1, 2. Koliko je obuhvatna Božja dobrota, i koji naglasak Biblija stavlja na tu osobinu?

 KUPAJUĆI se u toploj svetlosti zalaska sunca, nekoliko starih prijatelja uživaju u zajedničkom obroku u prirodi, smejući se i razgovarajući dok se dive prizoru. Daleko odatle, jedan zemljoradnik prelazi pogledom preko svojih polja i zadovoljno se smeška jer su se nadvili tamni oblaci i na žedno žito padaju prve kapi kiše. Na jednom drugom mestu, muž i žena su ushićeni dok gledaju svoje dete kako pravi prve nesigurne korake.

² Svesno ili nesvesno, svi ti ljudi izvlače koristi iz jedne iste stvari — iz dobrote Jehove Boga. Religiozni ljudi često ponavljaju frazu „Bog je dobar“. Biblija je još direktnija. Ona kaže: „Kako je velika njegova dobrota!“ (Zaharija 9:17). Ali, izgleda da danas malo ljudi zaista zna šta znače ove reči. Šta dobrota Jehove Boga zapravo uključuje, i kako ova Božja osobina utiče na svakog od nas?

3, 4. Šta je dobrota, i zašto bi se Jehovina dobrota najbolje mogla opisati kao izraz njegove ljubavi?

³ Dobrota u Bibliji ukazuje na moralnu vrlinu. Zato bismo u neku ruku mogli reći da dobrota prožima Jehovu. Sve njegove osobine — uključujući i njegovu moć, pravdu i mudrost — prožete su dobrotom. Pa ipak, dobrota bi najbolje mogla da se opiše kao izraz Jehovine ljubavi. Zašto?

⁴ Dobrota je osobina koja se vidi na delu. Apostol Pavle  je ukazao da je ona kod ljudi čak dopadljivija nego pravednost (Rimljanima 5:7). Od pravednog čoveka se može očekivati da će se verno držati onoga što zakon zahteva, ali dobar čovek čini i više od toga. On preuzima inicijativu, aktivno tražeći načine kako da učini dobro drugima. Kao što ćemo videti, Jehova je sigurno dobar u tom smislu. Jasno je da takva dobrota izvire iz Jehovine neograničene ljubavi.

5-7. Zašto je Isus odbio da ga zovu „Učitelju dobri“, i koju je duboku istinu time potvrdio?

⁵ Jehova je takođe jedinstven u svojoj dobroti. Kratko pre nego što je Isus umro, prišao mu je neki čovek i postavio mu jedno pitanje, oslovljavajući ga sa „Učitelju dobri“. Isus je odgovorio: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga“ (Marko 10:17, 18). Ako te ovaj odgovor možda zbunjuje, to je sasvim razumljivo. Zašto je Isus ispravio ovog čoveka? Zar Isus nije zaista bio ’Učitelj dobri‘?

⁶ Taj čovek je očigledno koristio reči „Učitelju dobri“ kao jednu laskavu titulu. Isus je u svojoj skromnosti usmerio slavu na svog nebeskog Oca, koji je dobar u najpotpunijem smislu te reči (Poslovice 11:2). Ali time je potvrdio i jednu duboku istinu. Sam Jehova je merilo za to šta je dobro. Samo on ima pravo da određuje šta je dobro, a šta zlo. Adam i Eva su time što su buntovno ubrali plod s drveta spoznanja dobra i zla želeli da prisvoje to pravo za sebe. Za razliku od njih, Isus ponizno prepušta Ocu da postavlja merila.

⁷ Štaviše, Isus je znao da je Jehova izvor svega što je stvarno dobro. On je Davalac ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jakovljeva 1:17). Razmotrimo kako se Jehovina dobrota vidi u njegovoj darežljivosti.

