1, 2. Која је била Јеховина намера за седми дан, и како је Божја мудрост стављена на испит на почетку тог дана?

 ПРОПАЛО ЈЕ! Човечанство, круна шестог дана стварања, одједном се сручило с висина у понор. Јехова је рекао да је „све што је створио“, укључујући и људе, било „веома добро“ (Постанак 1:31). Али, Адам и Ева су на самом почетку седмог дана одлучили да следе Сатану који се побунио. Потпали су под грех, несавршеност и смрт.

² Можда је изгледало као да је Јеховина намера за седми дан заувек осујећена. Требало је да и тај дан, попут претходних шест, траје хиљаде година. Јехова га је прогласио светим, и на крају тог дана би цела Земља била претворена у рај у коме живе савршени људи (Постанак 1:28; 2:3). Али након те катастрофалне побуне, како би то уопште могло бити? Шта ће Бог учинити? Био је то огроман испит Јеховине мудрости — можда и највећи испит.

3, 4. (а) Зашто је Јеховина реакција на побуну у Едену један страхопоштовања вредан пример његове мудрости? (б) Шта понизно треба да задржимо на уму док проучавамо Јеховину мудрост?

³ Јехова је одмах реаговао. Изрекао је казну бунтовницима у Едену и истовремено пружио летимичан увид у нешто чудесно — у своју намеру да отклони невоље које су они управо изазвали (Постанак 3:15). Јеховина добро промишљена намера обухвата време од Едена, преко свих хиљада година људске историје, па све до далеке будућности. Она је изузетно једноставна, а ипак толико дубока да би особа која чита Библију могла цео живот да је са задовољством проучава и да размишља о њој. Осим тога, Јеховина намера ће сасвим сигурно успети.  Јехова ће потпуно окончати зло, грех и смрт. Вратиће верне људе до савршенства. Све ће се то десити пре краја седмог дана, тако да ће, упркос свему, Јехова на време испунити своју намеру за Земљу и човечанство!

⁴ Таква мудрост буди осећај страхопоштовања, зар не? Апостол Павле је био подстакнут да напише: ’О дубино Божје мудрости!‘ (Римљанима 11:33). Док будемо проучавали различите аспекте ове Божје особине, понизност треба да нас наведе да задржимо на уму једну врло важну ствар — да ми у најбољем случају можемо видети само обрисе Јеховине огромне мудрости (Јов 26:14). Хајде најпре да дефинишемо ту страхопоштовања вредну особину.

5, 6. Која нит постоји између знања и мудрости, и колико је обимно Јеховино знање?

⁵ Мудрост није исто што и знање. У компјутере се може унети огромна количина знања, али тешко је замислити да би ико рекао да су те машине мудре. Међутим, знање и мудрост имају заједничку нит (Пословице 10:14). На пример, ако ти треба мудар савет о томе како да се лечиш у случају да имаш неку озбиљну болест, да ли би се саветовао с неким ко само мало познаје медицину или је нимало не познаје? Тешко! Дакле, за праву мудрост је неопходно тачно познавање ствари.

⁶ Јехова има бескрајно знање. Као ’Краљ вечности‘, једино је он одувек жив (Откривење 15:3). Током свих тих небројених векова, он је свестан свега што се догађа. Библија каже: „Нема створења које је сакривено од Божјег погледа, него је све голо и откривено пред њим, коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13; Пословице 15:3). Као Створитељ, Јехова тачно зна шта је створио, и он од почетка посматра све што људи раде. Он испитује свачије  срце, и ништа му не промиче (1. Летописа 28:9). Будући да нас је створио са слободном вољом, драго му је када види да доносимо мудре одлуке у животу. Као Онај који ’слуша молитве‘, он у сваком тренутку слуша безброј молитви! (Псалам 65:2). Сувишно је рећи да Јехова има савршено памћење.

7, 8. Како Јехова показује разумевање, разборитост и мудрост?

