1-3. (a) Kako je Solomon pokazao izuzetnu mudrost u načinu na koji je rešio spor oko materinstva? (b) Šta Jehova obećava da će nam dati, i koja se pitanja pojavljuju?

 BIO je to težak slučaj — dve žene su se svađale oko bebe. Živele su zajedno i, u nekoliko dana, i jedna i druga su rodile sina. Jedna od beba je umrla, pa je sada svaka od njih tvrdila da je majka one žive bebe. a Nije bilo drugih svedoka toga šta se desilo. Slučaj je verovatno bio saslušan na nižem sudu, ali nije bio rešen. Na kraju je ovaj spor došao do Solomona, izraelskog kralja. Da li će on moći da otkrije istinu?

² Nakon što je kratko saslušao žene koje su se svađale, Solomon je zatražio da se donese mač. Zatim je, veoma uverljivo, naredio da se dete raseče na dva dela i da obe žene dobiju po pola deteta. Odjednom je prava majka počela da preklinje kralja da dâ bebu — njeno milo dete — onoj drugoj ženi. Ali ta druga žena je i dalje insistirala da se dete raseče na dva dela. Sada je Solomon znao istinu. Znao je da majka ima nežno saosećanje prema detetu koje je rodila, te je iskoristio to spoznanje da bi rešio ovaj spor. Zamisli majčino olakšanje kada joj je Solomon dodelio bebu i rekao: „Ona mu je majka“ (1. Kraljevima 3:16-27).

³ Izuzetna mudrost, zar ne? Kada je narod čuo kako je Solomon rešio taj slučaj, svi su se uplašili, „jer su videli  da mu je Bog dao mudrost“. Da, Solomonova mudrost je bila dar od Boga. Jehova mu je dao „mudro i razumno srce“ (1. Kraljevima 3:12, 28). Ali kako je s nama? Da li i mi možemo dobiti mudrost od Boga? Možemo, jer je Solomon pod nadahnućem napisao: „Jehova daje mudrost“ (Poslovice 2:6). Jehova obećava da će dati mudrost — sposobnost da se dobro iskoriste spoznanje, razumevanje i razboritost — onima koji je iskreno traže. Kako možemo steći mudrost odozgo? I kako možemo učiniti da ona deluje u našem životu?

4-7. Koja su četiri zahteva za sticanje mudrosti?

⁴ Da li moramo biti veoma inteligentni ili visoko obrazovani da bismo dobili Božju mudrost? Ne. Jehova želi da nam da svoju mudrost bez obzira na naše poreklo ili obrazovanje (1. Korinćanima 1:26-29). Ali moramo preuzeti inicijativu, jer nas Biblija podstiče da ’steknemo mudrost‘ (Poslovice 4:7). Kako to možemo uraditi?

⁵ Kao prvo, treba da se bojimo Boga. „Strahopoštovanje prema Jehovi početak je mudrosti [„prvi korak ka mudrosti“, The New English Bible]“, kažu Poslovice 9:10. Strah od Boga je osnova prave mudrosti. Zašto? Seti se da mudrost uključuje i sposobnost da se uspešno koristi spoznanje. Bojati se Boga ne znači pasti užasnut pred njim, nego pokloniti se pred njim sa strahopoštovanjem i pouzdanjem. Takav strah je zdrav i snažno motiviše. On nas pokreće da dovedemo svoj život u sklad sa onim što znamo da je Božja volja i s načinom na koji Bog obavlja stvari. Ne postoji mudriji put koji bismo mogli izabrati, jer kada se slede Jehovina merila, to uvek vodi ka dobru.

⁶ Kao drugo, moramo biti ponizni i skromni. Božja mudrost se ne može posedovati bez poniznosti i skromnosti (Poslovice 11:2). Zašto? Ako smo ponizni i skromni,  spremno ćemo priznati da ne znamo sve odgovore, da naše mišljenje nije uvek ispravno i da treba da znamo kako Jehova gleda na stvari. Jehova se „suprotstavlja oholima“, ali rado daje mudrost onima koji su ponizni u srcu (Jakovljeva 4:6).

