Пређи на садржај

Пређи на садржај

20. ПОГЛАВЉЕ

„Мудар у срцу“ — а ипак понизан

„Мудар у срцу“ — а ипак понизан

1-3. Зашто можемо бити сигурни да је Јехова понизан?

 ОТАЦ жели да пружи једну важну поуку свом детету. Има жарку жељу да допре до његовог срца. Како да му приђе? Да ли да претећи стоји над дететом и да буде строг? Или да чучне да би био на дететовој висини и да говори на благ, привлачан начин? Мудар, понизан отац би сигурно изабрао овај благи приступ.

2 Какав је Јехова Отац — охол или понизан, строг или благ? Јехова је свезнајућ, свемудар. Међутим, да ли си приметио да знање и интелигенција не чине људе увек понизнима? Као што Библија каже, „знање води до надмености“ (1. Коринћанима 3:19; 8:1). Али Јехова, који је „мудар у срцу“, такође је и понизан (Јов 9:4). То не значи да је он на неком ниском положају или да није величанствен, већ он једноставно није охол. Зашто је то тако?

3 Јехова је свет. То значи да није охол, што је особина која онечишћује (Марко 7:20-22). Осим тога, запази шта је пророк Јеремија рекао Јехови: „Ти ћеш се сигурно сетити и сагнућеш се да ми помогнеш“ a (Тужбалице 3:20). Замисли! Јехова, Господар свемира, био је спреман да се сагне, то јест да се спусти на Јеремијин ниво, како би том несавршеном човеку показао благонаклоност (Псалам 113:7). Да, Јехова је понизан. Али шта све Божја понизност укључује? Како је она повезана с мудрошћу? И зашто је важна за нас?

Како Јехова показује да је понизан

4, 5. (а) Шта је понизност, како се манифестује и зашто никада не треба да је мешамо са слабошћу или бојажљивошћу? (б) Како је Јехова показао понизност у опхођењу с Давидом, и колико је Јеховина понизност важна за нас?

4 Понизност је одсуство ароганције и поноса. Као унутрашња особина срца, понизност се манифестује у карактерним цртама као што су благост, стрпљивост и разумност (Галатима 5:22, 23). Међутим, ове особине које Бог воли никада не треба мешати са слабошћу или бојажљивошћу. Оне немају никакве везе с Јеховиним праведним гневом или његовом употребом разорне моћи. Напротив, Јехова својом понизношћу и благошћу показује своју огромну снагу, своју моћ да се савршено контролише (Исаија 42:14). Како је понизност повезана с мудрошћу? Један библијски приручник примећује: „Понизност се на крају крајева одликује [...] несебичношћу и основа је све мудрости.“ Дакле, истинска мудрост не може постојати одвојено од понизности. Како ми имамо користи од Јеховине понизности?

Мудар отац је понизан и благ са својом децом

5 Краљ Давид је певао Јехови: „Ти ми дајеш свој штит спасења, твоја десница ме подржава, твоја понизност ме чини великим“ (Псалам 18:35). У ствари, Јехова се спустио како би деловао у корист тог обичног несавршеног човека, штитећи га и подупирући га из дана у дан. Давид је схватао да ако жели спасење од њега — и чак, на крају, да постане славан као краљ — то ће бити само зато што је Јехова спреман да се на овај начин понизи. Стварно, ко би од нас имао било какву наду у спасење да Јехова није понизан, спреман да се спусти како би с нама поступао као благ Отац пун љубави?

6, 7. (а) Зашто Библија нигде не каже да је Јехова скроман? (б) Који однос постоји између благости и мудрости, и ко пружа најбољи пример у томе?

6 Вреди запазити да постоји разлика између понизности и скромности. Скромност је дивна особина коју верни људи треба да негују. Попут понизности, и она има везе с мудрошћу. На пример, Пословице 11:2 кажу: „Мудрост je код скромних.“ Међутим, Библија нигде не каже да је Јехова скроман. Зашто? Скромност, како се користи у Писму, указује на то да је особа свесна својих ограничења. Свемоћни нема никаква ограничења изузев оних која је сам себи поставио због сопствених праведних мерила (Марко 10:27; Титу 1:2). Надаље, као Свевишњи, он никоме не полаже рачун. Стога се особина скромности једноставно не примењује на Јехову.

