1, 2. Koje nam je „pismo“ Jehova napisao, i zašto?

 SEĆAŠ li se kada si zadnji put dobio pismo od drage osobe koja daleko živi? Malo toga nam donosi toliko zadovoljstva kao srdačno pismo od nekoga ko nam je drag. Jedva čekamo da čujemo kako je, šta ima novo i kakvi su mu planovi. Takva komunikacija zbližava osobe koje se vole, iako su fizički daleko jedna od druge.

² Šta nam onda može pružiti veće zadovoljstvo od primanja pisane poruke od Boga koga volimo? U izvesnom smislu, Jehova nam je napisao jedno „pismo“ — svoju Reč, Bibliju. U njoj nam on kaže ko je, šta je učinio, šta namerava da učini i još mnogo toga. Jehova nam je dao svoju Reč zato što želi da budemo bliski s njim. Naš svemudri Bog je izabrao najbolji način za komuniciranje s nama. Neuporediva mudrost leži u načinu na koji je Biblija napisana i u onome što ona sadrži.

3. Kako je Jehova preneo Zakon Mojsiju?

³ Neko se možda pita: ’Zašto Jehova nije koristio neku upečatljiviju metodu — recimo, glas s neba — da bi komunicirao s ljudima?‘ U stvari, Jehova jeste ponekad govorio s neba preko anđeoskih predstavnika. Na primer, to je uradio kada je davao Zakon Izraelu (Galatima 3:19). Glas s neba je ulivao strah — takav strah da su preplašeni Izraelci zamolili Jehovu da im se ne obraća na taj način nego da govori preko Mojsija (Izlazak 20:18-20). Tako je Zakon, koji se sastoji od oko 600 odredbi, preneo Mojsiju, i to usmeno, reč po reč.

4. Objasni zašto usmeno predanje ne bi bila pouzdana metoda za prenošenje Božjih zakona.

 ⁴ Međutim, šta da taj zakon nikada nije bio zapisan? Da li bi Mojsije mogao tačno da zapamti tekst tog detaljnog zakonika i da ga bez greške prenese ostatku nacije? Kako bi bilo s budućim generacijama? Da li bi morali da se oslanjaju samo na usmenu reč? Teško da bi to bila pouzdana metoda za prenošenje Božjih zakona. Zamisli šta bi se desilo ako bi ti morao da preneseš neku priču velikom broju ljudi tako što bi je ispričao prvoj osobi, a zatim bi se ta priča redom prenosila od jednog do drugog. Ono što bi osoba na drugom kraju čula verovatno bi se znatno razlikovalo od originala. Reči iz Božjeg zakona nisu bile u takvoj opasnosti.

5, 6. Šta je Jehova zapovedio Mojsiju da učini s Njegovim rečima, i zašto je prednost to što imamo Jehovinu Reč u pisanom obliku?

⁵ Mudro je što je Jehova odlučio da se njegove reči zapišu. On je ovako zapovedio Mojsiju: „Zapiši ove reči, jer na temelju ovih reči sklapam savez s tobom i sa Izraelom“ (Izlazak 34:27). Tako je 1513. pre n. e. započela era pisanja Biblije. Tokom narednih 1 610 godina, Jehova je „mnogo puta i na mnogo načina govorio“ sa oko 40 ljudi koji su zatim napisali Bibliju (Jevrejima 1:1). U međuvremenu, verni prepisivači su pedantno pravili tačne kopije kako bi sačuvali Pismo (Jezdra 7:6; Psalam 45:1).

⁶ Jehova nas je zaista blagoslovio time što komunicira s nama pisanim putem. Da li si ikada dobio pismo koje ti je toliko značilo — možda zato što ti je pružilo potrebnu utehu — da ga i dalje čuvaš i uvek iznova čitaš? Tako je i s Jehovinim „pismom“ upućenim nama. S obzirom da je Jehova stavio svoje reči u pisani oblik, možemo ih redovno čitati i razmišljati o onome što one govore (Psalam  1:2). Možemo dobiti utehu iz Pisma kad god nam je potrebna (Rimljanima 15:4).

