Расе

Дефиниција: У смислу у ком се овде користи, раса се односи на поделу човечанства по одређеним физичким карактеристикама које се наслеђују и по којима се групе људи разликују једна од друге. Међутим, треба запазити да чињеница да људи различитих раса могу склапати бракове и имати потомство показује да су они једна „врста“, то јест да су сви део људске породице. Различите расе су само неке од могућих варијација у оквиру људске врсте.

 Одакле потичу различите расе?

Пост. 5:1, 2; 1:28: „Оног дана када је Бог створио Адама начинио га је сличним себи. Створио је мушкарца и жену. Затим их је благословио и оног дана када су били створени назвао их је човек.“ „Бог [их је] благословио и рекао им: ’Рађајте се и множите се, напуните земљу.‘“ (Дакле, читаво човечанство потиче од првог људског пара, Адама и Еве.)

Дела 17:26: „Од једног човека начинио је [Бог] сав људски род да пребива по целој земљи.“ (Према томе, без обзира на то којој раси припадају, сви људи су Адамово потомство.)

Пост. 9:18, 19: „Нојеви синови који су изашли из арке били су Сим, Хам и Јафет... Њих тројица су били Нојеви синови, и од њих је настало становништво целе земље.“ (Након што је у Нојевим данима Бог уништио безбожни свет потопом, становништво на Земљи, укључујући и све данас познате расе, проистекло је од потомака Нојева три сина и њихових жена.)

Да ли су Адам и Ева измишљене личности?

Библија не подупире то гледиште; види наслов „Адам и Ева“.

Где је Каин пронашао жену ако је постојала само једна породица?

Пост. 3:20: „Адам је дао својој жени име Ева, јер је она постала мајка свима живима.“ (Дакле, сви људи су потомци Адама и Еве.)

Пост. 5:3, 4: „Када је Адам имао сто тридесет година, родио му се син њему сличан, по његовој слици, и дао му је име Сит. Након што му се родио Сит, Адам је живео осамсто година. За то време родило му се још синова и кћери.“ (Један од Адамових синова био је Каин, а његова жена мора да је била нека од Адамових ћерки. У то време, када су људи још увек имали изванредно здравље и виталност, што се види по њиховој дуговечности, постојала је мала вероватноћа да ће се пренети штетни наследни фактори услед брака међу блиским рођацима. Међутим, након око 2 500  година, када се физичко стање људи знатно погоршало, Јехова је Израелцима дао законе који су забрањивали инцест.)

Пост. 4:16, 17: „Каин [је] отишао од Јеховиног лица и настанио се источно од Едена у земљи Нод. После тога, Каин је легао са својом женом [„Кајин позна жену своју“, ДК] и она је затруднела и родила Еноха.“ (Запази да Каин није упознао своју жену у земљи у коју је побегао, као да је она била из неке друге породице, већ је тамо имао полне односе с њом и добио сина.)

Како су се развиле одлике по којима се разликују расе?

„Сви људи који данас живе припадају једној јединој врсти, хомо сапиенс, и имају заједничко порекло... Биолошке разлике међу људима постоје због разлика у наследној грађи и због утицаја средине на генетски потенцијал. У већини случајева, те разлике постоје због међусобног утицаја ове две групе фактора... Разлике међу припадницима исте расе или истог народа често су веће од просечних разлика међу расама или народима“ (Међународни скуп научника који је сазвао Унеско, цитиран у делу Statement on Race, Њујорк, 1972, треће издање, Ешли Монтагју, стране 149, 150).

„Раса је једноставно један од донекле изолованих генетских базена на које се човечанство поделило током свог раног географског ширења и након тога. Грубо говорећи, на сваком од пет великих континената развила се по једна раса... Људи су у овом историјском периоду заиста почели генетски да се разилазе и данас можемо мерити и изучавати резултате тог разилажења на основу онога што је остало од старих географских раса. Као што бисмо и очекивали, изгледа да је разноликост повезана са степеном изолованости... У време када је на континентима био у току настанак раса, при чему су се по читавом свету у изоловане генетске базене сливале на хиљаде скупина људи, дошло је до генетски диктираних разлика које су данас уочљиве... Парадоксално је то што споља изгледа да се свака група људи разликује од других, али иза тих разлика крије се суштинска сличност“ (Heredity and  Human Life, Њујорк, 1963, Х. Л. Карсон, стране 151, 154, 162, 163). (Према томе, када се на почетку људске историје нека група људи одвојила од других и кад су се бракови склапали само унутар те групе, одређене специфичне комбинације гена постале су изражене у њиховом потомству.)

Да ли Библија научава да су црнци проклети?

