Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

СӘРЕ 8

Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?

Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?
  • Чь дьбежә Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде?

  • Пʹадшатийа Хԝәде ԝе чь бькә?

  • Пʹадшатийа Хԝәде ԝе кʹәнге ԛьрара Хԝәде ль сәр әʹрде бьԛәдинә?

1. Дәрһәԛа кʹижан дӧа әме дь ви сәрида хәбәр дьн?

ИСА Мәсиһ шагьртед хԝә һин кьрьбу ча әԝана гәрәке дӧа бькьн. Әва дӧа иро гәләк әʹйан ә. Дь ви дӧаида, фькьред гәләк фәрз һәнә. Се тьштед пешьн, йед кӧ дь ви дӧаида Иса жь Хԝәде һиви дькьр, ԝе али мә бькьн, ԝәки әм пебьһʹәсьн кӧ Кʹьтеба Пироз чь һин дькә дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде.

2. Дәрһәԛа чь се тьшта Иса готә шагьртед хԝә, ԝәки әԝана дӧа бькьн?

2 Дь ви дӧайида Иса гьлийед ӧса гот: «Ле һун аһа дӧа бькьн: ‹Баве мәйи әʹзмана! Наве тә пироз бә, Пʹадшатийа тә бе, әʹмьре тә бә, чаԝа ль әʹзмен, ӧса жи ль сәр әʹрде›» (Мәтта 6:9-13). Гәло әв се хԝәстьн чь тенә һʹәсабе?

3. Әм чь гәрәке пебьһʹәсьн дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде?

3 Дәрһәԛа наве Хԝәде әм ида гәләки пеһʹәсийан. Әм пеһʹәсийан ԛьрара ԝи чь йә, ӧса жи әм пеһʹәсийан, Хԝәде чь кьрийә у әԝ чь дьхԝазә бькә сәва мәрийа ль ахьрийе. Ле гәло гава Иса дӧа дькьр, «Пʹадшатийа тә бе», әԝи чь дьхԝәст бьгота? Гәло Пʹадшатийа Хԝәде чь йә? Ча Пʹадшатийа Хԝәде ԝе наве Хԝәде пироз бькә? У ортʹа Пʹадшатийа Хԝәде у ԛәдандьна ԛьрара Хԝәде чь тʹәвгьредан һәйә?

ПʹАДШАТИЙА ХԜӘДЕ ЧЬ ЙӘ?

4. Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде у кʹи йә Пʹадшайе ве пʹадшатийе?

4 Пʹадшатийа Хԝәде әԝ һәйә сәрԝерти, йе кӧ жь Йаһоԝа Хԝәде һатә кʹьфшкьрьне. Ле гәло Хԝәде кʹи кʹьфш кьр ча Пʹадша дь ве Пʹадшатийеда? Бәле, Йаһоԝа Иса Мәсиһ кʹьфш кьр. Иса жь һʹәму сәрԝеред дьнйайе баштьр у мәзьнтьр ә. Әԝ «Пʹадшайе пʹадшайа у Хӧдане хӧдана» йә (1 Тимотʹейо 6:15). Иса ль дьнйайе жь пʹадшайе лапи баш, баштьр ә у дькарә һе зедә тьштед баш бькә сәва мәрийа.

5. Пʹадшатийа Хԝәде ль кʹидәре йә, у ль сәр чь ԝе сәрԝерийе бькә?

5 Ле гәло Пʹадшатийа Хԝәде ль кʹидәре йә, ль кʹижан али йә? Иса Мәсиһ ньһа ль кʹидәре йә, Пʹадшатийа Хԝәде жи ль ԝе дәре йә. Дьбәк жи те бира тә, ԝәки паши мьрьне Иса һатә сахкьрьне у һьлкʹьшийа ль әʹзмана (Кʹаред Шандийа 2:33). Демәк, Пʹадшатийа Хԝәде жи ль әʹзмана йә. Ләма жи дь Кʹьтеба Пирозда Пʹадшатийа Хԝәде те навкьрьне ча «Пʹадшатийа . . . әʹзмана» (2 Тимотʹейо 4:18). Рʹаст ә Пʹадшатийа Хԝәде ль сәр әʹзмана йә, ле әԝ ԝе ль сәр әʹрдерʹа пʹадшатийе бькә. (Бьхунә Әʹйанти 11:15.)