⁷ Јехова не поседује само знање. Он такође види како су чињенице међусобно повезане и запажа целокупну слику која је сачињена од безброј детаља. Он процењује и просуђује, разликујући добро од лошег, важно од неважног. Штавише, он гледа испод површине и прозире све до срца (1. Самуилова 16:7). Дакле, Јехова има разумевање и разборитост, особине које надмашују знање. Али мудрост је нешто још више од тога.

⁸ Мудрост је примена знања, разборитости и разумевања. У ствари, неке изворне речи из Библије преведене са „мудрост“ дословно значе „успешан рад“ или „практична мудрост“. Дакле, Јеховина мудрост није само теоретска. Она је практична, и она делује. Користећи своје велико знање и своје дубоко разумевање, Јехова увек доноси најбоље могуће одлуке и извршава их на најбољи могући начин. То је права мудрост! Јехова показује да је истинита Исусова изјава: „Мудрост оправдавају њена дела“ (Матеј 11:19). Јеховина дела у целом свемиру снажно сведоче о његовој мудрости.

9, 10. (а) Коју врсту мудрости испољава Јехова, и како ју је он показао? (б) Како ћелија пружа доказ о Јеховиној мудрости?

⁹ Да ли си се икада дивио генијалности неког мајстора који прави прелепе ствари које лепо функционишу? То је једна упечатљива врста мудрости (Излазак 31:1-3). Сам Јехова је извор и највећи поседник такве мудрости. Краљ Давид је овако рекао о Јехови: „Хвалим те, пун  страхопоштовања, што сам тако дивно створен. Твоја дела су дивна, ја то добро знам“ (Псалам 139:14). Да, што више сазнајемо о људском телу, то више имамо страхопоштовања према Јеховиној мудрости.

¹⁰ Да то прикажемо: ти си у почетку био једна једина ћелија — јајна ћелија твоје мајке, оплођена спермом твог оца. Убрзо је та ћелија почела да се дели. Ти си, као крајњи резултат тога, састављен од око 100 билиона ћелија. Оне су веома сићушне. Око 10 000 ћелија просечне величине стало би на главу чиоде. Па ипак, свака ћелија је запањујуће сложена творевина. Ћелија је далеко компликованија од било које машине или фабрике коју су направили људи. Научници кажу да је ћелија попут неког града опасаног зидинама — града у којем се контролише ко улази и ко излази, града с транспортним системом, мрежом комуникација, електранама, фабрикама, објектима за одлагање и рециклажу отпада, одбрамбеним механизмима, па чак и неком врстом централне управе у њеном једру. Осим тога, ћелија може направити своју потпуну копију за само неколико сати!

11, 12. (а) Зашто се диференцирају ћелије у ембриону који се развија, и како је то у складу са Псалмом 139:16? (б) На које начине људски мозак показује да смо ’дивно створени‘?

¹¹ Наравно, нису све ћелије исте. Док се ћелије ембриона и даље деле, оне преузимају веома различите функције. Неке ће бити нервне ћелије; друге пак коштане, мишићне, крвне ћелије или ћелије ока. Сва та разноврсност је програмирана у „библиотеци“ генетског плана ћелије, у ДНК. Занимљиво је што је Давид био надахнут да Јехови каже следеће: „Твоје очи су ме виделе док сам још био заметак. Сви његови делови били су записани у твојој књизи“ (Псалам 139:16).

¹² Неки делови тела су изузетно компликовани. Осмотри, рецимо, људски мозак. Неки за њега кажу да је најкомпликованија  ствар која је до сада откривена у свемиру. У њему се налази око 100 милијарди нервних ћелија — што је број који је можда једнак броју звезда у нашој галаксији. Свака од тих ћелија се грана у хиљаде веза с другим ћелијама. Научници кажу да у људски мозак могу стати информације из свих библиотека овога света и да је, у ствари, његов капацитет можда и неограничен. Упркос деценијама проучавања тог ’дивно створеног‘ органа, научници признају да можда никада неће у потпуности разумети како он функционише.