7 Међутим, Јехова је понизан и благ. Он учи своје слуге да је благост неопходна за праву мудрост. Његова Реч каже да је благост „одраз мудрости“ b (Јаковљева 3:13). Осмотри Јеховин пример у томе.

Јехова понизно поверава одговорности и слуша

8-10. (а) Зашто је изванредно то што Јехова показује спремност да поверава одговорности и да слуша? (б) Како Свемоћни понизно поступа с анђелима?

8 Дирљив доказ Јеховине понизности огледа се у његовој спремности да поверава одговорности и да слуша. Задивљујуће је то што је он уопште спреман да слуша; Јехови не требају ни помоћ ни савет (Исаија 40:13, 14; Римљанима 11:34, 35). Па ипак, Библија увек изнова показује да се Јехова тако спушта на ниво других.

9 Рецимо, осмотри један истакнути догађај из Аврахамовог живота. Аврахам је имао три госта, од којих се једном обраћао са „Јехова“. Ти гости су у ствари били анђели, али један од њих је дошао у Јеховино име и деловао је у Његово име. Оно што је тај анђео говорио и радио, било је заправо као да је Јехова говорио и радио. Преко њега је Јехова рекао Аврахаму да је чуо „притужбе на Содом и Гомор“. Јехова је рекао: „Отићи ћу доле да видим да ли су притужбе које чујем против њих истините. Ако није тако, знаћу“ (Постанак 18:3, 20, 21). Наравно, Јеховина порука није значила да ће Свемоћни лично ’сићи‘. Уместо тога, он је опет послао анђеле који су га представљали (Постанак 19:1). Зашто? Зар Јехова који све види није могао сам да ’зна‘ право стање у том крају? Сигурно да је могао. Али, Јехова је понизно дао тим анђелима задатак да испитају ситуацију и да посете Лота и његову породицу у Содому.

10 Осим тога, Јехова слуша. Једном је питао анђеле за предлог о томе како да се свргне зли краљ Ахав. Јехови није била потребна таква помоћ. Па ипак, прихватио је предлог једног анђела и овластио га да спроведе тај предлог (1. Краљевима 22:19-22). Зар то није било понизно с његове стране?

11, 12. Како је Аврахам видео да је Јехова понизан?

11 Јехова је чак спреман да слуша и несавршене људе који желе да изразе своје бриге. На пример, када је Јехова први пут рекао Аврахаму да намерава да уништи Содом и Гомору, овај верни човек се јако узнемирио. „Зар Судија целе земље неће чинити оно што је право?“, рекао је Аврахам. Питао је да ли ће Јехова поштедети градове ако се у њима нађе 50 праведника. Јехова га је уверио да ће их поштедети. Али Аврахам је опет питао, смањујући број на 45, затим на 40 и тако даље. Иако га је Јехова уверавао, Аврахам је наставио све док није дошао до десет. Можда Аврахам још увек није у потпуности разумео колико је Јехова милосрдан. Било како било, Јехова је стрпљиво и понизно допустио свом пријатељу и слуги Аврахаму да на овај начин изрази своју забринутост (Постанак 18:23-33).

12 Колико би истакнутих, учених људи толико стрпљиво слушало некога ко је много мање интелигентан? c А наш Бог је управо тако понизан. Током тог разговора, Аврахам је такође увидео и да је Јехова „спор на гнев“ (Излазак 34:6, фуснота). Можда зато што је схватао да нема права да доводи у питање поступање Свевишњег, Аврахам је двапут молио: „Молим те, Јехова [...] немој се разгневити“ (Постанак 18:30, 32). Наравно, Јехова се није наљутио. Он стварно поседује ’благост која је одраз мудрости‘.

Јехова је разуман

13. Шта значи реч „разуман“ када се користи у Библији, и зашто ова реч добро описује Јехову?