6, 7. Чьрʹа әм дькарьн баԝәр кьн, кӧ Иса ԝе Пʹадшаки лапи баш бә?

6 Чьрʹа әм дькарьн баԝәр кьн, кӧ Иса Пʹадшаки лапи баш ә? Йа пешьн, кӧ әԝ тʹӧ щар намьрә. Дь Кʹьтеба Пирозда те готьне, фьрԛийа ортʹа ԝи у пʹадшед дьнйайе әԝ ә, кӧ «әԝ нәмьри йә, нава рʹонайийеда йә» (1 Тимотʹейо 6:16). Әв те һʹәсабе, кӧ һʹәму кьред баш йед кӧ Иса ԝе бькә, һʹәта-һʹәтайе ԝе кʹаре мәрʹа бинә. У әм дькарьн гӧман бьн, ԝәки әԝ бь рʹастийе жи сәва кʹара мәрийа гәләк тьштед баш ԝе бькә.

7 Ишайа пʹехәмбәр жи дәрһәԛа Иса Мәсиһ ледькьр, у жь гьлийед ԝи әм педьһʹәсьн, кӧ ль сәр Иса ԝе рʹӧһʹе Хԝәде һәбә. Әԝ ԝе Пʹадшаки аԛьл у билан, баш у дьлрʹәʹм, у ӧса жи ԛайим бә. Әԝ ԝе жь Хԝәде хоф бькә у һʹәму мәрийед һесир у бәләнгаз, бь рʹастийе у һәԛийе диԝан кә (Ишайа 11:2-4). Тәйе бьхԝәста бьн һʹӧкӧмәта Пʹадшаки ӧса бьжита?

8. Кʹи диса ԝе тʹәви Иса пʹадшатийе бькә?

8 Жь Кʹьтеба Пироз әм ӧса жи педьһʹәсьн, кӧ ԝе һәбьн кәсед ӧса, йед кӧ тʹәви Иса ԝе пʹадшатийе бькьн. Мәсәлә, Паԝлосе шанди гьлийед ӧса готә Тимотʹейо: «Һәгәр әм сәбьр кьн, әме пʹадшатийе жи тʹәви ԝи бькьн» (2 Тимотʹейо 2:12). Бәле, Паԝлос, Тимотʹейо у ӧса жи мәрийед дьн кӧ амьн бун, жь алийе Хԝәдеда һатьнә жьбартьне, сәва кӧ тʹәви Иса дь Пʹадшатийа әʹзманада пʹадшатийе бькьн. Ле гәло чьԛас мәрьв ԝе ԛәдрәки ӧса бьстиньн?

9. Чьԛас мәри ԝе тʹәви Иса пʹадшатийе бькьн, у кʹәнге Йаһоԝа дәстпекьр ван мәрьва бьжберә?

9 Жь ве кʹьтебе дь сәре 7-да әм пеһʹәсийан, кӧ Йуһʹәннайе шанди дитьнока ӧса дит: «Бәрх [Иса Мәсиһ] ль сәре чʹийайе Сийоне сәкьни бу [ль әʹзмана, щийе хԝәйә пʹадшатийе] у сәд чьл чар һʹәзар мәрьв тʹәви ԝи бун, кӧ ль сәр әʹнийа ԝан наве ԝи у наве Баве ԝи ньвисар бун». Ле гәло әв 144 000 мәрьв кʹи нә? Йуһʹәнна ӧса шьровәкьр: «Әвана пәй Бәрх дьчьн, кʹӧда кӧ әԝ дьчә. Әԝана жь нава мәрьва һатьнә кʹьрʹине, чаԝа бәре дәрәмәта пешьн кӧ Хԝәде у Бәрхрʹа бенә дайине» (Әʹйанти 14:1, 4). Бәле, ль вьр хәбәрдан дьчә дәрһәԛа шагьртед Исайә амьн, йед кӧ ль сәр әʹзмана тʹәви Иса ԝе пʹадшатийе бькьн. Гава әԝана бенә сахкьрьне сәва жийина ль сәр әʹзмана, әԝана ԝе бьбьнә пʹадша, ԝәки «ль сәр дьнйайе пʹадшатийе бькьн» (Әʹйанти 5:10). Жь шандийед Иса дәстпебуйи, Йаһоԝа мәсиһийед амьн дьжберә ԝәки һʹәсабе ԝан бьбә 144 000 мәрьв.

