Nebo

Definicija: Prebivalište Jehove Boga i vernih duhovnih stvorenja; područje nevidljivo ljudskim očima. U Bibliji reč „nebo/nebesa“ ima različita značenja. Na primer, može se odnositi na samog Boga, njegovu organizaciju vernih duhovnih stvorenja, na položaj koji imaju oni što su u Božjoj naklonosti, na svemir, na prostor oko planete Zemlje, razne oblike ljudskih vladavina pod Sataninim uticajem i na pravednu novu nebesku vlast koju je Jehova poverio Isusu Hristu i njegovim sunaslednicima.

Da li smo svi mi postojali u duhovnom području pre nego što smo rođeni kao ljudi?

Jov. 8:23: „[Isus Hrist] je rekao: ’Vi ste odozdo, a ja sam odozgo. Vi ste od ovog sveta, a ja nisam od ovog sveta.‘“ (Isus je došao iz duhovnog područja. Ali, kao što je Isus rekao, drugi ljudi nisu.)

Rimlj. 9:10-12: „Rebeka [je] začela blizance... Dok se još nisu rodili niti učinili kakvo dobro ili zlo — da bi Božja namera o izboru i dalje zavisila od onoga koji poziva, a ne od dela — bilo joj je rečeno: ’Stariji će robovati mlađem.‘“ (Naravno, da su blizanci Jakov i Isav prethodno živeli u nekom duhovnom području sigurno bi na osnovu svog ponašanja stekli neku reputaciju, zar ne? Ali očigledno je nisu imali sve dok se nisu rodili kao ljudi.)

Da li svi dobri ljudi idu na nebo?

Dela 2:34: „David [za koga Biblija kaže da je bio po ’Jehovinom srcu‘] nije uzašao na nebo.“

Mat. 11:11: „Zaista, kažem vam, među rođenima od žene nije ustao veći od Jovana Krstitelja, ali ko je manji u nebeskom kraljevstvu, veći je od njega.“ (Dakle, Jovan nije otišao na nebo kada je umro.)

Ps. 37:9, 11, 29: „Jer će se istrebiti oni koji zlo čine, a oni koji se u Jehovu uzdaju posedovaće zemlju...  Krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira. Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti.“

Da li bi Adam na kraju otišao na nebo da nije sagrešio?

Post. 1:26: „Bog reče: ’Načinimo čoveka po svojoj slici, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.‘“ (Dakle, Bog je imao nameru da se Adam stara o zemlji i životinjskom svetu na njoj. Ništa se ne govori o njegovom odlasku na nebo.)

Post. 2:16, 17: „Jehova Bog [je] dao čoveku ovu zapovest: ’Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti.‘“ (Jehova nije imao nameru da čovek jednog dana umre. Božja zapovest koja je ovde citirana pokazuje da je on čoveku skrenuo pažnju na to šta bi ga moglo voditi do smrti. Smrt bi bila kazna za neposlušnost, a ne prelaz u neki bolji život na nebu. Nagrada za poslušnost bila bi beskrajni, večni život u Raju koji je Bog dao čoveku. Vidi i Isaiju 45:18.)

Da li osoba mora otići na nebo da bi imala zaista srećnu budućnost?

Ps. 37:11: „Krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira.“

Otkr. 21:1-4: „Video sam novo nebo i novu zemlju... Tada sam začuo snažan glas sa prestola kako govori: ’Evo Božjeg šatora među ljudima! Bog će prebivati među njima i oni će biti njegov narod i sam Bog biće s njima. On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti. Nestalo je ono što je nekad bilo.‘“

Mih. 4:3, 4: „Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju. Svako će sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti, jer to su reči iz usta Jehove nad vojskama.“

 Da li je Isus otvorio put ka nebu onima koji su umrli pre njegove smrti?