8. Kako Jehova pokazuje dobrotu prema celom čovečanstvu?

⁸ Svi ljudi koji su ikada živeli imali su koristi od Jehovine dobrote. Psalam 145:9 kaže: „Jehova je dobar prema svima.“ Koji su neki primeri njegove sveobuhvatne dobrote? Biblija kaže: „Nije [vas] ostavio bez svedočanstva o sebi čineći dobro, dajući vam kišu s neba i rodne godine, dajući vam obilje hrane i ispunjavajući vaša srca veseljem“ (Dela apostolska 14:17). Da li te je ikada oduševilo neko ukusno jelo? Da Jehova nije bio dobar te oblikovao ovu planetu sa zalihama vode koje se stalno obnavljaju i dao nam ’rodne godine‘, ne bi bilo ni jela. Jehova ispoljava takvu dobrotu ne samo prema onima koji ga vole nego prema svima. Isus je rekao: „On daje da njegovo  sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Matej 5:45).

9. Kako jabuka govori u prilog Jehovinoj dobroti?

⁹ Mnogi olako gledaju na krajnju darežljivost kojom je čovečanstvo obasuto zahvaljujući stalnom delovanju sunca, kiše i plodnih razdoblja. Osmotri, recimo, jabuku. To je uobičajeno voće kojeg ima na svim podnebljima ove planete. Pa ipak, ona je lepa, ukusna za jelo i puna osvežavajućeg soka i važnih hranljivih sastojaka. Da li si znao da u svetu postoji oko 7 500 različitih sorti jabuka, u nijansama od crvenih do zlatnih, od žutih do zelenih,  i veličine nešto veće od višnje pa do veličine grejpfruta? Ako si držao sićušno jabukovo seme u ruci, video si da ne izgleda ništa posebno. Ali iz njega izraste jedno od najlepših drveća (Pesma nad pesmama 2:3). Svakog proleća, jabukovo drvo se okiti divnim cvetovima; svake jeseni donosi plod. Svake godine — i tako čak 75 godina — prosečno drvo jabuke rodi toliko voća da se napuni 19 gajbi od po 20 kilograma!

10, 11. Kako čula govore u prilog Božjoj dobroti?

¹⁰ U svojoj beskrajnoj dobroti, Jehova nam je dao telo koje je ’divno stvoreno‘, s čulima koja su tako oblikovana da možemo zapažati njegova dela i uživati u njima (Psalam 139:14). Razmisli još jednom o stvarima opisanim na početku ovog poglavlja. Koji prizori pričinjavaju radost u tim trenucima? Rumeni obraščići razdraganog deteta. Kišna zavesa koja se spušta na polja. Crveni, zlatni i ljubičasti tonovi pri zalasku sunca. Ljudsko oko je tako konstruisano da može razlikovati na stotine hiljada, a možda čak i miliona različitih boja! Čulo sluha zapaža nijanse tonova u nekom dragom glasu, šuštanje vetra kroz lišće, oduševljen smeh malog deteta. Kako to da možemo uživati u takvim prizorima i zvucima? Biblija kaže: „Uho koje čuje i oko koje vidi – i jedno i drugo Jehova je stvorio“ (Poslovice 20:12). Ali, to su samo dva čula.

¹¹ Čulo mirisa je još jedan dokaz Jehovine dobrote. Ljudski nos može razlikovati ogroman broj različitih mirisa. Prema nekim procenama, broj različitih mirisa koje možemo razlikovati proteže se od nekoliko hiljada pa čak do jednog biliona. Razmisli samo o nekima od njih: miris tvog omiljenog jela, cveća, opalog lišća, miris dima prijatne vatre. I tvoje čulo dodira ti omogućuje da osetiš  milovanje povetarca po licu, ohrabrujuć zagrljaj voljene osobe, prijatno glatko voće u ruci. Kada ga zagrizeš, na scenu stupa čulo ukusa. Pojavljuje se čitava paleta ukusa dok jezične papile otkrivaju finoću koju stvara komplikovan hemijski sastav voća. Zaista imamo sve razloge da uskliknemo Jehovi: „Kako je velika tvoja dobrota! Ti je čuvaš za one koji te se boje“ (Psalam 31:19). Međutim, kako Jehova ’čuva‘ dobrotu za one koji imaju strah pred njim?

12. Koje su pripreme od Jehove najvažnije, i zašto?

¹² Isus je rekao: „Pisano je: ’Čovek ne živi samo od hleba, nego i od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta‘“ (Matej 4:4). Dakle, Jehovine duhovne pripreme nam mogu doneti i više dobra nego fizičke pripreme, jer vode do večnog života. U 8. poglavlju ove knjige primetili smo da je Jehova u ovim poslednjim danima koristio svoju moć da obnavlja kako bi stvorio duhovni raj. Jedna bitna odlika tog raja jeste obilje duhovne hrane.

