Жене

Дефиниција: Одрасле особе женског пола. На хебрејском језику реч за жену гласи иша, што дословно значи „човечица“.

Да ли Библија омаловажава жене или их описује као мање вредне особе?

Пост. 2:18: „Јехова Бог је затим рекао: ’Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу да га допуњује.‘“ (Бог овде не каже за мушкарца да је боља особа од жене. Напротив, Бог је указао на то да ће жена имати особине које ће у оквиру Божјег уређења употпунити особине мушкараца. Целина има два дела који се међусобно допуњују. Зато се жене истичу по неким особинама, а мушкарци по другим. Упореди са 1. Коринћанима 11:11, 12.)

Пост. 3:16: „Жени [Бог] рече: ’... Жудећеш за својим мужем, а он ће над тобом господарити.‘“ (Ова Јеховина изјава након што су Адам и Ева сагрешили није значила да мушкарци треба то да раде, већ је Јехова предвидео шта ће они радити пошто је себичност постала саставни део људског живота. Касније се на многим местима у Библији говори о немилим догађајима који  су се одигравали због себичне доминације мушкараца. Али Библија не каже да Бог одобрава такво понашање нити да је то пример који други треба да следе.)

Да ли су жене понижене тиме што је поглаварство додељено мушкарцима?

Бити под нечијим поглаварством није само по себи понижавајуће. Поглаварство доприноси томе да се све одвија одређеним редом, а Јехова „није Бог нереда, него мира“ (1. Кор. 14:33). Јехова Бог је поглавар Исусу Христу који ужива у таквом односу (Јов. 5:19, 20; 8:29; 1. Кор. 15:27, 28).

Мушкарцу је додељено релативно поглаварство, нарочито у породици и у хришћанској скупштини. Бог није мушкарцу дао апсолутну власт над женом; мушкарац мора пред својим поглаваром, Исусом Христом, и пред Богом одговарати за то како спроводи поглаварство (1. Кор. 11:3). Сем тога, мужевима се заповеда да „воле своје жене као своје тело“ и да их ’поштују‘ (Еф. 5:28; 1. Петр. 3:7). У брачном уређењу које је основао Бог, мужевљеве сексуалне потребе нису важније од жениних (1. Кор. 7:3, 4). Улога способне жене, као што је изложено у Библији, наглашава њену вредност у домаћинству и друштву. Та улога јој допушта да на многим пољима преузме иницијативу док показује да поштује поглаварство свог мужа (Посл. 31:10-31). Библија заповеда деци да поштују не само свог оца већ и своју мајку (Еф. 6:1-3). Она такође поклања посебну пажњу збрињавању потреба удовица (Јак. 1:27). Зато међу правим хришћанима жене проналазе велику сигурност, осећају да су искрено цењене и имају личну сатисфакцију за оно што раде.

Колико је достојанствена улога жена у Божјем уређењу види се из чињенице да Јехова говори о својој организацији верних духовних створења као о жени, о својој супрузи, мајци својих синова (Откр. 12:1; Гал. 4:26). О духом помазаној скупштини Исуса Христа такође се говори као о невести (Откр. 19:7; 21:2, 9). С духовног становишта нема разлике између мушкарца и жене међу онима који ће с Христом бити у небеском Краљевству (Гал. 3:26-28).

 Да ли жене треба да буду проповедници?

Библија показује да су мушкарци били задужени да надгледају скупштину. Свих 12 апостола Исуса Христа били су мушкарци, а и они који су касније наименовани да буду надгледници и слуге помоћници у хришћанској скупштини били су мушкарци (Мат. 10:1-4; 1. Тим. 3:2, 12). Женама је саветовано да на скупштинским састанцима ’ћутке примају поуку с потпуном подложношћу‘ и да не постављају питања којима се оспорава положај мушкараца у скупштини. На таквим састанцима жене треба да „ћуте“ уколико би својим речима показале недостатак подложности (1. Тим. 2:11, 12; 1. Кор. 14:33, 34). Према томе, иако жене дају велики допринос активностима у скупштини, оне не треба да председавају нити да предводе у поучавању скупштине када су присутни мушкарци који испуњавају услове за то.

