1, 2. Које нам је „писмо“ Јехова написао, и зашто?

 СЕЋАШ ли се када си задњи пут добио писмо од драге особе која далеко живи? Мало тога нам доноси толико задовољства као срдачно писмо од некога ко нам је драг. Једва чекамо да чујемо како је, шта има ново и какви су му планови. Таква комуникација зближава особе које се воле, иако су физички далеко једна од друге.

² Шта нам онда може пружити веће задовољство од примања писане поруке од Бога кога волимо? У извесном смислу, Јехова нам је написао једно „писмо“ — своју Реч, Библију. У њој нам он каже ко је, шта је учинио, шта намерава да учини и још много тога. Јехова нам је дао своју Реч зато што жели да будемо блиски с њим. Наш свемудри Бог је изабрао најбољи начин за комуницирање с нама. Неупоредива мудрост лежи у начину на који је Библија написана и у ономе што она садржи.

3. Како је Јехова пренео Закон Мојсију?

³ Неко се можда пита: ’Зашто Јехова није користио неку упечатљивију методу — рецимо, глас с неба — да би комуницирао с људима?‘ У ствари, Јехова јесте понекад говорио с неба преко анђеоских представника. На пример, то је урадио када је давао Закон Израелу (Галатима 3:19). Глас с неба је уливао страх — такав страх да су преплашени Израелци замолили Јехову да им се не обраћа на тај начин него да говори преко Мојсија (Излазак 20:18-20). Тако је Закон, који се састоји од око 600 одредби, пренео Мојсију, и то усмено, реч по реч.

4. Објасни зашто усмено предање не би била поуздана метода за преношење Божјих закона.

 ⁴ Међутим, шта да тај закон никада није био записан? Да ли би Мојсије могао тачно да запамти текст тог детаљног законика и да га без грешке пренесе остатку нације? Како би било с будућим генерацијама? Да ли би морали да се ослањају само на усмену реч? Тешко да би то била поуздана метода за преношење Божјих закона. Замисли шта би се десило ако би ти морао да пренесеш неку причу великом броју људи тако што би је испричао првој особи, а затим би се та прича редом преносила од једног до другог. Оно што би особа на другом крају чула вероватно би се знатно разликовало од оригинала. Речи из Божјег закона нису биле у таквој опасности.

5, 6. Шта је Јехова заповедио Мојсију да учини с Његовим речима, и зашто је предност то што имамо Јеховину Реч у писаном облику?

⁵ Мудро је што је Јехова одлучио да се његове речи запишу. Он је овако заповедио Мојсију: „Запиши ове речи, јер на темељу ових речи склапам савез с тобом и са Израелом“ (Излазак 34:27). Тако је 1513. пре н. е. започела ера писања Библије. Током наредних 1 610 година, Јехова је „много пута и на много начина говорио“ са око 40 људи који су затим написали Библију (Јеврејима 1:1). У међувремену, верни преписивачи су педантно правили тачне копије како би сачували Писмо (Јездра 7:6; Псалам 45:1).

⁶ Јехова нас је заиста благословио тиме што комуницира с нама писаним путем. Да ли си икада добио писмо које ти је толико значило — можда зато што ти је пружило потребну утеху — да га и даље чуваш и увек изнова читаш? Тако је и с Јеховиним „писмом“ упућеним нама. С обзиром да је Јехова ставио своје речи у писани облик, можемо их редовно читати и размишљати о ономе што  оне говоре (Псалам 1:2). Можемо добити утеху из Писма кад год нам је потребна (Римљанима 15:4).

7. Како се Јеховина мудрост огледа у томе што је за записивање своје Речи користио људе?

⁷ Јехова је у својој мудрости употребио људе да запишу његову Реч. Размисли о следећем: да је Јехова за писање Библије користио анђеле, да ли би она имала исту привлачност? Тачно је да би анђели могли описати Јехову са свог узвишеног гледишта, изразити своје лично предање њему и известити о верним људима који су били Божје слуге. Али да ли бисмо ми стварно могли да нађемо себе у гледиштима савршених духовних створења чији су знање, искуство и снага далеко изнад наших? (Јеврејима 2:6, 7).

8. На који је начин писцима Библије дозвољено да користе своје менталне способности? (Види и фусноту.)

⁸ Користећи људске писце, Јехова је пружио управо оно што нам је потребно — запис који је ’надахнут од Бога‘ иако се и даље препознаје људски фактор (2. Тимотеју 3:16). Како је он то постигао? У многим случајевима, он је по свему судећи дозволио сваком писцу да користи своје менталне способности „да пронађе пријатне речи и да напише оно што је тачно и истинито“ (Проповедник 12:10, 11). То објашњава откуд у Библији постоје различити стилови; ти списи су одраз порекла и личности сваког писца. a Па ипак, ти људи су „говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио“ (2. Петрова 1:21). Тако је крајњи производ стварно ’Божја реч‘ (1. Солуњанима 2:13).

9, 10. Зашто то што су људи писали Библију доприноси њеној топлини и привлачности?

