Грех

Дефиниција: Према хебрејском и грчком тексту Библије, та реч дословно значи промашај. Сам Бог је поставио циљ који  његова интелигентна створења треба да постигну. Не постићи тај циљ је грех, а грех је такође неправедност, то јест безакоње (Римљ. 3:23; 1. Јов. 5:17; 3:4). Грех је све што није у складу са оним што је свето, то јест с Божјом личношћу, његовим мерилима, начином поступања и његовом вољом. То може бити неисправно понашање, пропуст да се уради оно што би требало урадити, непристојан говор, нечисте мисли, или себичне жеље и мотиви. Библија прави разлику између наслеђеног греха и намерног греха, између греха због ког се особа каје и сталног понављања греха.

Како је Адам могао да сагреши када је био савршен?

Што се тиче тога да је Адам био савршен, прочитај Постанак 1:27, 31 и Поновљене законе 32:4. Шта је Јехова Бог мислио када је рекао да су његова земаљска створења, укључујући човека и жену, створена „веома добро“? Када Бог чија су дела савршена каже да је оно што је створио „веома добро“, то онда сигурно мора одговарати његовим савршеним мерилима.

Да ли је то што су Адам и Ева били савршени значило да нису могли учинити ништа лоше? Од робота се очекује да учини управо оно за шта је програмиран. Али савршен робот не би био савршен човек. Суштинске особине нису исте. Адам и Ева су били људи, а не роботи. Бог је људима дао способност да бирају између исправног и погрешног, између послушности и непослушности и да доносе одлуке које се тичу морала. Пошто су људи тако створени, уколико не би могли да доносе такве одлуке (што не значи да не би могли донети неку немудру одлуку) онда би то значило да су несавршени. (Упореди с Поновљеним законима 30:19, 20; Исусом Навином 24:15.)

Да ли су све одлуке Адама и Еве морале бити исправне да би се могли сматрати савршеним створењима? То би било исто као када бисмо рекли да нису имали никакву могућност избора. Али Бог их није створио тако да аутоматски буду послушни. Бог им је дао способност да сами одлучују, тако да су могли бити послушни зато што су га волели. Међутим, ако би дозволили да им се у срцу развије себичност онда би били непослушни. Шта ти више значи — када неко учини нешто за тебе зато  што је присиљен да то учини или зато што то жели? (Упореди с Поновљеним законима 11:1; 1. Јовановом 5:3).

Како су савршени људи могли постати себични, што их је довело до греха? Иако су били створени као савршени људи, њихово физичко тело не би и даље савршено функционисало ако не би добијало одговарајућу храну. Исто тако, ако би свој ум хранили неисправним мислима, у моралном смислу би се искварили и не би више били свети. У Јакову 1:14, 15 налазимо следеће објашњење: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех.“ Неисправне жеље код Еве почеле су да се развијају када је са интересовањем слушала Сатану који је говорио преко змије. Адам је послушао своју жену и такође јео забрањени плод. Уместо да су одбацили неисправне мисли, обоје су потхрањивали себичне жеље. То је довело до греха (Пост. 3:1-6).

Да ли је Адамов грех био део „Божјег плана“?

Види страну 29, под насловом „Адам и Ева“, као и стране 385, 386, под насловом „Судбина“.

Да ли и данас постоји „грех“?

Пример: Да ли би болестан човек доказао да нема повишену температуру уколико би разбио термометар? Ако би лопов рекао да не верује у оно што пише у закону, да ли би га то ослободило кривице? Слично томе, чињеница да многи људи сматрају да није неопходно живети према библијским мерилима не значи да грех не постоји. (Види 1. Јованову 1:8.)

Неки људи могу одлучити да раде оно што Божја Реч забрањује. Али то не значи да Библија није у праву. У Галатима 6:7, 8 стоји следеће упозорење: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети. Ко сеје у своје тело, од тела ће пожњети пропаст.“ Велика распрострањеност венеричних болести, распад породице и друго, доказују истинитост онога што каже Библија. Пошто је Бог створио човека, он зна шта води до трајне среће и то нам је рекао преко Библије. Зар онда није разумно да га послушамо? (Докази да Бог постоји налазе се под насловом „Бог“.)

