1-3. (а) Како је Соломон показао изузетну мудрост у начину на који је решио спор око материнства? (б) Шта Јехова обећава да ће нам дати, и која се питања појављују?

 БИО је то тежак случај — две жене су се свађале око бебе. Живеле су заједно и, у неколико дана, и једна и друга су родиле сина. Једна од беба је умрла, па је сада свака од њих тврдила да је мајка оне живе бебе. a Није било других сведока тога шта се десило. Случај је вероватно био саслушан на нижем суду, али није био решен. На крају је овај спор дошао до Соломона, израелског краља. Да ли ће он моћи да открије истину?

² Након што је кратко саслушао жене које су се свађале, Соломон је затражио да се донесе мач. Затим је, веома уверљиво, наредио да се дете расече на два дела и да обе жене добију по пола детета. Одједном је права мајка почела да преклиње краља да да̂ бебу — њено мило дете — оној другој жени. Али та друга жена је и даље инсистирала да се дете расече на два дела. Сада је Соломон знао истину. Знао је да мајка има нежно саосећање према детету које је родила, те је искористио то спознање да би решио овај спор. Замисли мајчино олакшање када јој је Соломон доделио бебу и рекао: „Она му је мајка“ (1. Краљевима 3:16-27).

 ³ Изузетна мудрост, зар не? Када је народ чуо како је Соломон решио тај случај, сви су се уплашили, „јер су видели да му је Бог дао мудрост“. Да, Соломонова мудрост је била дар од Бога. Јехова му је дао „мудро и разумно срце“ (1. Краљевима 3:12, 28). Али како је с нама? Да ли и ми можемо добити мудрост од Бога? Можемо, јер је Соломон под надахнућем написао: „Јехова даје мудрост“ (Пословице 2:6). Јехова обећава да ће дати мудрост — способност да се добро искористе спознање, разумевање и разборитост — онима који је искрено траже. Како можемо стећи мудрост одозго? И како можемо учинити да она делује у нашем животу?

4-7. Која су четири захтева за стицање мудрости?

⁴ Да ли морамо бити веома интелигентни или високо образовани да бисмо добили Божју мудрост? Не. Јехова жели да нам да своју мудрост без обзира на наше порекло или образовање (1. Коринћанима 1:26-29). Али морамо преузети иницијативу, јер нас Библија подстиче да ’стекнемо мудрост‘ (Пословице 4:7). Како то можемо урадити?

⁵ Као прво, треба да се бојимо Бога. „Страхопоштовање према Јехови почетак је мудрости [„први корак ка мудрости“, The New English Bible]“, кажу Пословице 9:10. Страх од Бога је основа праве мудрости. Зашто? Сети се да мудрост укључује и способност да се успешно користи спознање. Бојати се Бога не значи пасти ужаснут пред њим, него поклонити се пред њим са страхопоштовањем и поуздањем. Такав страх је здрав и снажно мотивише. Он нас покреће да доведемо свој живот у склад са оним што знамо да је Божја воља и с начином на који Бог обавља ствари. Не постоји мудрији пут који бисмо могли изабрати, јер када се следе Јеховина мерила, то увек води ка добру.

 ⁶ Као друго, морамо бити понизни и скромни. Божја мудрост се не може поседовати без понизности и скромности (Пословице 11:2). Зашто? Ако смо понизни и скромни, спремно ћемо признати да не знамо све одговоре, да наше мишљење није увек исправно и да треба да знамо како Јехова гледа на ствари. Јехова се „супротставља охолима“, али радо даје мудрост онима који су понизни у срцу (Јаковљева 4:6).

⁷ Трећа неопходна ствар је проучавање Божје писане Речи. Јеховина мудрост је откривена у његовој Речи. Да бисмо стекли ту мудрост, морамо уложити напор у потрази за њом (Пословице 2:1-5). Четврти захтев је молитва. Ако искрено молимо Бога за мудрост, он ће нам је великодушно дати (Јаковљева 1:5). Наше молитве за помоћ његовог духа неће остати неуслишене. А његов дух нас може оспособити да у његовој Речи нађемо благо које нам може помоћи да решимо проблеме, избегнемо опасност и да доносимо мудре одлуке (Лука 11:13).

8. По чему ће се видети да ли смо стварно стекли Божју мудрост?

⁸ Као што смо приметили у 17. поглављу, Јеховина мудрост је практична. Зато, ако смо стварно стекли Божју мудрост, то ће се видети у нашем понашању. Ученик Јаков је описао плодове Божје мудрости када је написао: „Мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна, нелицемерна“ (Јаковљева 3:17). Док будемо осматрали сваки од ових аспеката Божје мудрости, могли бисмо да се питамо: ’Да ли мудрост одозго делује у мом животу?‘

9. Шта значи бити чист, и зашто је подесно што је чистоћа наведена као прва особина мудрости?