10. Чьрʹа әԝ йәк кӧ Йаһоԝа Иса Мәсиһ у 144 000 мәрьв жьбарт ча Пʹадша, һʹьзкьрьнәкә мәзьн ә?

10 Әԝ йәк кӧ Йаһоԝа жьбарт Иса Мәсиһ у 144 000 мәрьв ча Пʹадша, кʹьфш дькә һʹьзкьрьна Йаһоԝа һьндава мәрийа. Чьмки Иса Мәсиһ рʹьнд занә әʹмьре мәрийа ча нә у чь чәтьнайе мәрийа һәнә. Паԝлос дәрһәԛа Иса гьлийед ӧса гот: «Сәрәккʹаһинәки мәйи ӧса тʹӧнә, кӧ тәнгасийед мәда дьле ԝи сәр мә нәшәԝьтә, ле әԝ жь һʹәму алийада щерʹьбанди йә мина мә, ле тʹәне бегӧнә» (Ибрани 4:15; 5:8). 144 000 мәрьв жи, йед кӧ ԝе тʹәви Иса пʹадшатийе бькьн, ль сәр әʹрде дьжитьн у рʹасти кӧл-дәрда у проблема дьһатьн. Ча һʹәму мәрьв ӧса жи әԝана тʹәви гӧнәкʹарийа хԝә шәрʹ дькьрьн у мина һʹәму мәрийа нәхԝәш дькʹәтьн. Ләма жи әм дькарьн гӧман бьн, кӧ чахе әм рʹасти проблема бен, әԝана ԝе мә рʹьнд фәʹм бькьн.

ПʹАДШАТИЙА ХԜӘДЕ ԜЕ ЧЬ БЬКӘ?

11. Чьрʹа Иса готә шагьртед хԝә, ԝәки әԝана гәрәке дӧа бькьн, сәва кӧ ль сәр әʹзмана әʹмьре Хԝәде бә?

11 Чахе Иса Мәсиһ готә шагьртед хԝә кӧ әԝана гәрәке дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде дӧа бькьн, әԝи ӧса жи готә ԝан ԝәки әԝана дӧа бькьн, кӧ бьра ԛьрара Хԝәде бә «чаԝа ль әʹзмен, ӧса жи ль сәр әʹрде». Хԝәде ль сәр әʹзмана йә, у ль ԝьр мьлйакʹәтед ԝийи амьн, тʹьме ԛьрара ԝи дьԛәдиньн. Ле жь ве кʹьтебе дь сәре 3-да, әм пеһʹәсийан кӧ мьлйакʹәтәк гӧрʹа Хԝәде нәкьр у дәԝда Адәм у Һеԝа ԝәки әԝана гӧнә бькьн. Дь сәре 10-да ԝе һур бь һур бе шьровәкьрьне, кӧ чь дьбежә Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа ви мьлйакʹәти, демәк Мире-щьна. Чьмки пешийе Хԝәде һишт кӧ Шәйтʹан Мире-щьна у әԝ мьлйакʹәт йед кӧ пәй ԝи чун, демәк щьн, ль әʹзмен бьжин, ләма жи әм дькарьн бежьн кӧ һәбу ԝәʹдә, кӧ ль сәр әʹзмана нә һʹәму жь әʹфьринед рʹӧһʹани ԛьрара Хԝәде дьԛәдандьн. Ле әв йәк гәрәке бьһата рʹасткьрьне чахе Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийа хԝә дәстпекьра. Гава Иса Мәсиһ бьбуйа Пʹадша, пешийе ԝе тʹәви Мире-щьна шәрʹ кьра. (Бьхунә Әʹйанти 12:7-9.)

12. Дәрһәԛа кʹижан дӧ тьштед фәрз, дь кʹьтеба Әʹйанти 12:10-да те гьликьрьне?