7. Kako se Jehovina mudrost ogleda u tome što je za zapisivanje svoje Reči koristio ljude?

⁷ Jehova je u svojoj mudrosti upotrebio ljude da zapišu njegovu Reč. Razmisli o sledećem: da je Jehova za pisanje Biblije koristio anđele, da li bi ona imala istu privlačnost? Tačno je da bi anđeli mogli opisati Jehovu sa svog uzvišenog gledišta, izraziti svoje lično predanje njemu i izvestiti o vernim ljudima koji su bili Božje sluge. Ali da li bismo mi stvarno mogli da nađemo sebe u gledištima savršenih duhovnih stvorenja čiji su znanje, iskustvo i snaga daleko iznad naših? (Jevrejima 2:6, 7).

8. Na koji je način piscima Biblije dozvoljeno da koriste svoje mentalne sposobnosti? (Vidi i fusnotu.)

⁸ Koristeći ljudske pisce, Jehova je pružio upravo ono što nam je potrebno — zapis koji je ’nadahnut od Boga‘ iako se i dalje prepoznaje ljudski faktor (2. Timoteju 3:16). Kako je on to postigao? U mnogim slučajevima, on je po svemu sudeći dozvolio svakom piscu da koristi svoje mentalne sposobnosti „da pronađe prijatne reči i da napiše ono što je tačno i istinito“ (Propovednik 12:10, 11). To objašnjava otkud u Bibliji postoje različiti stilovi; ti spisi su odraz porekla i ličnosti svakog pisca. a Pa ipak, ti ljudi su „govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21). Tako je krajnji proizvod stvarno ’Božja reč‘ (1. Solunjanima 2:13).

9, 10. Zašto to što su ljudi pisali Bibliju doprinosi njenoj toplini i privlačnosti?

 ⁹ Zahvaljujući tome što su je pisali ljudi, Biblija je izuzetno topla i privlačna. Njeni pisci su bili ljudi sa osećanjima poput naših. Pošto su bili nesavršeni, suočavali su se s kušnjama i pritiscima koji su slični našim. U nekim slučajevima ih je Jehovin duh nadahnuo da pišu o vlastitim osećanjima i unutrašnjim borbama (2. Korinćanima 12:7-10). Zato su pisali izveštaje u prvom licu, rečima kojim se ne bi mogao izraziti nijedan anđeo.

¹⁰ Na primer, osmotri izraelskog kralja Davida. Nakon što je počinio neke ozbiljne grehe, David je sastavio jedan psalam u kom je izlio svoje srce, moleći Boga da mu oprosti. On je napisao: „Očisti me od mog greha. Jer ja dobro znam svoje prestupe i moj greh mi je stalno u mislima. Od rođenja sam kriv za prestup, grešan sam od trenutka kad me je majka začela. Nemoj me odbaciti od sebe i nemoj mi oduzeti svoj sveti duh. Žrtva koja je ugodna Bogu – to je skrušen duh. Bože, ti nećeš odbaciti slomljeno i skrhano srce“ (Psalam 51:2, 3, 5, 11, 17). Da li možeš da osetiš teskobu kod ovog pisca? Ko bi osim nesavršenog čoveka mogao izraziti takva iskrena osećanja?

11. Kakvi su primeri uključeni u Bibliju „nama za pouku“?

¹¹ Ima još nešto što doprinosi privlačnosti Biblije. Ona je u velikoj meri knjiga o ljudima — o ljudima koji su stvarno postojali — o onima koji su služili Bogu i o onima koji mu nisu služili. Čitamo o njihovim iskustvima, teškoćama i radostima. Vidimo ishod njihovih odluka u životu. Takvi izveštaji su uključeni u Bibliju „nama za pouku“ (Rimljanima 15:4). Putem tih priča iz stvarnog života, Jehova nas uči na dirljiv način. Osmotri neke primere.

12. Na koji nam način pomažu biblijski izveštaji o nevernim ljudima?

 ¹² Biblija nam govori o nevernim, čak zlim ljudima i o tome šta ih je snašlo. U tim izveštajima se nepoželjne osobine ogledaju u postupcima, što nam olakšava da shvatimo takve osobine. Na primer, koja bi zapovest protiv nelojalnosti mogla biti snažnija od živog primera te osobine koju je Juda pokazao dok je kovao zaveru protiv Isusa? (Matej 26:14-16, 46-50; 27:3-10). Izveštaji kao što je taj efikasnije dopiru do našeg srca i pomažu nam da prepoznamo i odbacimo odbojne crte ličnosti.