⁹ „Најпре чиста.“ Бити чист значи бити неокаљан и то не само споља него и изнутра. Библија повезује мудрост  са срцем, али небеска мудрост не може ући у срце које је упрљано злим мислима, жељама и потицајима (Пословице 2:10; Матеј 15:19, 20). Међутим, ако је наше срце чисто — наравно, колико је то могуће несавршеним људима — ми ћемо се ’клонити зла и чинити добро‘ (Псалам 37:27; Пословице 3:7). Није ли подесно што је чистоћа наведена као прва особина мудрости? На крају крајева, ако нисмо морално и духовно чисти, како можемо стварно одражавати друге особине мудрости одозго?

10, 11. (а) Зашто је важно да будемо мирољубиви? (б) Ако мислиш да си увредио неког суверника, како можеш показати да си миротворац? (Види и фусноту.)

¹⁰ „Затим мирољубива.“ Небеска мудрост нас покреће да тежимо за миром, који је плод Божјег духа (Галатима 5:22). Ми настојимо да не прекинемо мир који нас повезује (Ефешанима 4:3). Такође дајемо све од себе да бисмо обновили мир када је он нарушен. Зашто је то важно? Библија каже: „Живите у миру, па ће Бог љубави и мира бити с вама“ (2. Коринћанима 13:11). Дакле, докле год живимо мирољубиво, Бог мира ће бити с нама. Начин на који се опходимо према суверницима директно утиче на наш однос с Јеховом. Како можемо показати да смо миротворци? Осмотри један пример.

¹¹ Шта треба да урадиш ако мислиш да си увредио неког суверника? Исус је рекао: „Ако донесеш свој дар до олтара и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави дар тамо пред олтаром, па иди и прво се помири с братом, а онда се врати и принеси свој дар“ (Матеј 5:23, 24). Овај савет можеш применити тако што ћеш преузети иницијативу и прићи свом брату. С којим циљем? Да се ’помириш‘ с њим. b Да би то постигао, можда  треба да признаш, а не да поричеш његова повређена осећања. Ако му приђеш с циљем да обновиш мир и ако сачуваш такав став, вероватно ћеш моћи да исправиш сваки неспоразум, прикладно се извиниш и добијеш опроштај. Када преузмеш иницијативу да би се помирио, ти показујеш да те води Божја мудрост.

12, 13. (а) Које је значење речи преведене са „разумна“ у Јаковљевој 3:17? (б) Како можемо показати да смо разумни?

¹² „Разумна.“ Шта значи бити разуман? Изучаваоци кажу да је изворна грчка реч која је преведена са „разумна“ у Јаковљевој 3:17 тешка за превођење. Она носи мисао о попустљивости. Преводиоци користе  речи као што су „блага“, „уздржљива“ и „обзирна“. Како ми можемо показати да овај аспект мудрости одозго делује у нама?

¹³ „Нека ваша разумност буде позната свим људима“, пише у Филипљанима 4:5. Један други превод каже: „Будите на гласу као разумни“ (The New Testament in Modern English, од Џ. Б. Филипса). Запази да није толико битно како сами себе видимо, већ како нас други виде, као какви смо познати. Разумна особа не инсистира једнако на слову закона нити на томе да све буде по њеном. Уместо тога, она је спремна да послуша друге и да, када је прикладно, попусти њиховим жељама. Она је и нежна, а не груба или крута у опхођењу с другима. Премда је то неопходно за све хришћане, ово је нарочито важно за оне који служе као старешине. Пошто благост делује привлачно, онда су благе старешине приступачне (1. Солуњанима 2:7, 8). Добро је да се сви питамо: ’Да ли сам на гласу као обзиран, попустљив и благ?‘

14. Како можемо показати да смо ’спремни да послушамо‘?

¹⁴ „Спремна да послуша.“ Грчка реч која је преведена са „спремна да послуша“ не налази се нигде другде у Хришћанским грчким списима. Према једном изучаваоцу, ова реч се „често користи за војничку дисциплину“. Она преноси мисао о „лаком наговарању“ и „покорности“. Неко ко се управља мудрошћу одозго спремно се покорава ономе што каже Писмо. Он није познат као онај који када једном нешто одлучи више не дозвољава да било које чињенице утичу на ту одлуку. Уместо тога, он се брзо мења када му се предочи јасан библијски доказ да је заузео погрешан став или да је извукао погрешне закључке. Да ли си ти познат као такав?

15. Шта је милосрђе, и зашто је на месту што се ’милосрђе‘ и ’добри плодови‘ заједно спомињу у Јаковљевој 3:17?

¹⁵ „Пуна милосрђа и добрих плодова.“ c Милосрђе је важан део мудрости одозго, јер се за такву мудрост каже да је „пуна милосрђа“. Запази да се ’милосрђе‘ и ’добри плодови‘ заједно спомињу. То је на месту, јер се на милосрђе у Библији најчешће указује као на активно занимање за друге, саосећање које доноси богат плод у виду љубазних дела. Један приручник дефинише милосрђе као „осећај туге због нечије лоше ситуације и настојање да се уради нешто у вези с тим“. Дакле, Божја мудрост није хладна, безосећајна, нити чисто интелектуална. Уместо тога, она је срдачна, искрена и осетљива. Како ми можемо показати да смо пуни милосрђа?