12 Дь Кʹьтеба Пирозда дәрһәԛа ве йәке ӧса те пʹехәмбәрти кьрьне: «Һьнге мьн ль әʹзмен дәнгәки бьльнд бьһист кӧ дьгот: «Ньһа йә ԝәхте хьлазкьрьн, ԛәԝат у пʹадшатийа Хԝәдейе мә, ӧса жи һʹӧкӧме Мәсиһе ԝи. Чьмки әԝ хәйбкьре хушк-бьред мә [Мире-щьна] жорда һатә авитьне, йе кӧ шәв у рʹож бәр Хԝәдейе мә хәйба ԝан дькьр» (Әʹйанти 12:10). Тә дина хԝә дайе кӧ ль вьр дәрһәԛа дӧ тьштед фәрз те готьне? Йа пешьн, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде бь сәрԝертийа Иса Мәсиһ ԝе дәстпекә пʹадшатийе бькә. Йа дӧда жи, Мире-щьна жь әʹзмана ԝе бе авитьне ль сәр әʹрде.

13. Паши ԝе йәке ча Мире-щьна жь әʹзмана һатә авитьне, чь ԛәԝьми?

13 Гәло паши ве йәке чь ԛәԝьми? Дь Кʹьтеба Пирозда ӧса те готьне: «Аԝа ша бьн, әʹзманно у йед кӧ ԝанда дьминьн» (Әʹйанти 12:12). Бәле, мьлйакʹәтед ль әʹзмана гәләк ве йәкерʹа ша дьбун, кӧ Мире-щьна у щьнед ԝи жорда һатьбунә авитьне, чьмки ль әʹзмана йед нәһәԛ ида тʹӧнә бун, у һʹәму әʹфьринед рʹӧһʹани ида Хԝәдерʹа амьн бун. У ль ԝьр әʹдьлайи у тʹьфаԛи ида һәйә. Ль әʹзмана бь рʹастийе жи ԛьрара Хԝәде те ԛәдандьне.

Чьмки Мире-щьна у щьнед ԝи һатьнә авитьне ль сәр әʹрде, әʹрд бь зӧлмийе тʹьжә бу. Ле зутьрәке һʹәму зӧлми у нәһәԛи ԝе бенә һьлдане

14. Паши ԝе йәке ча Мире-щьна һатә авитьне ль әʹрде, чь ԛәԝьми?

14 Ле чь әм дькарьн бежьн дәрһәԛа әʹрде? Дь Кʹьтеба Пирозда ньвисар ә: «Ле ԝәй ль әʹрде у ль бәʹре, чьмки Мире-щьна жорда сәр ԝәда һатә авитьне у әԝ жь һерсе хԝә дьхԝә, кӧ занә ԝе һьндьки бьминә» (Әʹйанти 12:12). Ньһа Мире-щьна гәләк һерс ә, чьмки жь әʹзмен әԝ һатә авитьне у ԝәʹде ԝи һьндьк майә. Жь һерсбуна хԝә, әԝ кӧл-дәрда мәрийарʹа тинә, демәк «ԝәй ль әʹрде» тинә. Дь сәре майинда әме һе зедә дәрһәԛа ве йәке пебьһʹәсьн. Чахе әм ль сәр һʹале дьнйайе дьньһерʹьн, дьбәк әм ль сәр пьрсәкә ӧса дьфькьрьн: «Чаԝа Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ԛьрара Хԝәде ль сәр әʹрде бьԛәдинә?»

15. Ԛьрара Хԝәде сәва әʹрде чь йә?

15 Һәла бинә бира хԝә, бь ԛьрара Хԝәде һʹале әʹрде ча гәрәке бе гӧһастьне? Әв йәк дь сәре 3-да һатә шьровәкьрьне. Дь бахче Адәнеда Йаһоԝа нишан кьр, кӧ әԝ дьхԝазә ԝәки әʹрд бьбә щьнәт у мәрьв ль щьнәте һʹәта-һʹәтайе бьжин. Ле чьмки Мире-щьна Адәм у Һеԝа да шашкьрьне, әԝ ԛьрара Хԝәде һатә пашхьстьне. Ле ԛьрара Йаһоԝа нәһатә гӧһастьне. Әԝ диса жи дьхԝазә ԝәки әԝ гьли бенә сери: «Кәсед рʹаст ԝе рʹуйе әʹрде, бь мираси бьстиньн у һәр у һәр ль сәр бьжин» (Зәбур 37:29, АБ). Пʹадшатийа Хԝәде бь рʹастийе жи ԝе әве йәке бинә сери. Ле гәло чь щурʹәйи?