 Зар није много тога што се сматра грехом једноставно део људске природе?

Да ли је неисправно имати полне односе? Да ли је грех Адама и Еве био у томе што су имали полне односе? Библија то не каже. У Постанку 1:28 пише да је Бог рекао Адаму и Еви да се ’рађају, множе и да напуне земљу‘. Зар то не значи да су морали имати полне односе? Псалам 127:3 каже да су ’деца наследство од Јехове‘ и „награда“. Треба запазити да је најпре Ева јела забрањени плод и да је то урадила када је била сама, а тек касније је тај плод дала Адаму (Пост. 3:6). Очигледно се радило о правом дрвету на коме је био забрањени плод. Библија не забрањује нормалне полне односе између мужа и жене, већ забрањује блуд, прељубу, хомосексуалност и полно општење са животињама. Лоше последице које са собом доносе такви поступци доказују да таква забрана потиче од некога ко се истински брине за нас и ко добро зна како смо створени.

Пост. 1:27: „Бог [је] створио човека [Адама] по својој слици, створио га је по Божјој слици.“ (Зато је било сасвим нормално да Адам одражава Божје свете особине и да с поштовањем прихвати Божје вођство. Пошто то није учинио, није постигао циљ, то јест сагрешио је. Види Римљанима 3:23, као и 1. Петрову 1:14-16.)

Еф. 2:1-3: „Бог вас је [хришћане] оживео иако сте били мртви због својих преступа и греха, у којима сте некада живели како живи овај свет, по вољи владара који влада ваздухом, духом који сада делује у синовима непослушности. И међу њима смо сви ми некада живели по жељама свог тела, угађајући прохтевима тела и ума, и по својој природи били смо деца која заслужују Божји гнев, као и остали.“ (Као потомци грешног Адама, рођени смо у греху. Наше срце од рођења нагиње ка злу. Кад не бисмо обуздавали такве склоности, с временом бисмо се навикли на такав живот. Чак би нам то изгледало „нормално“ зато што људи око нас поступају слично. Али Библија нам каже шта Бог сматра исправним, а шта неисправним, с обзиром на то како је створио човека и каква је његова намера с људима. Ако из љубави слушамо нашег Створитеља и поступамо онако како он каже, наш живот ће добити смисао као никада раније и  имаћемо вечну будућност. Наш Створитељ нас срдачно позива да испитамо колико је то добро [Пс. 34:8].)

Како се грех одражава на нечији однос с Богом?

1. Јов. 3:4, 8: „Ко год чини грех, чини и безакоње, зато је грех безакоње. Ко чини грех, потиче од Ђавола.“ (Какве снажне речи! Они који намерно чине грех, и то им прелази у навику, у Божјим очима су попут злочинаца. Изабрали су пут којим је први кренуо Сатана.)

Римљ. 5:8, 10: „Док смо још били грешници, [Христ је] умро за нас... Док смо још били непријатељи, били [смо] помирени с Богом смрћу његовог Сина.“ (Запази да се о грешницима говори као о Божјим непријатељима. Колико је онда мудро да прихватимо све оно што је Бог предузео да бисмо се помирили с њим!)

1. Тим. 1:13: „Иако сам [каже апостол Павле] раније био хулник, прогонитељ и дрзник... указано ми је милосрђе.“ (Али када му је Господ показао прави пут, није оклевао да пође њиме.)

2. Кор. 6:1, 2: „Као његови сарадници поново вас молимо да не пропустите да испуните сврху Божје незаслужене доброте коју сте примили. Јер он каже: ’У време своје милости услишио сам те, у дан спасења помогао сам ти.‘ Ево, сада је време милости! Ево, сада је дан спасења!‘ (Сада је време када имамо прилику да будемо спасени. Бог неће до у недоглед показивати незаслужену доброту грешним људима. Зато треба да пазимо да је не злоупотребимо.)

Како се можемо ослободити греха?

Види наслов „Откупнина“.