⁷ Treća neophodna stvar je proučavanje Božje pisane Reči. Jehovina mudrost je otkrivena u njegovoj Reči. Da bismo stekli tu mudrost, moramo uložiti napor u potrazi za njom (Poslovice 2:1-5). Četvrti zahtev je molitva. Ako iskreno molimo Boga za mudrost, on će nam je velikodušno dati (Jakovljeva 1:5). Naše molitve za pomoć njegovog duha neće ostati neuslišene. A njegov duh nas može osposobiti da u njegovoj Reči nađemo blago koje nam može pomoći da rešimo probleme, izbegnemo opasnost i da donosimo mudre odluke (Luka 11:13).

8. Po čemu će se videti da li smo stvarno stekli Božju mudrost?

⁸ Kao što smo primetili u 17. poglavlju, Jehovina mudrost je praktična. Zato, ako smo stvarno stekli Božju mudrost, to će se videti u našem ponašanju. Učenik Jakov je opisao plodove Božje mudrosti kada je napisao: „Mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrasna, nelicemerna“ (Jakovljeva 3:17). Dok budemo osmatrali svaki od ovih aspekata Božje mudrosti, mogli bismo da se pitamo: ’Da li mudrost odozgo deluje u mom životu?‘

9. Šta znači biti čist, i zašto je podesno što je čistoća navedena kao prva osobina mudrosti?

⁹ „Najpre čista.“ Biti čist znači biti neokaljan i to ne samo spolja nego i iznutra. Biblija povezuje mudrost sa srcem, ali nebeska mudrost ne može ući u srce koje je uprljano zlim mislima, željama i poticajima (Poslovice 2:10; Matej  15:19, 20). Međutim, ako je naše srce čisto — naravno, koliko je to moguće nesavršenim ljudima — mi ćemo se ’kloniti zla i činiti dobro‘ (Psalam 37:27; Poslovice 3:7). Nije li podesno što je čistoća navedena kao prva osobina mudrosti? Na kraju krajeva, ako nismo moralno i duhovno čisti, kako možemo stvarno odražavati druge osobine mudrosti odozgo?

10, 11. (a) Zašto je važno da budemo miroljubivi? (b) Ako misliš da si uvredio nekog suvernika, kako možeš pokazati da si mirotvorac? (Vidi i fusnotu.)

¹⁰ „Zatim miroljubiva.“ Nebeska mudrost nas pokreće da težimo za mirom, koji je plod Božjeg duha (Galatima 5:22). Mi nastojimo da ne prekinemo mir koji nas povezuje (Efešanima 4:3). Takođe dajemo sve od sebe da bismo obnovili mir kada je on narušen. Zašto je to važno? Biblija kaže: „Živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti s vama“ (2. Korinćanima 13:11). Dakle, dokle god živimo miroljubivo, Bog mira će biti s nama. Način na koji se ophodimo prema suvernicima direktno utiče na naš odnos s Jehovom. Kako možemo pokazati da smo mirotvorci? Osmotri jedan primer.

¹¹ Šta treba da uradiš ako misliš da si uvredio nekog suvernika? Isus je rekao: „Ako doneseš svoj dar do oltara i tamo se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi dar tamo pred oltarom, pa idi i prvo se pomiri s bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar“ (Matej 5:23, 24). Ovaj savet možeš primeniti tako što ćeš preuzeti inicijativu i prići svom bratu. S kojim ciljem? Da se ’pomiriš‘ s njim. b Da bi to postigao, možda treba da priznaš, a ne da poričeš njegova povređena osećanja. Ako mu priđeš s ciljem da obnoviš mir  i ako sačuvaš takav stav, verovatno ćeš moći da ispraviš svaki nesporazum, prikladno se izviniš i dobiješ oproštaj. Kada preuzmeš inicijativu da bi se pomirio, ti pokazuješ da te vodi Božja mudrost.

12, 13. (a) Koje je značenje reči prevedene sa „razumna“ u Jakovljevoj 3:17? (b) Kako možemo pokazati da smo razumni?

¹² „Razumna.“ Šta znači biti razuman? Izučavaoci kažu da je izvorna grčka reč koja je prevedena sa „razumna“ u Jakovljevoj 3:17 teška za prevođenje. Ona nosi misao o popustljivosti. Prevodioci koriste reči kao što su „blaga“, „uzdržljiva“ i „obzirna“. Kako mi možemo pokazati da ovaj aspekt mudrosti odozgo deluje u nama?

