1, 2. (а) Која је мајчина природна реакција на плач њене бебе? (б) Које је осећање још јаче од мајчине самилости?

 У ГЛУВО доба ноћи, чује се бебин плач. Мајка се истог трена буди. Она више нема чврст сан као некад — бар не од кад се беба родила. Научила је да препозна различите врсте плача своје бебе. Зато углавном зна да ли њена принова тражи да једе, да се узме у руке или нешто друго. Али, без обзира зашто беба плаче, мајка се одазива. Она једноставно не може да се не обазире на потребе свог детета.

² Самилост коју мајка осећа према свом детету представља једно од најнежнијих осећања за која људи знају. Међутим, постоји осећање које је далеко јаче, а то је нежна самилост нашег Бога Јехове. Осматрање ове дивне особине може нам помоћи да се приближимо Јехови. Зато хајде да осмотримо шта је самилост и како је наш Бог показује.

3. Које је значење хебрејског глагола преведеног са ’чинити милосрђе‘ и ’смиловати се‘?

³ У Библији постоји тесна веза између самилости и милосрђа. Доста хебрејских и грчких речи преноси мисао о нежној самилости. Осмотри рецимо хебрејски глагол рахам, који се често преводи са ’чинити милосрђе‘ или ’смиловати се‘. Један приручник објашњава да глагол рахам „изражава дубоко и нежно осећање самилости, какво рецимо може изазвати призор слабости или патње оних који су нам драги или којима је потребна наша помоћ“. Овај хебрејски израз, који Јехова примењује на  себе, повезан је с речју за ’материцу‘ и може се описати као „мајчинска самилост“ a (Излазак 33:19; Јеремија 33:26).

4, 5. Да би нам се помогло да разумемо Јеховину самилост, како се у Библији спомињу осећања која мајка има према својој беби?

⁴ Да би нам се помогло да разумемо Јеховину самилост, у Библији се спомињу осећања која мајка има према својој беби. У Исаији 49:15 читамо: „Може ли жена заборавити своје одојче и не смиловати се [рахам] сину којег је родила? Чак и кад би га заборавила, ја тебе никад нећу заборавити.“ Овај дирљив опис наглашава дубину Јеховине самилости према његовом народу. На који начин?

⁵ Тешко је замислити да би мајка заборавила да подоји своју бебу и да се побрине око ње. На крају крајева, беба је беспомоћна; даноноћно јој је потребна мајчина пажња и љубав. Ипак, жалосно је што запостављање од стране мајке није нешто непознато, поготово у овим ’тешким временима‘ када су многи „безосећајни према другима“ (2. Тимотеју 3:1, 3). Међутим, Јехова каже: „Ја тебе никад нећу заборавити.“ Дубока самилост коју Јехова има према својим слугама апсолутно је поуздана. Она је неупоредиво јача од најнежнијег природног осећања које можемо и замислити — самилости коју мајка осећа према својој беби. Уопште не чуди што је један стручњак рекао о Исаији 49:15: „То је један од најјачих, ако не и најјачи израз Божје љубави у Старом завету.“

6. На који су начин многи несавршени људи гледали на дубоку самилост, али у шта нас Јехова уверава?

⁶ Да ли је дубока самилост знак слабости? Многи несавршени људи имају такво гледиште. На пример,  римски филозоф Сенека, који је био Исусов савременик и једна од водећих личности у интелектуалним круговима Рима, поучавао је да је „сажаљење слабост ума“. Сенека је заступао стоицизам, филозофију која је наглашавала хладнокрвност која је лишена осећања. Мудра особа може помоћи онима који су у невољи, говорио је Сенека, али не сме дозволити себи да осети сажаљење, јер би је такво осећање лишило спокоја. Такав егоистичан поглед на живот није остављао места за искрену самилост. Међутим, Јехова уопште није такав! Он нас у својој Речи уверава да је „веома самилостан и милосрдан“ (Јаковљева 5:11). Као што ћемо видети, самилост није нека слабост, већ снажна, врло пожељна особина. Хајде да размотримо како Јехова, попут неког родитеља испуњеног љубављу, показује ту особину.

7, 8. Како су Израелци патили у древном Египту, и како је Јехова реаговао на њихову патњу?

⁷ Јеховина самилост се јасно види у начину на који је поступао са израелском нацијом. До краја 16. века пре н. е., милиони Израелаца су постали робови у Египту, где су били страховито тлачени. Египћани су им ’загорчавали живот тешким радом: прављењем глиненог малтера и цигала‘ (Излазак 1:11, 14). У својој тескоби, Израелци су завапили ка Јехови за помоћ. Како је реаговао Бог који има дубоку самилост?