Šta znače stihovi iz 1. Petrove 3:19, 20? „Tako je [Isus nakon uskrsenja, u duhu] otišao i propovedao duhovima u tamnici, koji su nekad bili neposlušni, kad je Bog strpljivo čekao u Nojevim danima, dok se gradila arka, u kojoj se svega nekoliko ljudi, to jest osam duša, spaslo prošavši kroz vodu.“ (Da li su ti ’duhovi u tamnici‘ bile duše ljudi koji nisu slušali ono što je Noje propovedao pre Potopa, pa im je tada bio otvoren put ka nebu? Ako uporedimo stihove iz 2. Petrove 2:4 i Jude 6 s Postankom 6:2-4 videćemo da su ti duhovi u stvari anđeoski sinovi Božji koji su se u Nojevo vreme materijalizovali i ženili. U 1. Petrovoj 3:19, 20 grčka reč za „duhove“ glasi pnevmasin, dok reč koja se prevodi sa „duše“ glasi psihi. Ti ’duhovi‘ nisu bile bestelesne duše već neposlušni anđeli, a ’duše‘ o kojima se ovde govori bili su živi ljudi, Noje i njegova porodica. Zato je ono što se propovedalo „duhovima u tamnici“ sigurno vest osude.)

Šta znači stih iz 1. Petrove 4:6? „U stvari, zato je dobra vest objavljena i mrtvima, da bi po telu bili osuđeni u očima ljudi, ali da bi u Božjim očima po duhu živeli.“ (Da li se izraz „mrtvima“ odnosi na ljude koji su umrli pre Hristove smrti? Kao što smo već videli, mrtvi nisu ’duhovi u tamnici‘. Ti duhovi su u stvari neposlušni anđeli. Takođe, propovedanje ne bi bilo ni od kakve koristi mrtvima jer u Propovedniku 9:5 piše da oni „nisu svesni ničega“, a u Psalmu 146:4 još se kaže da čovekove ’misli propadaju‘ kad umre. Ali u Efešanima 2:1-7, 17 govori se o osobama koje su u duhovnom smislu bile mrtve ali su isto tako u duhovnom smislu oživele jer su prihvatile dobru vest.)

Da li se u „Novom zavetu“ o nebeskom životu govori kao o nadi za sve hrišćane?

Jov. 14:2, 3: „U kući mog Oca ima mnogo stanova. Da nije tako, rekao bih vam. A sada idem da vam pripremim  mesto. I kad odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i primiću vas u svoj dom, da i vi budete tamo gde sam ja.“ (Isus ovde pokazuje da će njegovi verni apostoli, kojima se obraća, zajedno s njim jednog dana biti u „kući“ njegovog Oca na nebu. Ali ovde ne kaže koliko će još drugih osoba otići na nebo.)

Jov. 1:12, 13: „Onima koji su ga [Isusa] primili dao je pravo da postanu deca Božja, jer su iskazivali veru u njegovo ime. Oni nisu rođeni od krvi ni od telesne volje ni od čovečje volje, nego od Boga.“ (Zapazi da se u kontekstu, to jest u 11. stihu, govori o Isusovom narodu, odnosno Judejcima. Svi koji su ga u prvom veku prihvatili kada je došao k njima postali su Božja deca, i imali su u izgledu nebeski život. U ovim stihovima upotrebljeni su glagoli u prošlom vremenu, tako da oni ne ukazuju na sve ljude koji su od tada postali hrišćani.)

Rimlj. 8:14, 16, 17: „Svi koje vodi Božji duh sinovi su Božji. Taj duh svedoči s našim duhom da smo Božja deca. A ako smo deca, onda smo i naslednici — naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi, ako trpimo zajedno s njim da bismo zajedno s njim bili i proslavljeni.“ (Tačno je da su u vreme kada je ovo pisano svi koji su vođeni Božjim duhom bili Božji sinovi koji su se nadali da će biti proslavljeni s Hristom. Ali nije uvek bilo tako. U Luki 1:15 piše da će Jovan Krstitelj biti pun svetog duha, ali u Mateju 11:11 jasno se kaže da on neće biti u slavi nebeskog Kraljevstva. Isto tako, nakon što naslednici nebeskog Kraljevstva budu sakupljeni biće i onih koji će služiti Bogu kao sledbenici njegovog Sina, ali ipak neće biti u nebeskoj slavi.)