¹³ „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“, piše u Filipljanima 4:5. Jedan drugi prevod kaže: „Budite  na glasu kao razumni“ (The New Testament in Modern English, od Dž. B. Filipsa). Zapazi da nije toliko bitno kako sami sebe vidimo, već kako nas drugi vide, kao kakvi smo poznati. Razumna osoba ne insistira jednako na slovu zakona niti na tome da sve bude po njenom. Umesto toga, ona je spremna da posluša druge i da, kada je prikladno, popusti njihovim željama. Ona je i nežna, a ne gruba ili kruta u ophođenju s drugima. Premda je to neophodno za sve hrišćane, ovo je naročito važno za one koji služe kao starešine. Pošto blagost deluje privlačno, onda su blage starešine pristupačne (1. Solunjanima 2:7, 8). Dobro je da se svi pitamo: ’Da li sam na glasu kao obziran, popustljiv i blag?‘

14. Kako možemo pokazati da smo ’spremni da poslušamo‘?

¹⁴ „Spremna da posluša.“ Grčka reč koja je prevedena sa „spremna da posluša“ ne nalazi se nigde drugde u Hrišćanskim grčkim spisima. Prema jednom izučavaocu, ova reč se „često koristi za vojničku disciplinu“. Ona prenosi misao o „lakom nagovaranju“ i „pokornosti“. Neko ko se upravlja mudrošću odozgo spremno se pokorava onome što kaže Pismo. On nije poznat kao onaj koji kada jednom nešto odluči više ne dozvoljava da bilo koje činjenice utiču na tu odluku. Umesto toga, on se brzo menja kada mu se predoči jasan biblijski dokaz da je zauzeo pogrešan stav ili da je izvukao pogrešne zaključke. Da li si ti poznat kao takav?

15. Šta je milosrđe, i zašto je na mestu što se ’milosrđe‘ i ’dobri plodovi‘ zajedno spominju u Jakovljevoj 3:17?

¹⁵ „Puna milosrđa i dobrih plodova.“ c Milosrđe je važan  deo mudrosti odozgo, jer se za takvu mudrost kaže da je „puna milosrđa“. Zapazi da se ’milosrđe‘ i ’dobri plodovi‘ zajedno spominju. To je na mestu, jer se na milosrđe u Bibliji najčešće ukazuje kao na aktivno zanimanje za druge, saosećanje koje donosi bogat plod u vidu ljubaznih dela. Jedan priručnik definiše milosrđe kao „osećaj tuge zbog nečije loše situacije i nastojanje da se uradi nešto u vezi s tim“. Dakle, Božja mudrost nije hladna, bezosećajna, niti čisto intelektualna. Umesto toga, ona je srdačna, iskrena i osetljiva. Kako mi možemo pokazati da smo puni milosrđa?

16, 17. (a) Osim ljubavi prema Bogu, šta nas još motiviše da učestvujemo u delu propovedanja, i zašto? (b) Na koje načine možemo pokazati da smo puni milosrđa?

¹⁶ Jedan važan način svakako je prenošenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu drugima. Šta nas motiviše da obavljamo to delo? Prvenstveno ljubav prema Bogu. Ali mi smo motivisani i milosrđem, to jest saosećanjem prema drugima (Matej 22:37-39). Danas su mnogi „izmučeni i rasuti kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). Lažne religiozne vođe ih u duhovnom smislu zanemaruju i zaslepljuju. Zbog toga oni ne znaju za mudro vođstvo koje se nalazi u Božjoj Reči niti za blagoslove koje će Kraljevstvo uskoro doneti našoj planeti. Zato, kada razmišljamo o duhovnim potrebama onih koji su oko nas, naše iskreno saosećanje nas pokreće da učinimo sve što možemo da bismo im pričali o Jehovinoj nameri punoj ljubavi.