16, 17. Жь кʹьтеба Данийел 2:44, дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде әм чь педьһʹәсьн?

16 Ԝәрә әм ньһа пебьһʹәсьн, кӧ дь кʹьтеба Данийел 2:44-да чь те пʹехәмбәртикьрьне. Ль ԝьр әм дьхуньн: «Дь рʹожед ԝан пʹадшада, Хԝәдайе әʹзмана ԝе пʹадшатикә кӧ тʹӧ щара хәра нәбә дамәзьринә [кʹьфш бькә]. У һʹӧкӧмдарийа ԝи ԝе бь дәсте мьләтәки дьнва нәйе бәрʹдане. Әԝе һʹәму пʹадшатийед дьн пʹарчә-пʹарчә бькә, ле әԝ бь хԝә ԝе һәр у һәр бьминә, (ДТʹ)». Бь ве йәке дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде чь мәрʹа әʹйан дьбә?

17 Жь ван рʹеза әм се тьшта педьһʹәсьн. Йа пешьн, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе «дь рʹожед ԝан пʹадшада» бе кʹьфшкьрьне. Әв те һʹәсабе кӧ чахе Пʹадшатийа Хԝәде бе кʹьфшкьрьне, пʹадшатийед дьн жи һе ԝе һәбьн. Йа дӧда, әм педьһʹәсьн кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе «һәр у һәр» бьминә. Әԝ ԝе нәйе зәфткьрьне у нә жи ԝе бькʹәвә дәсте кәсәки. Йа сьсийа, әм дьбиньн кӧ ортʹа Пʹадшатийа Хԝәде у пʹадшатийа дьнйайе, ԝе шәрʹ һәбә. Пʹадшатийа Хԝәде әви шәрʹи ԝе бьбә. У дь хьлазийеда ль сәр мәрьва ԝе тʹәне сәрԝертик һәбә. Ль ԝан чаха мәри бь рʹастийе жи ԝе бәхтәԝар бьн, чьмки сәрԝертикә ӧса баш тʹӧ щар дь тʹәрихийеда тʹӧнә буйә.

18. Шәрʹе Пʹадшатийа Хԝәде тʹәви пʹадшед ве дьнйайе ча те навкьрьне?

18 Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа шәрʹе Пʹадшатийа Хԝәде тʹәви сәрԝертийед ве дьнйайе, һур бь һур шьровәдькә. Мәсәлә, ль ԝе дәре те готьне кӧ рʹожед пашьн, щьн ԝе дәстпекьн дәрәԝа бәла кьн ԝәки «һʹәму пʹадшед дьнйайе» бьдьнә шашкьрьне. Ле сәва чь? «Ԝәки ԝан бьщьвиньн, бона шәрʹе ԝе Рʹожа Мәзьн Хԝәдейе Һʹәму Зорайийе». Һʹәму пʹадшед дьнйайе ԝе тʹоп бьн ль «ԝи щийи кӧ бь ибрани жерʹа ‹Һармәгәдон› те готьне» (Әʹйанти 16:14, 16). Ча те кʹьфше жь ван һәр дӧ рʹеза, шәрʹе Пʹадшатийа Хԝәде тʹәви пʹадшед ве дьнйайе ԝе бе навкьрьне «Һармәгәдон».

19, 20. Чьрʹа иро ль сәр әʹрде ԛьрара Хԝәде найе ԛәдандьне?