13, 14. (а) Како мрави и друга створења показују да су ’по природи мудра‘, и шта нас то учи о њиховом Створитељу? (б) Зашто бисмо могли рећи да су творевине као што је паукова мрежа „мудро“ створене?

¹³ Међутим, људи су само један пример Јеховине стваралачке мудрости. Псалам 104:24 каже: „Како је много твојих дела, Јехова! Сва си их мудро начинио, земља је пуна свега што си створио.“ Јеховина мудрост је очигледна у свем стварству које нас окружује. На пример, мрав је ’по природи мудар‘ (Пословице 30:24). Колоније мрава су заиста изванредно организоване. Неке колоније мрава брину о инсектима званим лисне ваши, чувају их и добијају храну од њих као да су им домаће животиње. Други мрави раде као ратари, узгајајући и обрађујући „усеве“ неких гљивица. Многа друга створења су програмирана да помоћу инстинкта обављају изванредне ствари. Обична мува изводи акробације у лету које већина савремених авиона не може копирати. Птице селице се оријентишу помоћу звезда, помоћу земљиног магнетног поља или помоћу неког облика унутрашње карте. Биолози годинама проучавају сложено понашање које је упрограмирано у та створења. Колико тек Бог као Програмер мора да је мудар!

¹⁴ Научници су пуно тога научили из Јеховине стваралачке мудрости. Чак постоји једна област у инжењерингу,  звана бионика, помоћу које се настоји да се опонашају творевине које се налазе у природи. На пример, можда си с дивљењем гледао лепоту паукове мреже. Али инжењер на њу гледа као на пројектантско чудо. Нека влакна која делују јако слабашно пропорционално су јача од челика, чвршћа од влакана у панцирном прслуку. А колико су јака? Замисли да је паукова мрежа увећана до димензија мреже коју користе рибарски бродови. Таквом мрежом би се могао ухватити путнички авион у лету! Да, Јехова је све те ствари „мудро“ створио.

15, 16. (а) Који доказ о Јеховиној мудрости пружа звездано небо? (б) Како положај који Јехова има као Врховни Заповедник над огромним бројем анђела говори о мудрости тог Управитеља?

¹⁵ Јеховина мудрост је очигледна у његовим делима у целом свемиру. Звезде, које смо у извесној мери размотрили у 5. поглављу, нису насумице расуте по свемиру. Захваљујући мудрости Јеховиних ’небеских закона‘, небеса су прелепо организована у уредне галаксије које су даље груписане у јата, која на још већем нивоу сачињавају суперјата (Јов 38:33). Није никакво чудо што Јехова указује на небеска тела као на „војску“! (Исаија 40:26). Међутим, постоји још једна војска која још јасније демонстрира Јеховину мудрост.

¹⁶ Као што смо запазили у 4. поглављу, Бог носи титулу „Јехова над војскама“ због положаја који има као Врховни Заповедник огромне војске сачињене од стотина милиона духовних створења. То је доказ Јеховине моћи. Међутим, како је у то укључена и мудрост? Осмотри следеће: Јехова и Исус никада нису беспослени (Јован  5:17). Стога је логично да су и анђеоске слуге Свевишњег увек запослене. И сети се, они су виши облик живота у односу на људе, интелигентнији су и моћнији (Јеврејима 1:7; 2:7). Па ипак, Јехова и даље свим тим анђелима даје да буду запослени, да с радошћу учествују у обављању посла — ’извршавајући његову реч‘ и ’чинећи оно што је по његовој вољи‘ — и то милијарде година (Псалам 103:20, 21). Мудрост тог Управитеља мора да је страховита!

17, 18. Зашто Библија каже да је Јехова „једини мудар“, и зашто његова мудрост треба да нас испуњава страхопоштовањем?

¹⁷ С обзиром на такве доказе, да ли је уопште чудно што Библија уздиже Јеховину мудрост? На пример, она каже да је Јехова „једини мудар“ (Римљанима 16:27). Једино Јехова поседује мудрост у апсолутном смислу. Он је извор све праве мудрости (Пословице 2:6). Ето зашто се Исус, иако је најмудрији од свих Јеховиних створења, није ослањао на сопствену мудрост, него је говорио онако како му је рекао његов Отац (Јован 12:48-50).