13 Јеховина понизност се огледа у још једној дивној особини — у разумности. Ова особина страшно мањка несавршеним људима. Јехова не само што је спреман да слуша своја интелигентна створења већ је спреман и да попусти када се то не коси с праведним начелима. Када се користи у Библији, реч „разуман“ дословно значи „попустљив“. И ова особина је обележје Божје мудрости. У Јаковљевој посланици 3:17 се каже: „Мудрост одозго је [...] разумна.“ У ком смислу је свемудри Јехова разуман? Као прво, он је прилагодљив. Сети се, његово име нас учи да он проузрокује да постане шта год је потребно како би испунио своје намере (Излазак 3:14). Зар то не говори о духу прилагодљивости и разумности?

14, 15. Чему нас Језекиљева визија о Јеховиним небеским кочијама учи у вези са небеским делом Јеховине организације, и како се она разликује од светских организација?

14 У Библији постоји један изванредан извештај који нам помаже да донекле схватимо Јеховину прилагодљивост. Пророку Језекиљу је била дата визија о небеском делу Јеховине организације, који чине духовна створења. Он је видео једне кочије импозантне величине, лично Јеховино „возило“ које је увек под његовом контролом. Најзанимљивији је био начин на који се оно кретало. Огромни точкови су могли да се крећу у свим правцима и били су пуни очију тако да су могли видети на све стране и у трену су могли променити смер, без заустављања или заокретања. Те огромне кочије нису морале да се тешко крећу попут неког незграпног људског возила. Могле су се кретати брзином муње, чак су могле да скрећу под правим углом! (Језекиљ 1:1, 14-28). Да, Јеховина организација је, попут нашег свемоћног Бога Јехове који управља њоме, неупоредиво прилагодљива и одазива се на било коју ситуацију која искрсне или потребу с којом се мора позабавити.

15 Људи могу само покушавати да опонашају такву савршену прилагодљивост. Међутим, људи и њихове организације су веома често крути и неразумни, а не прилагодљиви и попустљиви. Да то илуструјемо: неки супертанкер или теретни воз могу бити импресивне величине и снаге. Али да ли могу реаговати на изненадне промене околности? Ако се нешто испречи на шинама испред теретног воза, скретање није могуће. Ни изненадно заустављање није ништа лакше. Тешком теретном возу треба скоро два километра да би стао након што почне да кочи! Тако и супертанкер може пловити још осам километара након што се угасе мотори. Чак и ако би се мотори покренули у супротном смеру, танкер би крчио себи пут још читава три километра! Слично је и с људским организацијама које су склоне томе да поступају круто и неразумно. Људи због поноса често одбијају да се прилагоде на променљиве потребе и околности. Таква крутост је довела до стечаја многих корпорација и чак до рушења влада (Пословице 16:18). Можемо бити стварно срећни што ни Јехова ни његова организација уопште нису такви!

Како Јехова показује разумност

16. Како је Јехова показао разумност у опхођењу с Лотом пре уништења Содома и Гоморе?

16 Осмотри још једном уништење Содома и Гоморе. Лот и његова породица су добили јасно упутство од Јеховиног анђела: „Бежи у она брда.“ Међутим, Лоту се то није свидело, па је рекао: „Јехова, молим те, не шаљи ме тамо.“ Уверен да ће умрети ако буде морао да побегне у брда, Лот је молио да се њему и његовој породици дозволи да побегну у оближњи град Сигор. Сети се да је Јехова намеравао да уништи тај град. Осим тога, Лотови страхови нису имали реалне основе. Јехова је сигурно могао да сачува Лота на животу у брдима! Па ипак, Јехова је послушао Лотове молбе и поштедео је Сигор. „Добро, услишићу твоју молбу и нећу уништити град о ком говориш“, рекао је анђео Лоту (Постанак 19:17-22). Није ли то било разумно с Јеховине стране?

17, 18. Како је Јехова у опхођењу с Нинивљанима показао да је разуман?

17 Јехова реагује и на искрено покајање тако што увек чини оно што је милосрдно и исправно. Осмотри шта се десило када је пророк Јона био послат у зао, насилан град Ниниву. Када је Јона прошао улицама Ниниве, надахнута порука коју је објављивао била је сасвим јасна — моћни град ће за 40 дана бити уништен. Међутим, дошло је до велике промене. Нинивљани су се покајали! (Јона, 3. поглавље).