⁸ Јеховино срце је било дирнуто. Он је рекао: „Видео сам невољу свог народа у Египту, чуо сам њихов вапај због оних који их терају на рад и добро знам муке  које подносе“ (Излазак 3:7). Јехова не би могао видети патњу свог народа нити чути њихове вапаје да није имао нека осећања према њима. Као што смо видели у 24. поглављу ове књиге, Јехова Бог је саосећајан. А саосећање — способност да се осети бол других — веома је блиско самилости. Међутим, Јехова није само осетио патњу свог народа; он је био и покренут да нешто учини за њих. Исаија 63:9 каже: „У својој љубави и самилости он их је откупио, подизао их је и носио све давне дане.“ Јехова је „моћном руком“ избавио Израелце из Египта (Поновљени закони 4:34). Након тога им је чудом дао храну и довео их до плодне земље која је постала њихова.

9, 10. (а) Зашто је Јехова увек изнова ослобађао Израелце након што су се населили у Обећаној земљи? (б) Од каквог је тлачења Јехова ослободио Израелце у Јефтајево време, и шта га је на то навело?

⁹ Јеховина самилост се није зауставила на томе. Када су се населили у Обећаној земљи, Израелци су увек изнова били неверни и због тога су патили. Али онда би се народ опаметио и почео да призива Јехову. Он их је увек изнова избављао. Зашто? „Јер му је било жао његовог народа“ (2. Летописа 36:15; Судије 2:11-16).

¹⁰ Осмотри шта се догодило у Јефтајево време. Пошто су се Израелци окренули да служе лажним боговима, Јехова је дозволио да их Амонци тлаче 18 година. На крају су се Израелци покајали. Библија нам каже: „Онда су уклонили туђе богове из своје средине и служили су Јехови, тако да он више није могао да гледа невољу Израелаца“ (Судије 10:6-16). Чим је народ показао искрено покајање, Јехова више није могао да гледа како они пате. Зато је Бог дубоке самилости овластио Јефтаја да ослободи Израелце из руку њихових непријатеља (Судије 11:30-33).

11. Шта учимо о самилости из начина на који је Јехова поступао са Израелцима?

 ¹¹ Шта учимо о дубокој самилости из Јеховиног поступања са израелском нацијом? Као прво, видимо да то није само саосећање због невоља које људи доживљавају. Сети се примера мајке коју самилост покреће да реагује на плач своје бебе. Слично томе, ни Јехова није глув на вапаје свог народа. Његова нежна самилост га покреће да ублажи њихову патњу. Поред тога, начин на који је Јехова поступао са Израелцима учи нас да самилост уопште није нека слабост, јер га је ова нежна особина покренула да предузме снажне, одлучне акције у корист свог народа. Али, да ли Јехова показује самилост само према својим слугама као групи?

12. Како је Закон показивао да је Јехова самилостан према појединцима?

¹² У Закону који је Бог дао израелској нацији показана је самилост према појединцима. Осмотри, рецимо, Божју бригу за сиромашне. Јехова је знао да су могле настати непредвиђене околности због којих би неки Израелац запао у сиромаштво. Како је требало поступати са сиромашнима? Јехова је изричито рекао Израелцима: „Пази да ти срце не отврдне и немој бити шкрт према свом сиромашном брату. Дај му оно што му треба и учини то великодушно, а не преко воље, јер ће те због тога Јехова, твој Бог, благословити у сваком послу и у свему што предузмеш“ (Поновљени закони 15:7, 10). Јехова је даље заповедио да Израелци не жању у потпуности крајеве својих њива, нити да скупљају оно што остане на њиви. Такви пабирци су били за убоге (Левитска 23:22; Рута 2:2-7). Када се народ придржавао оваквих обзирних закона у корист сиромашних међу њима,  сиромашни Израелци нису морали да моле за храну. Није ли то био одраз Јеховине дубоке самилости?

13, 14. (а) Како нас Давидове речи уверавају да је Јехова дубоко заинтересован за нас као појединце? (б) Како би се могло илустровати да је Јехова близу оних који су ’сломљеног срца‘ или ’скрханог духа‘?

¹³ Наш Бог је и данас живо заинтересован за нас као појединце. Можемо бити сигурни да је он дубоко свестан било које патње кроз коју можда пролазимо. Псалмиста Давид је написао: „Јеховине очи бдију над праведницима и његове уши чују њихов вапај. Јехова је близу оних који су сломљеног срца, он спасава оне који су скрханог духа“ (Псалам 34:15, 18). Што се тиче оних који су описани овим речима, један библичар примећује: „Они су сломљеног срца и скрханог духа, то јест понижени су због греха, те немају самопоштовања; мали су у сопственим очима и не верују да ишта вреде.“ Такве особе можда мисле да је Јехова далеко и да су сувише безначајне да би он бринуо за њих. Али то није тачно. Давидове речи нас уверавају да Јехова није напустио оне који су ’мали у сопственим очима‘. Наш самилосни Бог зна да нам је он у тим тренуцима потребнији него икад, а и стварно је близу нас.