13. Kako nam Biblija pomaže da shvatimo poželjne osobine?

¹³ Biblija opisuje i mnoge verne Božje sluge. Čitamo o njihovoj predanosti i lojalnosti. Vidimo žive primere toga koje osobine treba da negujemo da bismo se približili Bogu. Evo, na primer, vera. Biblija daje definiciju vere i govori o tome koliko je ona bitna ako želimo da ugodimo Bogu (Jevrejima 11:1, 6). Ali u Bibliji se nalaze i jasni primeri vere na delu. Razmisli o veri koju je pokazao Avraham kada je krenuo da prinese Isaka (Postanak, 22. poglavlje; Jevrejima 11:17-19). Putem takvih izveštaja, reč „vera“ poprima dodatno značenje i lakše nam je da je razumemo. Koliko je mudro što Jehova ne samo što nas podstiče da negujemo poželjne osobine nego nam i pruža primere tih osobina na delu!

14, 15. Šta nam Biblija govori o izvesnoj ženi koja je došla u hram, i šta iz tog izveštaja učimo o Jehovi?

¹⁴ Izveštaji iz stvarnog života koje nalazimo u Bibliji često nas uče tome kakav je Jehova kao osoba. Osmotri ono što čitamo o jednoj ženi koju je Isus primetio u hramu. Dok je sedeo blizu kasica za prilog, Isus je gledao dok su ljudi ubacivali prilog. Došlo je mnogo bogatih koji su davali „od svog viška“. Ali Isusov pogled se zaustavio na jednoj siromašnoj udovici. Njen poklon se sastojao od „dva  novčića vrlo male vrednosti“. b To je bio zadnji novac koji je imala. Isus, koji je savršeno odražavao Jehovine stavove, primetio je sledeće: „Ova siromašna udovica stavila je više od svih koji stavljaju novac u kasice za priloge.“ Prema ovim rečima, ona je ubacila više nego svi ostali zajedno (Marko 12:41-44; Luka 21:1-4; Jovan 8:28).

¹⁵ Nije li značajno to što je od svih ljudi koji su tog dana došli u hram ova udovica bila izdvojena i spomenuta u Bibliji? Ovim primerom nas Jehova uči da je on Bog koji ume da ceni stvari. On rado prihvata naše velikodušne darove, bez obzira koliki su oni u poređenju sa onim što drugi mogu da daju. Jehova nije mogao naći bolji način da nas pouči ovoj dirljivoj istini!

16, 17. Kako se Jehovina mudrost vidi čak i u onome što je izabrao da izostavi iz svoje Reči?

¹⁶ Kada pišeš pismo nekoj dragoj osobi, ne možeš puno toga uključiti. Zato moraš odlučiti o čemu ćeš pisati. Slično je i Jehova izabrao da u svojoj Reči spomene samo izvesne osobe i događaje. Ali Biblija u tim opisnim izveštajima ne govori uvek naširoko o svim detaljima (Jovan 21:25). Na primer, kada govori o Božjim presudama, informacije koje su u njoj možda ne sadrže odgovor na svako pitanje. Jehovina mudrost se vidi čak i u onome što je izabrao da izostavi iz svoje Reči. Kako to?

¹⁷ Način na koji je Biblija napisana služi tome da se ispita šta je u našem srcu. U Jevrejima 4:12 se kaže: „Božja reč [to jest, poruka] je živa i delotvorna, oštrija je od svakog  dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh [...] i može prosuditi misli i namere srca.“ Biblijska poruka prodire duboko, otkrivajući naše pravo razmišljanje i poticaje. Oni koji je čitaju s kritičkim stavom često se spotaknu zbog izveštaja koji ne sadrže dovoljno informacija koje bi njih zadovoljile. Takvi možda čak dovode u pitanje i to da li Jehova zaista poseduje ljubav, mudrost i pravdu.

18, 19. (a) Zašto ne treba da se uznemiravamo ako izvestan biblijski izveštaj dovodi do pitanja na koja ne možemo odmah naći odgovore? (b) Šta je potrebno da bismo razumeli Božju Reč, i kako je to dokaz Jehovine velike mudrosti?