16, 17. (а) Осим љубави према Богу, шта нас још мотивише да учествујемо у делу проповедања, и зашто? (б) На које начине можемо показати да смо пуни милосрђа?

¹⁶ Један важан начин свакако је преношење добре вести о Божјем Краљевству другима. Шта нас мотивише да обављамо то дело? Првенствено љубав према Богу. Али ми смо мотивисани и милосрђем, то јест саосећањем према другима (Матеј 22:37-39). Данас су многи „измучени и расути као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Лажне религиозне вође их у духовном смислу занемарују и заслепљују. Због тога они не знају за мудро вођство које се налази у Божјој Речи нити за благослове које ће Краљевство ускоро донети нашој планети. Зато, када размишљамо о духовним потребама оних који су око нас, наше искрено саосећање нас покреће да учинимо све што можемо да бисмо им причали о Јеховиној намери пуној љубави.

 ¹⁷ На које још начине можемо показати да смо пуни милосрђа? Сети се Исусовог поређења о Самарићанину који је нашао путника како лежи покрај пута, опљачкан и претучен. Самарићанин се сажалио, превио ране том човеку и побринуо се за њега (Лука 10:29-37). Зар то не илуструје да милосрђе подразумева и указивање практичне помоћи онима којима је потребна? Библија нам говори да „чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери“ (Галатима 6:10). Осмотри неке могућности. Неком старијем сувернику можда треба превоз да би ишао на хришћанске састанке. Некој удовици из скупштине можда треба помоћ око поправки у кући (Јаковљева 1:27). Неком ко је обесхрабрен можда треба „лепа реч“ која ће га орасположити (Пословице 12:25). Када на такве начине показујемо милосрђе, ми пружамо доказ да мудрост одозго делује у нама.

18. Ако нас води мудрост одозго, шта морамо настојати да искоренимо из свог срца, и зашто?

¹⁸ „Непристрасна.“ Мудрост од Бога превазилази расне предрасуде и национални понос. Ако нас води таква мудрост, ми настојимо да искоренимо из свог срца било коју склоност ка повлађивању (Јаковљева 2:9). Не дајемо предност другима због њиховог образовања, финансијског стања или скупштинских одговорности; нити гледамо с висине било кога од наших суверника, без обзира колико они можда изгледају сиромашно. Ако им Јехова пружа своју љубав, онда сигурно и ми треба да их сматрамо вредним наше љубави.

19, 20. (а) Која је позадина грчке речи за „лицемера“? (б) Како показујемо ’нелицемерну братску наклоност‘, и зашто је то важно?

¹⁹ „Нелицемерна.“ Грчка реч за „лицемера“ може указивати на „глумца који игра неку улогу“. У древна времена, грчки и римски глумци су носили велике маске док  су глумили. Отуда се грчка реч за „лицемера“ примењује на некога ко се претвара, то јест лажно се приказује. Овај аспект мудрости од Бога не треба да утиче само на то како се опходимо према суверницима већ и на то шта осећамо према њима.

²⁰ Апостол Петар је приметио да нас послушност истини подстиче да показујемо „искрену братску љубав“ (1. Петрова 1:22). Да, наша наклоност према браћи не сме бити површна. Ми не носимо маске нити глумимо како бисмо преварили друге. Наша наклоност мора бити истинска, од срца. Ако је таква, стећи ћемо поверење суверника, јер ће они знати да смо ми такви као што се представљамо. Таква искреност припрема пут за отворене и искрене односе међу хришћанима и помаже да се у скупштини створи атмосфера поверења.

21, 22. (а) Како је Соломон пропустио да сачува мудрост? (б) Како ми можемо чувати мудрост, и како ћемо имати користи од тога?

²¹ Божја мудрост је дар од Јехове, нешто што треба да чувамо. Соломон је рекао: „Сине [...] чувај мудрост и способност просуђивања“ (Пословице 3:21). Нажалост, сам Соломон је пропустио да то уради. Остао је мудар докле год је чувао послушно срце. Али на крају су му многе жене странкиње одвратиле срце од чистог обожавања Јехове (1. Краљевима 11:1-8). Соломонов крај показује да је спознање од мале вредности ако се не користи на исправан начин.

²² Како ми можемо чувати мудрост? Не само што морамо редовно читати Библију и на Библији темељене публикације које нам припрема „верни и разборити роб“ него морамо и настојати да примењујемо оно што учимо (Матеј 24:45). Имамо много разлога због којих треба да примењујемо Божју мудрост. То већ сада значи бољи начин живота. Она нам омогућује да се ’чврсто ухватимо правог живота‘ — живота у Божјем новом свету (1. Тимотеју 6:19). И што је најважније, развијање мудрости одозго приближава нас извору све мудрости, Јехови Богу.