¹⁷ Na koje još načine možemo pokazati da smo puni milosrđa? Seti se Isusovog poređenja o Samarićaninu koji je našao putnika kako leži pokraj puta, opljačkan i pretučen. Samarićanin se sažalio, previo rane tom čoveku i pobrinuo se za njega (Luka 10:29-37). Zar to ne ilustruje da milosrđe podrazumeva i ukazivanje praktične pomoći  onima kojima je potrebna? Biblija nam govori da „činimo dobro svima, a naročito svojoj braći u veri“ (Galatima 6:10). Osmotri neke mogućnosti. Nekom starijem suverniku možda treba prevoz da bi išao na hrišćanske sastanke. Nekoj udovici iz skupštine možda treba pomoć oko popravki u kući (Jakovljeva 1:27). Nekom ko je obeshrabren možda treba „lepa reč“ koja će ga oraspoložiti (Poslovice 12:25). Kada na takve načine pokazujemo milosrđe, mi pružamo dokaz da mudrost odozgo deluje u nama.

18. Ako nas vodi mudrost odozgo, šta moramo nastojati da iskorenimo iz svog srca, i zašto?

¹⁸ „Nepristrasna.“ Mudrost od Boga prevazilazi rasne predrasude i nacionalni ponos. Ako nas vodi takva mudrost, mi nastojimo da iskorenimo iz svog srca bilo koju sklonost ka povlađivanju (Jakovljeva 2:9). Ne dajemo prednost drugima zbog njihovog obrazovanja, finansijskog stanja ili skupštinskih odgovornosti; niti gledamo s visine bilo koga od naših suvernika, bez obzira koliko oni možda izgledaju siromašno. Ako im Jehova pruža svoju ljubav, onda sigurno i mi treba da ih smatramo vrednim naše ljubavi.

19, 20. (a) Koja je pozadina grčke reči za „licemera“? (b) Kako pokazujemo ’nelicemernu bratsku naklonost‘, i zašto je to važno?

¹⁹ „Nelicemerna.“ Grčka reč za „licemera“ može ukazivati na „glumca koji igra neku ulogu“. U drevna vremena, grčki i rimski glumci su nosili velike maske dok su glumili. Otuda se grčka reč za „licemera“ primenjuje na nekoga ko se pretvara, to jest lažno se prikazuje. Ovaj aspekt mudrosti od Boga ne treba da utiče samo na to kako se ophodimo prema suvernicima već i na to šta osećamo prema njima.

 ²⁰ Apostol Petar je primetio da nas poslušnost istini podstiče da pokazujemo „iskrenu bratsku ljubav“ (1. Petrova 1:22). Da, naša naklonost prema braći ne sme biti površna. Mi ne nosimo maske niti glumimo kako bismo prevarili druge. Naša naklonost mora biti istinska, od srca. Ako je takva, steći ćemo poverenje suvernika, jer će oni znati da smo mi takvi kao što se predstavljamo. Takva iskrenost priprema put za otvorene i iskrene odnose među hrišćanima i pomaže da se u skupštini stvori atmosfera poverenja.

21, 22. (a) Kako je Solomon propustio da sačuva mudrost? (b) Kako mi možemo čuvati mudrost, i kako ćemo imati koristi od toga?

²¹ Božja mudrost je dar od Jehove, nešto što treba da čuvamo. Solomon je rekao: „Sine [...] čuvaj mudrost i  sposobnost prosuđivanja“ (Poslovice 3:21). Nažalost, sam Solomon je propustio da to uradi. Ostao je mudar dokle god je čuvao poslušno srce. Ali na kraju su mu mnoge žene strankinje odvratile srce od čistog obožavanja Jehove (1. Kraljevima 11:1-8). Solomonov kraj pokazuje da je spoznanje od male vrednosti ako se ne koristi na ispravan način.

²² Kako mi možemo čuvati mudrost? Ne samo što moramo redovno čitati Bibliju i na Bibliji temeljene publikacije koje nam priprema „verni i razboriti rob“ nego moramo i nastojati da primenjujemo ono što učimo (Matej 24:45). Imamo mnogo razloga zbog kojih treba da primenjujemo Božju mudrost. To već sada znači bolji način života. Ona nam omogućuje da se ’čvrsto uhvatimo pravog života‘ — života u Božjem novom svetu (1. Timoteju 6:19). I što je najvažnije, razvijanje mudrosti odozgo približava nas izvoru sve mudrosti, Jehovi Bogu.