¹⁸ Za razliku od toga, kada pažljivo proučavamo Bibliju sa iskrenim stavom, tada vidimo Jehovu u kontekstu u kojem ga prikazuje celokupna Biblija. Dakle, ne uzbuđujemo se ako neki izveštaj dovodi do izvesnih pitanja na koja ne možemo odmah naći odgovore. Da to prikažemo: kada sklapamo neku veliku slagalicu, možda ne možemo odmah naći neki određeni deo ili ne možemo videti kako se izvesni delić uklapa. Pa ipak, možda smo složili dovoljno delića da bismo shvatili kako će izgledati kompletna slika. Slično tome i kada proučavamo Bibliju mi malo po malo učimo o tome kakav je Jehova Bog, i stičemo jednu određenu sliku. Čak i ako u početku ne možemo razumeti neki izveštaj ili ne možemo videti kako se on uklapa u Božju ličnost, proučavanjem Biblije smo već više nego dovoljno poučeni o Jehovi da bismo mogli videti da je on Bog koji nikad ne propušta da pokaže ljubav, pravičnost i pravdu.

¹⁹ Zato, da bismo razumeli Božju Reč, moramo je čitati i proučavati iskreno i bez predrasuda. Nije li to dokaz Jehovine velike mudrosti? Pametni ljudi mogu napisati knjige koje mogu shvatiti samo ’mudri i umni‘. Ali napisati knjigu koju mogu razumeti samo oni koji imaju ispravne poticaje u srcu — za to je potrebna mudrost od Boga! (Matej 11:25).

20. Zašto nam jedino Jehova može reći koji je najbolji način života, i šta ima u Bibliji što nam može pomoći?

²⁰ Jehova nam u svojoj Reči govori koji je najbolji način života. Kao naš Stvoritelj, on zna naše potrebe bolje nego mi, a osnovne ljudske potrebe — uključujući i potrebu za ljubavlju, srećom i dobrim odnosima — ostale su iste. Biblija je riznica praktične mudrosti koja nam može pomoći da vodimo smisaon život (Poslovice 2:7). Svaki deo ove knjige za proučavanje ima po jedno poglavlje koje pokazuje kako možemo primeniti mudre savete iz Biblije, ali osmotrimo samo jedan primer.

21-23. Koji nam mudri saveti mogu pomoći da ne gajimo mržnju i ogorčenost?

²¹ Da li si ikada primetio da ljudi koji gaje mržnju i ogorčenost često na kraju naude sami sebi? Ogorčenost je breme s kojim je teško živeti. Kada je gajimo, ona zaokuplja naše misli, krade nam mir i guši radost. Naučne studije ukazuju da stalni gnev povećava rizik od srčanih oboljenja kao i od gomile drugih hroničnih oboljenja. Davno pre ovih naučnih studija, Biblija je mudro rekla: „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu“ (Psalam 37:8). Ali kako da to učinimo?

²² Božja Reč nudi sledeći mudar savet: „Ko ima razumevanja, ne ljuti se lako i čast mu je da pređe preko uvrede“ (Poslovice 19:11). Uvid je sposobnost da se vidi ispod površine, da se gleda iza onoga što je očigledno. Uvid je bitan za razumevanje, jer nam može pomoći da razaberemo zašto je druga osoba govorila i postupila na izvestan način. Ako nastojimo da shvatimo njene iskrene motive, njena osećanja i njene okolnosti, to nam može pomoći da odagnamo negativne misli i osećanja prema njoj.

²³ Biblija sadrži sledeći savet: „Podnosite jedni druge i od  srca opraštajte jedni drugima“ (Kološanima 3:13). Izraz „podnosite jedni druge“ ukazuje na to da budemo strpljivi s drugima, da tolerišemo osobine koje nam možda idu na živce. Takvo strpljenje nam može pomoći da ne budemo sitničavi. Reč „opraštajte“ prenosi misao o tome da se prevaziđe ogorčenost. Naš mudri Bog zna da je potrebno da opraštamo drugima kada postoji zdrava osnova za tako nešto. To nije dobro samo za njih već i za naš lični mir u mislima i u srcu (Luka 17:3, 4). Božja Reč zaista poseduje mudrost!

24. Do čega dovodi usklađivanje života s Božjom mudrošću?

²⁴ Pokrenut svojom neograničenom ljubavlju, Jehova je želeo da komunicira s nama. Izabrao je najbolji mogući način — putem „pisma“ koje su zapisali ljudi pod vođstvom svetog duha. Kao rezultat toga, na stranicama tog pisma se nalazi Jehovina mudrost. Ta mudrost je zaista pouzdana (Psalam 93:5). Dok svoj život dovodimo u sklad s njom i dok je prenosimo drugima, prirodno je da smo privučeni našem svemudrom Bogu. U sledećem poglavlju ćemo osmotriti još jedan izvanredan primer Jehovine dalekovide mudrosti — njegovu sposobnost da prorekne budućnost i da ispuni svoju nameru.