¹⁴ Осмотри једно искуство. Једна мајка из Сједињених Држава хитно је одвела у болницу свог двогодишњег сина јер је имао тежак облик дифтерије грла. Након што су прегледали дечака, доктори су саопштили мајци да ће морати и током ноћи да га задрже у болници. Где је мајка провела ту ноћ? На столици у болничкој соби, крај кревета свог сина! Њен дечкић је био болестан, и једноставно је морала да буде уз њега. Сигурно можемо још више очекивати од нашег небеског Оца пуног љубави! На крају крајева, створени смо по његовом обличју (Постанак 1:26). Дирљиве речи из Псалма 34:18 говоре  нам да када смо ’сломљеног срца‘ или ’скрханог духа‘, Јехова је, попут родитеља пуног љубави, „близу“ — увек самилостан и спреман да помогне.

15. На које нам начине Јехова помаже као појединцима?

¹⁵ Онда, како нам Јехова помаже као појединцима? Он не мора обавезно уклонити узрок наше патње. Али зато чини много тога за оне који га моле за помоћ. Његова Реч, Библија, нуди практичне савете који могу пуно помоћи. Јехова је у скупштини поставио духовно способне надгледнике који настоје да одражавају његову самилост када помажу суверницима (Јаковљева 5:14, 15). Он ’слуша молитве‘ и даје ’свети дух онима који га моле за то‘ (Псалам 65:2; Лука 11:13). Тај дух нам може улити ’изузетну снагу‘ како бисмо истрајали док Божје Краљевство не уклони све стресне проблеме (2. Коринћанима 4:7). Нисмо ли захвални за све те припреме? Зато немојмо заборавити да су то изрази Јеховине нежне самилости.

16. Који је највећи пример Јеховине самилости, и како он утиче на нас лично?

¹⁶ Наравно, највећи пример Јеховине самилости представља то што је дао Оног који му је најдражи као откупну жртву за нас. Била је то жртва пуна љубави с Јеховине стране, и она је отворила пут за наше спасење. Сети се, та откупнина се примењује на нас лично. Захарија, отац Јована Крститеља, с добрим разлогом је прорекао да ће та припрема величати ’дубоку самилост нашег Бога‘ (Лука 1:78).

17-19. (а) Како Библија показује да Јеховина самилост није безгранична? (б) Шта је довело до тога да Јеховина самилост према његовом народу дође до крајњих граница?

¹⁷ Да ли треба да мислимо да је Јеховина дубока  самилост безгранична? Не. Библија јасно показује да Јехова онима који се противе његовим праведним путевима с правом ускраћује самилост (Јеврејима 10:28). Да би разумео зашто он тако ради, сети се примера израелске нације.

¹⁸ Иако је Јехова увек изнова избављао Израелце од непријатеља, његова самилост је на крају дошла своме крају. Тај тврдоврати народ је вршио идолопоклонство и чак је унео одвратне идоле право у Јеховин храм! (Језекиљ 5:11; 8:17, 18). Осим тога, сазнајемо још и ово: „Они су се стално ругали гласницима правог Бога, презирали су његове речи и смејали се његовим пророцима, све док се Јехова није разгневио на свој народ, тако да за њих више није било лека“ (2. Летописа 36:16). Израелци су дошли до тачке када више није постојала никаква прихватљива основа за самилост и изазвали су Јеховин праведан гнев. С којим последицама?

¹⁹ Јехова више није могао да осећа самилост према свом народу. Објавио је следеће: „Нећу им се смиловати нити ћу их жалити и нећу имати милости према њима. Ништа ме неће спречити да их уништим“ (Јеремија 13:14). Тако су Јерусалим и његов храм били уништени, а Израелци одведени у ропство у Вавилон. Колико је трагично када се грешни људи толико побуне да пређу све границе Божје самилости! (Тужбалице 2:21).

20, 21. (а) Шта ће се десити када Божја самилост у наше време буде дошла своме крају? (б) Која ће Јеховина самилосна припрема бити размотрена у следећем поглављу?

²⁰ Како је данас? Јехова се не мења. Он је из самилости заповедио својим Сведоцима да проповедају ’добру вест о Краљевству‘ по целој настањеној Земљи (Матеј  24:14). Када људи искрена срца повољно реагују, Јехова им помаже да схвате поруку о Краљевству (Дела апостолска 16:14). Али то дело неће вечито трајати. Не би било самилосно ако би Јехова дозволио да овај зли свет, са свим својим недаћама и патњама, траје до у недоглед. Када Његова самилост буде дошла своме крају, Јехова ће извршити пресуду над овим системом ствари. Чак ће и тада поступати из самилости — из самилости према свом ’светом имену‘ и према својим преданим слугама (Језекиљ 36:20-23). Јехова ће збрисати зло и увести праведан нови свет. Што се тиче злих, Јехова објављује: „Зато се ја нећу сажалити и нећу имати самилости. Учинићу да сносе последице својих поступака“ (Језекиљ 9:10).

²¹ До тада, Јехова осећа самилост према људима, чак и према онима који могу бити уништени. Грешни људи који се искрено покају могу извући корист из једне од Јеховиних најсамилоснијих припрема — опраштања. У следећем поглављу ћемо размотрити неке дивне библијске илустрације које показују да Јехова у потпуности опрашта.