Gde se u „Novom zavetu“ posebno ukazuje da će hrišćani biti nagrađeni večnim životom na zemlji?

Mat. 5:5: „Srećni su krotki, jer će naslediti zemlju.“

Mat. 6:9, 10: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude  volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji.“ (Kakva je Božja namera sa zemljom? Šta o tome govori Postanak 1:28 i Isaija 45:18?)

Mat. 25:31-33, 40, 46: „Kad Sin čovečji stigne u svojoj slavi i svi anđeli s njim, tada će sesti na svoj slavni presto. I svi će se narodi skupiti pred njim, i on će odvojiti ljude jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca. Postaviće ovce na svoju desnu stranu, a jarce na levu. A kralj će im [ovcama] odgovoriti: ’Zaista, kažem vam, što god ste učinili jednom od ove moje najmanje braće, meni ste učinili.‘ I ovi [jarci] će otići u večnu smrt, a pravednici [ovce] u večni život.“ (Zapazi da te „ovce“ nisu isto što i Kraljeva braća, koja su „učesnici u nebeskom pozivu“ [Jevr. 2:10–3:1]. Ali te osobe će živeti u vreme kada Hrist bude na svom prestolu, i kada neka od njegove „braće“ još uvek budu doživljavala teškoće na zemlji.)

Jov. 10:16: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora. Moram i njih dovesti i one će slušati moj glas, i sve će biti jedno stado s jednim pastirom.“ (Ko su te „druge ovce“? Oni su sledbenici Dobrog pastira, Isusa Hrista, ali nisu u toru „novog saveza“ i zato nemaju nadu u nebeski život. Međutim, oni blisko sarađuju sa onima koji su u tom toru.)

2. Petr. 3:13: „Po njegovom obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju u kojima će pravednost prebivati.“ (Vidi i Otkrivenje 21:1-4.)

Otkr. 7:9, 10: „Posle toga [nakon što je apostol Jovan video potpuni broj onih koji su „obeleženi pečatom“ i koji su „otkupljeni sa zemlje“ da budu s Hristom na nebeskoj gori Sion; vidi Otkrivenje 7:3, 4; 14:1-3] video sam veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati, iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika, kako stoje pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeni u duge bele haljine, s palminim granama u rukama. Uzvikivali su jakim glasom: ’Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!‘“

 Koliko osoba, prema onome što kaže Biblija, ima nadu u nebeski život?

Luka 12:32: „Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da kraljevstvo.“

Otkr. 14:1-3: „Pogledao sam, kad gle — Jagnje [Isus Hrist] stoji na gori Sionu [na nebu, vidi Jevrejima 12:22-24] i s njim sto četrdeset i četiri hiljade onih koji imaju njegovo ime i ime njegovog Oca napisano na svojim čelima... Pevali su kao novu pesmu... I niko nije mogao da nauči tu pesmu osim onih sto četrdeset i četiri hiljade, koji su otkupljeni sa zemlje.“

Da li grupu od 144 000 sačinjavaju samo osobe jevrejskog porekla?

Otkr. 7:4-8: „Čuo sam broj onih obeleženih pečatom — sto četrdeset i četiri hiljade, obeleženih pečatom iz svakoga plemena sinova Izraelovih: Iz Judinog... Ruvimovog... Gadovog... Asirovog... Neftalimovog... Manasijinog... Simeonovog... Levijevog... Isaharovog... Zavulonovog... Josifovog... Venijaminovog.“ (To ne mogu biti doslovna izraelska plemena zato što nikada nije postojalo Josifovo pleme; Jefremovo i Danovo pleme ovde nije ubrojano, a Leviti su bili izdvojeni za službu u hramu ali nisu uvršteni u 12 plemena. Vidi Brojeve 1:4-16.)