 ⁹ Захваљујући томе што су је писали људи, Библија је изузетно топла и привлачна. Њени писци су били људи са осећањима попут наших. Пошто су били несавршени, суочавали су се с кушњама и притисцима који су слични нашим. У неким случајевима их је Јеховин дух надахнуо да пишу о властитим осећањима и унутрашњим борбама (2. Коринћанима 12:7-10). Зато су писали извештаје у првом лицу, речима којим се не би могао изразити ниједан анђео.

¹⁰ На пример, осмотри израелског краља Давида. Након што је починио неке озбиљне грехе, Давид је саставио један псалам у ком је излио своје срце, молећи Бога да му опрости. Он је написао: „Очисти ме од мог греха. Јер ја добро знам своје преступе и мој грех ми је стално у мислима. Од рођења сам крив за преступ, грешан сам од тренутка кад ме је мајка зачела. Немој ме одбацити од себе и немој ми одузети свој свети дух. Жртва која је угодна Богу – то је скрушен дух. Боже, ти нећеш одбацити сломљено и скрхано срце“ (Псалам 51:2, 3, 5, 11, 17). Да ли можеш да осетиш тескобу код овог писца? Ко би осим несавршеног човека могао изразити таква искрена осећања?

11. Какви су примери укључени у Библију „нама за поуку“?

¹¹ Има још нешто што доприноси привлачности Библије. Она је у великој мери књига о људима — о људима који су стварно постојали — о онима који су служили Богу и о онима који му нису служили. Читамо о њиховим искуствима, тешкоћама и радостима. Видимо исход њихових одлука у животу. Такви извештаји су укључени у Библију „нама за поуку“ (Римљанима 15:4). Путем тих прича из стварног живота, Јехова нас учи на дирљив начин. Осмотри неке примере.

12. На који нам начин помажу библијски извештаји о неверним људима?

 ¹² Библија нам говори о неверним, чак злим људима и о томе шта их је снашло. У тим извештајима се непожељне особине огледају у поступцима, што нам олакшава да схватимо такве особине. На пример, која би заповест против нелојалности могла бити снажнија од живог примера те особине коју је Јуда показао док је ковао заверу против Исуса? (Матеј 26:14-16, 46-50; 27:3-10). Извештаји као што је тај ефикасније допиру до нашег срца и помажу нам да препознамо и одбацимо одбојне црте личности.

13. Како нам Библија помаже да схватимо пожељне особине?

¹³ Библија описује и многе верне Божје слуге. Читамо о њиховој преданости и лојалности. Видимо живе примере тога које особине треба да негујемо да бисмо се приближили Богу. Ево, на пример, вера. Библија даје дефиницију вере и говори о томе колико је она битна ако желимо да угодимо Богу (Јеврејима 11:1, 6). Али у Библији се налазе и јасни примери вере на делу. Размисли о вери коју је показао Аврахам када је кренуо да принесе Исака (Постанак, 22. поглавље; Јеврејима 11:17-19). Путем таквих извештаја, реч „вера“ поприма додатно значење и лакше нам је да је разумемо. Колико је мудро што Јехова не само што нас подстиче да негујемо пожељне особине него нам и пружа примере тих особина на делу!

14, 15. Шта нам Библија говори о извесној жени која је дошла у храм, и шта из тог извештаја учимо о Јехови?

¹⁴ Извештаји из стварног живота које налазимо у Библији често нас уче томе какав је Јехова као особа. Осмотри оно што читамо о једној жени коју је Исус приметио у храму. Док је седео близу касица за прилог, Исус је гледао док су људи убацивали прилог. Дошло је много богатих који су давали „од свог вишка“. Али Исусов поглед се зауставио на једној сиромашној удовици. Њен поклон  се састојао од „два новчића врло мале вредности“. b То је био задњи новац који је имала. Исус, који је савршено одражавао Јеховине ставове, приметио је следеће: „Ова сиромашна удовица ставила је више од свих који стављају новац у касице за прилоге.“ Према овим речима, она је убацила више него сви остали заједно (Марко 12:41-44; Лука 21:1-4; Јован 8:28).

¹⁵ Није ли значајно то што је од свих људи који су тог дана дошли у храм ова удовица била издвојена и споменута у Библији? Овим примером нас Јехова учи да је он Бог који уме да цени ствари. Он радо прихвата наше великодушне дарове, без обзира колики су они у поређењу са оним што други могу да дају. Јехова није могао наћи бољи начин да нас поучи овој дирљивој истини!

16, 17. Како се Јеховина мудрост види чак и у ономе што је изабрао да изостави из своје Речи?

¹⁶ Када пишеш писмо некој драгој особи, не можеш пуно тога укључити. Зато мораш одлучити о чему ћеш писати. Слично је и Јехова изабрао да у својој Речи спомене само извесне особе и догађаје. Али Библија у тим описним извештајима не говори увек нашироко о свим детаљима (Јован 21:25). На пример, када говори о Божјим пресудама, информације које су у њој можда не садрже одговор на свако питање. Јеховина мудрост се види чак и у ономе што је изабрао да изостави из своје Речи. Како то?

