адамовог греха (Пост. 2:17; 3:17-19; Римљ. 5:12). Они који су живели пре Потопа били су ближе савршенству него ми данас, па су зато и живели много дуже. Али нико од њих није живео дуже од хиљаду година.

Зашто Јеховини сведоци кажу да је Божје Краљевство успостављено 1914. године?

Постоје два правца доказа који указују на ту годину: (1) библијска хронологија и (2) догађаји од 1914. који потврђују испуњење пророчанстава. Овде ћемо се осврнути на хронологију. Што се тиче испуњења пророчанстава, види наслов „Последњи дани“.

Прочитај стихове из Данила 4:1-17. Стихови 20-37 показују да се ово пророчанство испунило на Навуходоносору. Али оно има и веће испуњење. На основу чега то знамо? Трећи и седамнаести стих показују да се у сну који је Бог дао краљу Навуходоносору ради о Божјем Краљевству и о томе да је Бог обећао да ће га дати „коме хоће“ чак и ’најнижем од људи‘. Целокупна Библија показује да Јехова има намеру да његов Син, Исус Христ, влада над човечанством као његов представник (Пс. 2:1-8; Дан. 7:13, 14; 1. Кор. 15:23-25; Откр. 11:15; 12:10). На основу библијског описа Исуса можемо  закључити да је он заиста био тај ’најнижи од људи‘ (Фил. 2:7, 8; Мат. 11:28-30). Дакле, тај пророчански сан указује на време када ће Јехова свом Сину дати власт над човечанством.

Шта је требало да се догоди у међувремену? Различити облици људских владавина, што је приказано дрветом и његовим пањем, имаће „срце животињско“ (Дан. 4:15, 16). Светом су доминирале силе које су испољавале особине дивљих звери. У савремено доба орао је обично симбол Сједињених Америчких Држава, лав је симбол Британије, а змај Кине. И у Библији су дивљим зверима симболично представљене светске силе, као и читав систем људских власти под утицајем Сатане (Дан. 7:2-8, 17, 23; 8:20-22; Откр. 13:1, 2). Као што је Исус рекао у пророчанству о крају света, Јерусалим ће „газити незнабошци док се не заврше времена незнабожаца“ (Лука 21:24). Јерусалим је представљао Божје Краљевство јер се за краљеве који су владали у њему говорило да седе на „престолу Јеховиног краљевства“ (1. Лет. 28:4, 5; Мат. 5:34, 35). Дакле, различити облици паганских владавина, које су представљене дивљим зверима, ’газиће‘ право Божјег Краљевства да управља стварима на земљи, а саме ће бити под влашћу Сатане. (Упореди с Луком 4:5, 6.)

Колико ће дуго трајати таква власт пре него што Јехова да Краљевство Исусу Христу? У Данилу 4:16 каже се да ће трајати „седам времена“. Библија показује да се приликом рачунања пророчанског времена дан рачуна као година (Језек. 4:6; Бр. 14:34). О колико се „дана“ овде ради? У Откривењу 11:2, 3 јасно се каже да 42 месеца (три и по године) у том пророчанству износи 1 260 дана. Седам година износило би дупло више, то јест 2 520 дана. Ако рачунамо „дан за годину“, добијамо 2 520 година.

Од када се рачуна тих „седам времена“? Од када су Вавилонци свргнули с престола у Јерусалиму Седекију, последњег краља предоџбеног Божјег Краљевства (Језек. 21:25-27). Почетком октобра 607. пре н. е., ишчезли су последњи трагови Јудејске власти. У то време је био убијен Годолија, кога су Вавилонци поставили над Јудином земљом, а остатак народа је побегао  у Египат (Јеремија, поглавља 40-43). Поуздана библијска хронологија показује да се то догодило 70 година пре 537. пре н. е., године када су се Јудејци вратили из заробљеништва, то јест почетком октобра 607. пре н. е. (Јер. 29:10; Дан. 9:2; додатне информације налазе се у књизи „Да дође Царство твоје“, стране 186-189.)

Како се дакле долази до 1914. године? Ако рачунамо 2 520 година од почетка октобра 607. пре н. е. то нас доводи до почетка октобра 1914. н. е., као што је приказано у оквиру.

РАЧУНАЊЕ „СЕДАМ ВРЕМЕНА“

„Седам времена“ = 7 х 360 = 2 520 година

Библијско „време“, то јест година = 12 х 30 дана = 360 (Откр. 11:2, 3; 12:6, 14).

У испуњењу „седам времена“ један дан је једна година (Језек. 4:6; Бр. 14:34).

Од почетка октобра 607. пре н. е. до 31. децембра 607. пре н. е. = 1/4 године

Од 1. јануара 606. пре н. е. до 31. децембра 1. пре н. е. = 606 година

Од 1. јануара 1. н. е. до 31. децембра 1913. = 1913 година

Од 1. јануара 1914. до почетка октобра 1914. = 3/4 године

Укупно: 2 520 година

Шта се тада догодило? Јехова је предао власт над човечанством свом Сину, Исусу Христу, прослављеном на небесима (Дан. 7:13, 14).

Зашто онда на земљи има толико зла? После Христовог устоличења Сатана и демони били су збачени с неба на земљу (Откр. 12:12). Христ као Краљ није одмах уништио све који не признају да Јехова има право да влада и који не прихватају њега као Месију. Као што је и прорекао, требало је да се најпре проповеда по читавом свету (Мат. 24:14). То доводи до раздвајања људи из свих народа. Они који покажу да су праведни добиће вечни живот, а зли ће бити заувек уништени (Мат. 25:31-46). У међувремену, владаће веома тешко стање проречено као „последњи дани“. Као што је објашњено под насловом „Последњи дани“, ти догађаји су јасно видљиви од 1914. године. Догодиће се све оно што је Исус прорекао, укључујући и ’велику невољу‘ у којој ће овај зли свет нестати (Мат. 24:21, 22).

Када ће доћи крај овог злог света?

Исус је рекао: „О том дану и часу нико не зна, ни небески анђели ни Син, него само Отац.“ Међутим, рекао је и следеће: „Заиста, кажем вам, овај нараштај неће проћи док се све то не догоди“ (Мат. 24:36, 34).

Исто тако, после описа догађаја који ће водити до успостављања Краљевства у рукама Исуса Христа 1914. године, у Откривењу 12:12 пише: „Веселите се, небеса, и ви који пребивате на њима! Тешко вама, земљо и море, јер је Ђаво сишао к вама, веома гневан, знајући да има мало времена!“