Та идеја се темељи на погрешном разумевању Постанка 9:25, где је Ноје цитиран како каже: „Нека је проклет Ханан. Нека буде најнижи роб својој браћи.“ Ако пажљиво читамо овај стих, запазићемо да се ту уопште не спомиње боја коже. Проклетство је изречено зато што је Хамов син Ханан очигледно урадио нешто нечувено, чиме је заслужио такву клетву. Међутим, ко су били Хананови потомци? То нису били црнци, већ људи светлије пути који су живели источно од Средоземног мора. Због њихових изопачених обичаја, демонских ритуала, идолопоклонства и жртвовања деце, Бог је осудио Хананце и дао Израелцима њихову земљу (Пост. 10:15-19). Нису сви Хананци били уништени; неки су били присиљени на ропски рад, што је такође било део проклетства (Ис. Нав. 17:13).

Од ког Нојевог потомка потичу црнци? „Хусови синови [синови једног другог Хамовог сина] били су Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака“ (Пост. 10:6, 7). Касније се у Библији Хус углавном повезује са Етиопијом. Када се касније помиње Сева, указује се на други народ који је живео у источном делу Африке и очигледно у близини Етиопије (Иса. 43:3).

Да ли су сви људи Божја деца?

Као несавршени људи, ми не постајемо Божја деца самим рођењем. Међутим, сви смо потомци Адама, који је назван ’сином Божјим‘ када је био створен као савршен човек (Лука 3:38).

Дела 10:34, 35: „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно.“

 Јов. 3:16: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ (Исказивање праве вере у њега неопходно је за сваког од нас да бисмо с Богом имали однос какав је Адам изгубио. Ту част могу имати људи свих раса.)

1. Јов. 3:10: „Божја деца и Ђаволова деца познају се по овоме: ко год не чини оно што је праведно, не потиче од Бога, као ни онај ко не воли свог брата.“ (Према томе, Бог не гледа на све људе као на своју децу. У духовном смислу, Ђаво је отац онима који намерно раде оно што Бог осуђује. Види Јована 8:44. Међутим, прави хришћани одражавају Божје особине. Бог је између њих изабрао ограничен број особа које ће на небу владати као краљеви с Христом. На њих Бог указује као на своју „децу“ или „синове“. Додатне информације налазе се под насловом „Поновно рођење“.)

Римљ. 8:19-21: „Стварство жељно ишчекује објављивање Божјих синова... И само стварство [ће] бити ослобођено робовања распадљивости и добити славну слободу Божје деце.“ (Човечанство ће бити ослобођено када се ’Божји синови‘, након што добију небески живот, буду ’објавили‘ тако што ће под Христовим вођством предузети акцију у корист човечанства. Након што верни људи на земљи [на које се у стиху указује као на „стварство“] постану савршени и докажу да су непоколебљиви у својој верности према Јехови као Владару читавог свемира, и они ће бити у добром односу с Богом као његова деца. Међу њима ће бити људи свих раса.)

Да ли ће људи свих раса икада бити заиста уједињени као браћа и сестре?

Исус је својим ученицима рекао: „Ви сте сви браћа“ (Мат. 23:8). Касније је додао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јов. 13:35).

Упркос људском несавршенству, међу првим хришћанима је владало јединство. Апостол Павле је написао:  „Нема више ни Јудејца ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушког ни женског, јер ви сте сви једно у јединству с Христом Исусом“ (Гал. 3:28).

Хришћанско братство на које не утичу расне разлике заиста постоји међу Јеховиним сведоцима. Вилијам Велен, који је писао за један часопис, изјавио је: „Верујем да је једна од најпривлачнијих одлика [организације Јеховиних сведока] њихова традиционална политика расне једнакости“ (U.S. Catholic). Након што је написао детаљну студију о Јеховиним сведоцима у Африци, социолог Брајан Вилсон са Оксфордског универзитета рекао је следеће: „Сведоци су вероватно успешнији од било које друге групе када је у питању брзина којом превазилазе племенску дискриминацију међу својим члановима.“ Извештавајући о једном међународном скупу Јеховиних сведока из 123 земље, један познати часопис је известио: „Сведоци су импресионирали Њујорчане не само својом бројношћу већ и својом разноликошћу (међу њима има људи из свих слојева), својом расном неоптерећеношћу (многи Сведоци су црнци), а и својим мирним и пристојним понашањем“ (The New York Times Magazine).

Ускоро ће Божје Краљевство уништити садашњи безбожни поредак, укључујући и оне који немају искрену љубав према Јехови Богу и својим ближњима (Дан. 2:44; Лука 10:25-28). Божја Реч нам обећава да ће преживети људи „из свих народа и племена и народности и језика“ (Откр. 7:9). Уједињени обожавањем истинитог Бога, вером у Исуса Христа и међусобном љубављу, они ће заиста сачињавати уједињену људску породицу.