¹⁷ Начин на који је Библија написана служи томе да се испита шта је у нашем срцу. У Јеврејима 4:12 се каже:  „Божја реч [то јест, порука] је жива и делотворна, оштрија је од сваког двосеклог мача и продире дотле да раздваја душу и дух [...] и може просудити мисли и намере срца.“ Библијска порука продире дубоко, откривајући наше право размишљање и потицаје. Они који је читају с критичким ставом често се спотакну због извештаја који не садрже довољно информација које би њих задовољиле. Такви можда чак доводе у питање и то да ли Јехова заиста поседује љубав, мудрост и правду.

18, 19. (а) Зашто не треба да се узнемиравамо ако известан библијски извештај доводи до питања на која не можемо одмах наћи одговоре? (б) Шта је потребно да бисмо разумели Божју Реч, и како је то доказ Јеховине велике мудрости?

¹⁸ За разлику од тога, када пажљиво проучавамо Библију са искреним ставом, тада видимо Јехову у контексту у којем га приказује целокупна Библија. Дакле, не узбуђујемо се ако неки извештај доводи до извесних питања на која не можемо одмах наћи одговоре. Да то прикажемо: када склапамо неку велику слагалицу, можда не можемо одмах наћи неки одређени део или не можемо видети како се извесни делић уклапа. Па ипак, можда смо сложили довољно делића да бисмо схватили како ће изгледати комплетна слика. Слично томе и када проучавамо Библију ми мало по мало учимо о томе какав је Јехова Бог, и стичемо једну одређену слику. Чак и ако у почетку не можемо разумети неки извештај или не можемо видети како се он уклапа у Божју личност, проучавањем Библије смо већ више него довољно поучени о Јехови да бисмо могли видети да је он Бог који никад не пропушта да покаже љубав, правичност и правду.

¹⁹ Зато, да бисмо разумели Божју Реч, морамо је читати и проучавати искрено и без предрасуда. Није ли то доказ Јеховине велике мудрости? Паметни људи могу написати књиге које могу схватити само ’мудри и умни‘. Али написати књигу коју могу разумети само они који имају  исправне потицаје у срцу — за то је потребна мудрост од Бога! (Матеј 11:25).

20. Зашто нам једино Јехова може рећи који је најбољи начин живота, и шта има у Библији што нам може помоћи?

²⁰ Јехова нам у својој Речи говори који је најбољи начин живота. Као наш Створитељ, он зна наше потребе боље него ми, а основне људске потребе — укључујући и потребу за љубављу, срећом и добрим односима — остале су исте. Библија је ризница практичне мудрости која нам може помоћи да водимо смисаон живот (Пословице 2:7). Сваки део ове књиге за проучавање има по једно поглавље које показује како можемо применити мудре савете из Библије, али осмотримо само један пример.

21-23. Који нам мудри савети могу помоћи да не гајимо мржњу и огорченост?

²¹ Да ли си икада приметио да људи који гаје мржњу и огорченост често на крају науде сами себи? Огорченост је бреме с којим је тешко живети. Када је гајимо, она заокупља наше мисли, краде нам мир и гуши радост. Научне студије указују да стални гнев повећава ризик од срчаних обољења као и од гомиле других хроничних обољења. Давно пре ових научних студија, Библија је мудро рекла: „Одбаци гнев и одагнај срџбу“ (Псалам 37:8). Али како да то учинимо?

²² Божја Реч нуди следећи мудар савет: „Ко има разумевања, не љути се лако и част му је да пређе преко увреде“ (Пословице 19:11). Увид је способност да се види испод површине, да се гледа иза онога што је очигледно. Увид је битан за разумевање, јер нам може помоћи да разаберемо зашто је друга особа говорила и поступила на известан начин. Ако настојимо да схватимо њене искрене мотиве, њена осећања и њене околности, то нам може помоћи да одагнамо негативне мисли и осећања према њој.

 ²³ Библија садржи следећи савет: „Подносите једни друге и од срца опраштајте једни другима“ (Колошанима 3:13). Израз „подносите једни друге“ указује на то да будемо стрпљиви с другима, да толеришемо особине које нам можда иду на живце. Такво стрпљење нам може помоћи да не будемо ситничави. Реч „опраштајте“ преноси мисао о томе да се превазиђе огорченост. Наш мудри Бог зна да је потребно да опраштамо другима када постоји здрава основа за тако нешто. То није добро само за њих већ и за наш лични мир у мислима и у срцу (Лука 17:3, 4). Божја Реч заиста поседује мудрост!

24. До чега доводи усклађивање живота с Божјом мудрошћу?

²⁴ Покренут својом неограниченом љубављу, Јехова је желео да комуницира с нама. Изабрао је најбољи могући начин — путем „писма“ које су записали људи под вођством светог духа. Као резултат тога, на страницама тог писма се налази Јеховина мудрост. Та мудрост је заиста поуздана (Псалам 93:5). Док свој живот доводимо у склад с њом и док је преносимо другима, природно је да смо привучени нашем свемудром Богу. У следећем поглављу ћемо осмотрити још један изванредан пример Јеховине далековиде мудрости — његову способност да прорекне будућност и да испуни своју намеру.