13, 14. (a) Šta je prorok Jezekilj video u viziji, i šta ona znači za nas danas? (b) Koje životovažne duhovne pripreme Jehova čini za svoje verne sluge?

¹³ U jednom biblijskom proročanstvu o velikoj obnovi, prorok Jezekilj je imao viziju o obnovljenom i proslavljenom hramu. Iz tog hrama je tekla voda, koja je nadolazila sve dok nije postala „reka“. Kuda god je tekla, ta reka je donosila blagoslove. Na njenim obalama je raslo drveće čiji su plodovi služili za hranu i izlečenje. Reka je čak donela život i plodnost slanom, beživotnom Mrtvom moru! (Jezekilj 47:1-12). Ali, šta je sve to značilo?

¹⁴ Ova vizija o hramu je pokazivala da će Jehova obnoviti čisto obožavanje. Ono će opet zadovoljavati  Božja pravedna merila. Božje pripreme za život će, poput reke iz vizije, sve obilnije teći prema njegovom narodu. Od vremena obnove čistog obožavanja 1919, Jehova blagosilja svoj narod pripremama koje donose život. Kako? Pa, Biblija, biblijska literatura, sastanci i kongresi služe da važne istine dođu do miliona ljudi. Jehova posredstvom toga poučava ljude o najvažnijoj od svih priprema za život — o Hristovoj otkupnoj žrtvi koja donosi čist položaj pred Jehovom i nadu u večni život svima koji stvarno vole Boga i imaju strah pred njim. a Zato, dok svet u ovim poslednjim danima trpi duhovnu glad, Jehovin narod se raduje duhovnoj gozbi (Isaija 65:13).

15. U kom će smislu Jehovina dobrota teći prema vernim ljudima tokom Hristove Milenijumske vladavine?

¹⁵ Ali kada ovaj svet bude došao svom kraju, reka iz Jezekiljeve vizije neće prestati da teče. Baš naprotiv, ona će teći još obilnije tokom Hristove Milenijumske vladavine. Tada će Jehova, putem Mesijanskog Kraljevstva, primeniti punu vrednost Isusove žrtve, postepeno dovodeći verne ljude do savršenstva. Kako ćemo tada klicati zbog Jehovine dobrote!

16. Kako Biblija pokazuje da Jehovina dobrota obuhvata i druge osobine, i koje su neke od njih?

¹⁶ Jehovina dobrota uključuje više od darežljivosti. Bog je rekao Mojsiju: „Proći ću ispred tebe da vidiš svu moju dobrotu i obznaniću ti svoje ime Jehova.“ Izveštaj malo dalje kaže: „Jehova je prošao ispred njega govoreći: ’Jehova,  Jehova, Bog milosrdan i samilostan, strpljiv, pun verne ljubavi i istine‘“ (Izlazak 33:19; 34:6). Dakle, Jehovina dobrota obuhvata više izvrsnih osobina. Osmotrimo samo dve od njih.

17. Kako se Jehova ophodi prema običnim nesavršenim ljudima, i koja ga osobina navodi na to da tako postupa?

¹⁷ „Samilostan.“ Ova osobina čini da Jehova bude ljubazan i pristupačan u ophođenju prema svojim stvorenjima. Umesto da je grub, hladan ili okrutan, kao što je to često slučaj sa onima koji imaju vlast, Jehova je nežan i ljubazan. Na primer, Jehova je rekao Avramu: „Molim te, pogledaj unaokolo na sever i jug, na istok i zapad“ (Postanak 13:14). Mnogi prevodi izostavljaju reči „molim te“. Ali bibličari primećuju da tekst na izvornom hebrejskom sadrži jednu rečcu koja tu izjavu menja iz zapovesti u ljubaznu molbu. Ima još takvih sličnih primera (Postanak 31:12; Jezekilj 8:5). Zamisli, Vrhovni Vladar svemira kaže „molim te“ običnim ljudima! U svetu u kom su grubost, agresivnost i neotesanost tako uobičajeni, zar nije okrepljujuće razmišljati o tome kako je naš milostivi Bog Jehova prijatan i pristupačan?