Али да ли жене могу бити објавитељи, слуге добре вести, ван скупштинских састанака? На Педесетницу 33. н. е., свети дух је изливен и на мушкарце и на жене. Објашњавајући оно што се догодило, апостол Петар је цитирао Јоила 2:28, 29 када је рекао: „’У последње дане‘, говори Бог, ’излићу свој дух на све врсте људи, и пророковаће ваши синови и ваше кћери, а ваши младићи имаће визије и ваши старци сањаће снове. Чак ћу и на своје робове и на своје робиње у те дане излити свог духа, и они ће пророковати‘“ (Дела 2:17, 18). Слично томе и данас жене на прикладан начин учествују у хришћанској служби, тако што проповедају од куће до куће и воде библијске студије. (Види и Псалам 68:11; Филипљанима 4:2, 3.)

Зашто у неким приликама хришћанке покривају главу?

1. Кор. 11:3-10: „Сваком мушкарцу [је] поглавар Христ, а жени је поглавар мушкарац, а Христу је поглавар Бог... Свака жена која се моли или прориче непокривене главе срамоти своју главу... А мушкарац не треба да покрива главу, јер је Божја слика и слава, а жена је мушкарцу слава. Јер није мушкарац настао од жене, него жена од мушкарца. И није мушкарац створен  ради жене, него жена ради мушкарца. Зато, а и због анђела, жена треба да има на глави знак подложности.“ (Када је у одређеним ситуацијама хришћанки покривена глава, то је доказ да она поштује поглаварство које је поставио Бог. Христ поштује теократско поглаварство; мушкарац и жена су такође обавезни да то чине. Првог човека, Адама, није родила жена већ га је Бог створио. Када је стварао Еву, Бог је узео Адамово ребро као основу, и рекао је да она Адаму треба да буде помоћница. Тако је мушкарцу, који је први створен, додељен положај поглавара. Мушкарац не треба да покрива главу када се „моли или прориче“ јер је што се тиче поглаварства „Божја слика“, будући да на земљи нема над собом поглавара што се тиче своје породице. Међутим, ако би се жена ’молила или прорицала‘ непокривене главе, тиме би показала непоштовање према положају који је Бог дао мушкарцу и тиме би га срамотила. Чак и анђели, који су чланови Јеховине небеске организације која му је попут супруге, примећују „знак подложности“ који имају хришћанске жене и то их подсећа на њихову подложност Јехови.)

Када је неопходно да жена покрије главу?

Када се „моли или прориче“, као што пише у 1. Коринћанима 11:5. То не значи да треба да покрије главу када се сама моли или када с другима разговара о библијским пророчанствима. Међутим, она треба да покрије главу у знак поштовања према поглаварству мужа када ради неке ствари које се односе на обожавање Бога, а које би иначе радио њен супруг или неки други мушкарац. Ако се наглас моли за себе или друге, или с неким проучава Библију у присуству свог мужа, треба да покрије главу чак и ако он не дели њена верска убеђења. Али пошто ју је Бог овластио да поучава своју децу, не треба да покрије главу када се моли или проучава с некрштеном децом када њен супруг није присутан. Ако је, у изузетним случајевима, присутан предани и крштени мушкарац или када је заједно с њом у посети путујући надгледник, онда треба да покрије главу док води уговорени библијски студиј, али он треба да упути молитву.

 Да ли је прикладно да жене користе козметичка средства или да носе накит?

1. Петр. 3:3, 4: „Нека ваш украс не буде у спољашњости — у плетењу косе и украшавању златом или у хаљинама — него нека то буде тајна особа срца одевена у нераспадљиво рухо мирног и благог духа, који је драгоцен у Божјим очима.“ (Да ли то значи да жене уопште не смеју да се украшавају? Наравно да не значи, баш као што је очигледно да овај стих не значи да жене не треба да носе хаљине. Овде су подстакнуте да буду уравнотежене што се тиче облачења и дотеривања, и да нагласак ставе првенствено на украсе духовне природе.)

1. Тим. 2:9, 10: „Желим да се жене пристојно одевају и да при томе буду скромне и разборите, да се не украшавају плетењем косе и златом или бисерима или скупоценом одећом, него добрим делима, како и доликује женама које кажу да поштују Бога.“ (Шта је заиста вредно у Божјим очима — спољашњи изглед или стање срца? Да ли би Бог био задовољан тиме што нека жена не користи козметичка средства или накит али живи неморално? Или би био задовољан женама које су скромне и разборите што се тиче употребе козметике и накита и које се првенствено украшавају Божјим особинама и хришћанским понашањем? У 1. Самуиловој 16:7 Јехова каже: „Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу.“)

Посл. 31:30: „Љупкост може бити лажна и лепота испразна, али жена која се боји Јехове заслужује хвалу.“