Пређи на садржај

Пређи на садржај

7. ПОГЛАВЉЕ

Послушност те штити

Послушност те штити

ДА ЛИ би волео да можеш да радиш шта год хоћеш? Да ли се понекад деси да би најрадије волео да ти нико не говори шта треба да радиш? Хајде, буди искрен па ми реци.—

Зашто треба да слушаш старије?

Али шта је боље за тебе? Да ли је заиста мудро да радиш шта год пожелиш? Или је боље да будеш послушан свом тати и својој мами?— Пошто Бог каже да треба да слушаш своје родитеље, мора да постоји добар разлог за то. Хајде да видимо да ли то можемо разумети.

Колико имаш година?— Да ли знаш колико година има твој тата?— Колико година има твоја мама или твоја бака или дека?— Они су много старији од тебе. A што је човек старији, то значи да је имао више времена да учи. Он је сваке године много тога чуо, видео и урадио. Зато млади могу да уче од старијих.

Познајеш ли неког ко је млађи од тебе?— Вероватно знаш више од њега. А зашто знаш више?— Зато што си старији. Имао си више времена да научиш неке ствари него што га је имао неко ко је млађи од тебе.

Ко је старији и од тебе и од мене и од било које друге особе?— Јехова Бог. Он зна више од свих нас. Када нам он каже да нешто урадимо, можемо бити сигурни да је то добро иако нам можда пада тешко да то учинимо. Да ли знаш да је чак и Великом Учитељу једном било тешко да буде послушан?—

Једном је Бог тражио од Исуса да уради нешто веома тешко. Исус се молио у вези с тим, као што видимо на овој слици. Он се овако молио: ’Ако хоћеш, уклони ову тешку ситуацију од мене.‘ Тиме што се тако молио, Исус је показао да му није увек било лако да врши Божју вољу. Али којим речима је Исус завршио своју молитву? Да ли знаш?—

Шта можемо научити из Исусове молитве?

Исус је завршио рекавши: „Нека не буде моја воља него твоја“ (Лука 22:41, 42). Да, он је желео да се врши Божја воља, а не његова. Он је наставио да чини оно што је Бог желео, а не оно што је он мислио да би било најбоље.

Шта ми можемо да научимо из овога?— Па, учимо да је увек исправно да радимо оно што Бог каже, чак и ако то можда није лако. Али учимо још нешто. Да ли знаш шта?— Учимо да Бог и Исус нису једна те иста особа, као што неки људи кажу. Јехова Бог је старији и зна много више него његов Син, Исус.

Када смо послушни Богу, ми тиме показујемо да га волимо. Библија каже: „Љубав према Богу значи ово: да држимо његове заповести“ (1. Јованова 5:3). Као што видиш, сви треба да будемо послушни Богу. И ти желиш да му будеш послушан, је л’ да?—

Хајде да отворимо наше Библије и погледамо шта Бог говори деци да раде. Прочитаћемо шта Библија каже у 6. поглављу Ефешанима у 1, 2. и 3. стиху. Она каже: „Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то праведно: ’Поштуј свог оца и мајку‘, што је прва заповест с обећањем: ’Да ти добро буде и да дуго останеш на земљи.‘“

Видиш, лично Јехова Бог ти каже да слушаш тату и маму. Он каже и да их ’поштујеш‘. Шта то значи? То значи да се опходиш према њима с цењењем. Бог је обећао да ће ти ’бити добро‘ ако будеш послушан својим родитељима.

Сада ћу ти испричати једну причу о људима који су преживели једно уништење због тога што су били послушни. Они су живели давно у великом граду који се зове Јерусалим. Већина људи из тог града није слушала Бога, па их је зато Исус упозорио да Бог намерава да уништи њихов град. Такође им је рекао како могу да се спасу ако заиста воле правду. Он је рекао: ’Кад видите да је Јерусалим опколила војска, тада знајте да је близу његово уништење. Тада је време да напустите Јерусалим и бежите у горе‘ (Лука 21:20-22).

Како је ове људе спасла послушност Исусовој заповести?

Баш као што је Исус и рекао, војска је дошла да нападне Јерусалим и улогорила се око њега. Била је то римска војска. Затим су из неког непознатог разлога војници отишли. Већина људи је мислила да је опасност прошла. Зато су остали у граду. Али шта је Исус рекао да треба да раде?— Шта би ти урадио да си живео у Јерусалиму?— Они који су стварно веровали Исусу напустили су своје домове и побегли у планине далеко од Јерусалима.

Цела година је прошла, а Јерусалиму се ништа није догодило. Следеће године се исто ништа није догодило. Ни треће године се ништа није догодило. Неки људи су можда мислили да су они који су напустили град луди. Али онда се четврте године римска војска вратила. Поново је опколила Јерусалим. Сада је било касно да се побегне. Овога пута, војска је уништила град. Већина људи је убијена, а преостали су одведени у заробљеништво.

Али шта се десило са онима који су послушали Исуса?— Они су се спасли. Налазили су се далеко од Јерусалима. Због тога нису настрадали. Послушност их је сачувала.

Ако си послушан, да ли ће и тебе то заштитити?— Можда ти твоји родитељи бране да се играш на улици. Зашто ти бране?— Зато што те могу ударити кола. Али једнога дана ћеш можда помислити: ’Па сада уопште нема кола на улици. Ништа ми неће бити. Друга деца се играју на улици и никад нисам видео да су их ударила кола.‘

Зашто треба да будеш послушан и када не видиш никакву опасност?

Тако је размишљала већина људи у Јерусалиму. Након што је римска војска отишла, све је изгледало безбедно. Људи су мислили: ’Пошто је већина остала у граду, остаћемо и ми.‘ Били су упозорени, али нису послушали. Због тога су изгубили живот.

Размотримо још један пример. Да ли си се икада играо са шибицама?— Можда ти је интересантно да посматраш како шибица гори. Али играње са шибицама може бити опасно. Можеш да запалиш целу кућу и да и ти настрадаш!

Упамти, није довољно да само понеки пут будеш послушан. Ако си увек послушан, то ће те заиста штитити. На крају крајева, ко је тај који ти говори: „Децо, слушајте своје родитеље“?— Бог ти то говори. И имај на уму да ти он то каже зато што те воли.

Прочитај сада следеће стихове који показују зашто је важно да будемо послушни: Пословице 23:22; Проповедник 12:15; Исаија 48:17, 18 и Колошанима 3:20.