18. U kom smislu je Jehova ’pun istine‘, i zašto su te reči ohrabrujuće?

¹⁸ ’Pun istine.‘ Nepoštenje je postalo trend današnjeg sveta. Ali Biblija nas podseća: „Bog nije čovek pa da laže“ (Brojevi 23:19). U stvari, u Titu 1:2 se kaže da „Bog [...] ne može da laže“. On je previše dobar da bi lagao. Prema tome, Jehovina obećanja su apsolutno pouzdana; njegove reči će se sigurno uvek ispuniti. Za Jehovu se čak kaže da je ’Bog istine‘ (Psalam 31:5). On ne samo što ne govori neistinu nego i širi obilje istine. On nije zatvoren, uzdržan niti tajnovit; umesto toga, on velikodušno  prosvetljuje svoje verne sluge mudrošću iz svoje neiscrpne riznice. b On ih čak uči kako da žive po istini (3. Jovanova 3). Kako onda Jehovina dobrota treba da utiče na nas lično?

19, 20. (a) Kako je Satana probao da potkopa Evino poverenje u Jehovinu dobrotu, i s kakvim rezultatom? (b) Kako Jehovina dobrota treba da utiče na nas, i zašto?

¹⁹ Kada je Satana iskušavao Evu u Edenskom vrtu, on je suptilno počeo da potkopava njeno poverenje u Jehovinu dobrotu. Jehova je rekao Adamu: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš.“ Od hiljada drveća koja su ukrašavala taj vrt, Jehova je samo s jednog zabranio da jedu. Pa ipak, zapazi kako je Satana sročio svoje prvo pitanje upućeno Evi: „Da li je Bog zaista rekao da ne smete da jedete sa svakog drveta u vrtu?“ (Postanak 2:9, 16; 3:1). Satana je izvrnuo Jehovine reči kako bi naveo Evu da pomisli da im Jehova uskraćuje nešto dobro. Nažalost, ta taktika je uspela. Eva je, kao i mnogi muškarci i žene nakon nje, počela da sumnja u dobrotu Boga koji joj je dao sve što je imala.

²⁰ Znamo do kolike je tuge i patnje došlo usled takve sumnje. Poslušajmo zato reči iz Jeremije 31:12: „Blistaće zbog Jehovine dobrote.“ Jehovina dobrota zaista treba da učini da blistamo od radosti. Nikada ne treba da sumnjamo u poticaje našeg Boga, koji je prepun dobrote. U potpunosti možemo da mu verujemo, jer on želi sve najbolje onima koji ga vole.

21, 22. (a) Koji su neki načini na koje bi mogao da reaguješ na Jehovinu dobrotu? (b) Koju ćemo osobinu razmotriti u sledećem poglavlju, i kako se ona razlikuje od dobrote?

 ²¹ Osim toga, radosni smo kad nam se pruži prilika da razgovaramo s drugima o Božjoj dobroti. Psalam 145:7 ovako kaže o Jehovinom narodu: „Iz njih će navirati reči hvale kad se sete tvoje neizmerne dobrote.“ Mi svakog dana svog života na neki način izvlačimo korist iz Jehovine dobrote. Zašto nam ne bi postala navika da svaki dan zahvaljujemo Jehovi za njegovu dobrotu, i to na što konkretniji način? Razmišljanje o toj osobini, svakodnevno zahvaljivanje Jehovi za nju i govorenje drugima o njoj pomoći će nam da oponašamo našeg dobrog Boga. I dok tražimo načine da činimo dobro, kao što to Jehova čini, još više ćemo mu se približiti. Ostareli apostol Jovan je napisao: „Voljeni prijatelju, nemoj se ugledati na ono što je zlo, nego na ono što je dobro. Ko čini dobro, potiče od Boga“ (3. Jovanova 11).

²² Jehovina dobrota je povezana i s drugim osobinama. Na primer, Bog je „pun verne ljubavi“ (Izlazak 34:6). Ova osobina je specifičnija od dobrote, jer je Jehova ispoljava naročito prema svojim vernim slugama. U sledećem poglavlju ćemo saznati kako on to radi.