¹⁸ Запази како се апостол Павле изразио о јединствености Јеховине мудрости: „О дубино Божјег богатства, мудрости и знања! Како су недокучиве његове пресуде и неистраживи његови путеви!“ (Римљанима 11:33). Започињући овај стих узвиком „О“, Павле је показао снажну емоцију — у овом случају, дубоко страхопоштовање. Грчка реч коју је изабрао за „дубину“ веома је сродна с речју за „бездан“. Дакле, његове речи стварају живу слику. Када размишљамо о Јеховиној мудрости, то је као да гледамо у огроман понор без дна, нешто што је толико дубоко, толико пространо да никада не бисмо могли да разумемо тај бескрај, а камоли  да га опишемо или уцртамо у мапе (Псалам 92:5). Зар нас то не чини понизнима?

19, 20. (а) Зашто је орао одговарајући симбол Божје мудрости? (б) Како је Јехова показао да може завирити у будућност?

¹⁹ Јехова је „једини мудар“ у још једном смислу — само он може видети будућност. Сети се, Јехова користи далековидог орла као симбол своје мудрости. Црни орао може бити тежак само 5 килограма, али његове очи су веће од очију одраслог човека. Орао има зачуђујуће оштар вид, тако да може спазити сићушну жртву с неколико стотина метара удаљености, можда чак и с више од једног километра! Сам Јехова је једном рекао о орлу: „Његове очи виде далеко“ (Јов 39:29). Слично томе и Јехова може временски гледати ’далеко‘ — у будућност!

²⁰ Библија је пуна доказа који говоре у прилог томе. У њој се налази на стотине пророчанстава, то јест унапред написана историја. Исход ратова, успон и пад светских сила, па чак и конкретне ратне стратегије војних заповедника, све је то проречено у Библији — у неким случајевима и стотинама година унапред (Исаија 44:25–45:4; Данило 8:2-8, 20-22).

21, 22. (а) Зашто је неосновано закључити како Јехова унапред види све одлуке које ћеш донети у животу? Прикажи. (б) Како знамо да Јеховина мудрост није хладна нити безосећајна?

 ²¹ Међутим, да ли то значи да је Бог већ предвидео које ћеш одлуке донети у животу? Неки заговорници доктрине о предодређености тврде да је одговор потврдан. Међутим, та идеја заправо поткопава поверење у Јеховину мудрост, јер би то значило да он не може управљати својом способношћу да види будућност. Да то прикажемо: када би имао неупоредиво леп глас, значи ли то да онда не би имао другог избора него да стално певаш? То је апсурдно! Слично томе, Јехова има моћ да унапред зна будућност, али је не користи све време. Када би то радио, онда би задирао у нашу слободну вољу, што је вредан дар који нам Јехова никада неће одузети (Поновљени закони 30:19, 20).

²² Што је још горе, идеја о предодређености практично говори да је Јеховина мудрост хладна, без љубави, осећања или саосећања. Али то сигурно није тачно! Библија научава да је Јехова „мудар у срцу“ (Јов 9:4). То не значи да он има дословно срце, већ Библија често користи тај израз у повезаности с нечим што је у самој особи, што укључује њене потицаје и осећања, као рецимо љубав. Дакле, Јеховина мудрост се, као и његове друге особине, води љубављу (1. Јованова 4:8).

23. На шта треба да нас подстакне супериорност Јеховине мудрости?

²³ Наравно, Јеховина мудрост је савршено поуздана. Она је толико изнад наше мудрости да нас Божја Реч с љубављу подстиче: „Уздај се у Јехову свим својим срцем, а на свој разум немој се ослањати. На свим својим путевима имај га на уму, и он ће исправити твоје стазе“ (Пословице 3:5, 6). Зато истражујмо Јеховину мудрост како бисмо се приближили нашем свемудром Богу.