18 Поучно је да упоредимо Јеховину и Јонину реакцију на овај преокрет догађаја. У овом случају, Јехова се прилагодио и проузроковао да постане Онај који опрашта грехе уместо да буде „моћан ратник“ d (Излазак 15:3). С друге стране, Јона је био неприлагодљив и далеко мање милосрдан. Уместо да размишља о Јеховиној разумности, његова реакција је била више попут раније споменутог теретног воза или супертанкера. Он је објавио уништење, дакле мора бити уништење! Међутим, Јехова је стрпљиво поучио свог нестрпљивог пророка незаборавној лекцији о разумности и милосрђу (Јона, 4. поглавље).

Јехова је разуман и схвата наша ограничења

19. (а) Зашто можемо бити сигурни да је Јехова разуман у ономе што очекује од нас? (б) Како Пословице 19:17 показују да је Јехова ’добар и разуман‘ Господар и да је изузетно понизан?

19 И на крају, Јехова је разуман у ономе што очекује од нас. Краљ Давид је рекао: „Он добро познаје нашу грађу, не заборавља да смо прах“ (Псалам 103:14). Јехова разуме наша ограничења и наше несавршености боље од нас самих. Он никада не очекује од нас више него што ми можемо учинити. Библија упоређује људске господаре који су „добри и разумни“ и оне којима је „тешко угодити“ (1. Петрова 2:18). Какав је Јехова Господар? Запази шта се каже у Пословицама 19:17: „Ко се смилује сиромашном, Јехови позајмљује.“ Несумњиво би само добар и разуман господар обратио пажњу на сваки чин љубазности извршен у корист сиротих. И не само то. Овај стих указује на то да Створитељ свемира заправо сматра себе дужником обичних људи који чине таква милосрдна дела! То је понизност највећег степена.

20. Које засигурање постоји да Јехова чује наше молитве и да одговара на њих?

20 Јехова је исто тако благ и разуман у опхођењу са својим данашњим слугама. Када се молимо с поверењем у њега, он слуша. И премда он не шаље анђеоске гласнике да разговарају с нама, не треба да закључимо да он није услишио наше молитве. Сети се да је апостол Павле замолио сувернике да се моле да буде пуштен из затвора. Зашто? Рекао је: „Да вам се што пре вратим“ (Јеврејима 13:18, 19). Дакле, наше молитве заправо могу покренути Јехову да уради нешто што можда иначе не би урадио! (Јаковљева 5:16).

21. Шта никада не треба да закључимо на основу Јеховине понизности, и шта треба да ценимо код њега?

21 Наравно, ниједна од ових манифестација Јеховине понизности — благост, спремност да слуша, стрпљивост или разумност — не значи да Јехова компромитује своја праведна начела. Свештеници хришћанског света можда мисле да су разумни када голицају уши свог стада тиме што разводњавају Јеховина морална мерила (2. Тимотеју 4:3, фуснота). Али људска склоност ка компромису ради неке користи нема никакве везе с Божјом разумношћу. Јехова је свет; он никада неће искварити своја праведна мерила (Левитска 11:44). Зато, волимо Јеховину разумност јер је она стварно доказ његове понизности. Зар ниси одушевљен при помисли да је Јехова Бог, најмудрије Биће у свемиру, такође изузетно понизан? Како је дивно приближити се том страхопоштовања вредном, а опет благом, стрпљивом и разумном Богу!

a Древни писари, то јест соферими, изменили су овај стих тако да указује да се сагиње Јеремија, а не Јехова. Очигледно су сматрали да није подесно приписати Богу такав чин понизности. Као последица тога, многи преводи не преносе смисао овог дивног стиха. Међутим, The New English Bible тачно преноси шта Јеремија каже Богу: „Сети се, сети се и сагни се к мени.“

b Један други превод говори о „кроткости која долази од мудрости“.

c Занимљиво је то да Библија ставља стрпљење насупрот охолости (Проповедник 7:8). Јеховино стрпљење пружа даљњи доказ његове понизности (2. Петрова 3:9).

d У Псалму 86:5 за Јехову се каже да је ’добар и спреман да опрости‘. Када је овај псалам био превођен на грчки, израз ’спреман да опрости‘ био је преведен са епиикис, то јест „разуман“.