Rimlj. 2:28, 29: „Pravi Judejac nije onaj koji je to spolja niti je pravo obrezanje ono koje je spolja, na telu, nego je pravi Judejac onaj ko je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca po duhu, a ne po pisanom zakonu.“

Gal. 3:26-29: „Svi ste vi Božji sinovi zbog svoje vere u Hrista Isusa... Nema više ni Judejca ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema ni muškog ni ženskog, jer vi ste svi jedno u jedinstvu s Hristom Isusom. A ako ste Hristovi, onda ste Avrahamovo potomstvo, naslednici po obećanju.“

Da li je 144 000 simboličan broj?

Odgovor pruža činjenica da se posle spominjanja određenog broja od 144 000, u Otkrivenju 7:9 govori o  ’velikom mnoštvu koje niko nije mogao izbrojati‘. Ukoliko 144 000 ne bi bio doslovan broj ne bi imalo nikakvog smisla uporediti ga s ’velikim mnoštvom‘. Mišljenje da se radi o doslovnom broju slaže se sa onim što je Isus izjavio u Mateju 22:14 u vezi s nebeskim Kraljevstvom: „Mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.“

Da li „veliko mnoštvo“ o kome se govori u Otkrivenju 7:9, 10 takođe odlazi na nebo?

U Otkrivenju se za njih ne kaže, kao što se kaže za 144 000, da su „otkupljeni sa zemlje“ da bi bili s Hristom na nebeskoj gori Sion (Otkr. 14:1-3).

To što su opisani kako stoje „pred prestolom i pred Jagnjetom“ ne odnosi se bezuslovno na mesto, već na priznat položaj. (Uporedi sa Lukom 21:36). Izraz „pred prestolom“ (grčki: enopion tu tronu; doslovno: „u vidokrugu prestola“) ne podrazumeva bezuslovno da su na nebu. Oni su jednostavno u Božjem „vidokrugu“, a on kaže da s neba posmatra sinove ljudske (Ps. 11:4; Uporedi s Matejem 25:31-33; Lukom 1:74, 75; Delima apostolskim 10:33).

’Silno mnoštvo na nebu‘ o kome se govori u Otkrivenju 19:1, 6 nije isto što i „veliko mnoštvo“ iz Otkrivenja 7:9. Za te osobe na nebu se ne kaže da potiču ’iz svih naroda‘ niti svoje spasenje pripisuju Jagnjetu; to su anđeli.

Šta će oni koji odu na nebo tamo raditi?

Otkr. 20:6: „[Oni] će biti Božji i Hristovi sveštenici i vladaće kao kraljevi s Hristom hiljadu godina.“ (Vidi i Danila 7:27).

1. Kor. 6:2: „Zar ne znate da će sveti suditi svetu?“

Otkr. 5:10: „Učinio si ih kraljevstvom i sveštenicima našem Bogu, i oni će kraljevati nad zemljom“ [„na zemlji“, DK, Ba, Ča]. (Istu grčku reč koja je u prethodnom stihu prevedena sa „nad“, kao i istu gramatičku strukturu, nalazimo u Otkrivenju 11:6 u prevodima DK, Ba i Ča.)

 Ko bira one koji će otići na nebo?

2. Sol. 2:13, 14: „Mi smo dužni da uvek zahvaljujemo Bogu za vas, braćo koju Jehova voli, jer vas je Bog, zbog vaše vere u istinu, od početka izabrao za spasenje posvetivši vas duhom. Na to vas je spasenje pozvao posredstvom dobre vesti koju objavljujemo, da postignete slavu našeg Gospoda Isusa Hrista.“

Rimlj. 9:6, 16: „Nisu Izrael svi koji potiču od Izraela... To ne zavisi od onoga ko ima želju niti od onoga ko se trudi, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe.“