19 Ле бь шәрʹе Һармәгәдоне Пʹадшатийа Хԝәде ԝе бьгьһижә чь нете? Ԝәрә әм диса щарәке биньнә бира хԝә, ԛьрара Хԝәде дәрһәԛа әʹрде чь йә. Йаһоԝа дьхԝазә ԝәки әʹрд бьбә щьнәт, бь мәрьвед ԛәданди у амьн тʹьжи бьбә, у ԝәки әԝана бь шабуне ԝирʹа ԛӧльх кьн. Чьрʹа әв йәк иро нькарә бьԛәԝьмә? Мәʹнийа әʹԝльн әԝ ә, кӧ һʹәму мәрьв гӧнәкʹар ьн, кал пир дьбьн у дьмьрьн. Ле дь сәре 5-да әм пеһʹәсийан, кӧ Иса Мәсиһ сәва мә әʹмьре хԝә да у бь сайа ве йәке мәрьв диса ԝе бькарьбьн һʹәта-һʹәтайе бьжин. Дь кʹьтеба Йуһʹәнна 3:16-да гьлийед ӧса ньвисар ьн: «Чьмки Хԝәде ӧса дьнйа һʹьз кьр, кӧ Кӧрʹе хԝәйи тайе тʹәне бәрва да, ԝәки һәр кәсе кӧ ԝи баԝәр бькә ӧнда нәбә, ле жийина ԝийә һʹәта-һʹәтайе һәбә».

20 Мәʹнийа дьн жи әԝ ә, кӧ һәʹчʹи зәʹф жь мәрийа зӧлмийе дькьн. Әԝана дәрәԝа, ԛәлпийе у бенамусийе дькьн, у нахԝазьн гӧрʹа Хԝәде бькьн. Дь шәрʹе Хԝәдеда, Һармәгәдонеда, һʹәму мәрьвед зӧлм ԝе бенә ԛьрʹкьрьне. (Бьхунә Зәбур 37:10.) Ле хенщи ван тьшта, диса мәʹник һәйә чьрʹа ԛьрара Хԝәде иро ль сәр әʹрде найе ԛәдандьне. Чьмки сәрԝертийед ве дьнйайе, мәрийа дәʹв надьн гӧрʹа Хԝәде бькьн. Һьн жи әԝана гәләк дьлсар ьн у бь нәһәԛийе дьхԝазьн бьбьнә хԝәйе пʹәра. Дь Кʹьтеба Пирозда зәлал те готьне, кӧ мәрьв ль сәр мәрийа сәрԝертийе дькә сәва зийане (Ԝаиз 8:9).

21. Ча Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ԛьрара ԝи ль сәр әʹрде бьԛәдинә?

21 Паши шәрʹе Һармәгәдоне, ль сәр инсанәт тʹәне сәрԝертик ԝе сәрԝертийе бькә. Әв сәрԝерти, демәк Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ԛьрара Хԝәде бьԛәдинә у гәләк ԛәнщийе ԝе бькә. Мәсәлә, әԝ ԝе инсанәт жь дәсте Мире-щьна у щьнед ԝи аза бькә (Әʹйанти 20:1-3). Ԝи чахи мәрьв ԝе бькарьбьн бь тʹәмами жь ԛӧрбана Иса кʹаре бьстиньн, әԝана тʹӧ щар ԝе нәхԝәш нәкʹәвьн у нә жи бьмьрьн. Ԝәʹде Пʹадшатийа Хԝәде мәрьв ԝе һʹәта-һʹәтайе бьжин. (Бьхунә Әʹйанти 22:1-3.) Әʹрд ԝе бьбә щьнәт. Бь ве йәке Пʹадшатийа Хԝәде ль сәр әʹрде ԛьрара Хԝәде ԝе бьԛәдинә у наве Йаһоԝа пироз бькә. Бәле, һʹәму әʹфьринед бинбәр ԝе наве Йаһоԝа һӧрмәт-рʹумәт кьн.

ПʹАДШАТИЙА ХԜӘДЕ ԜЕ КʹӘНГЕ ԚЬРАРА ХԜӘДЕ ЛЬ СӘР ӘʹРДЕ БЬԚӘДИНӘ?

22. Чьрʹа әм дькарьн бежьн, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝи чахи гава Иса һе ль сәр әʹрде бу йан жи чахе әԝ һьлкʹьшийа ль әʹзмана, һе нәһатьбу?

22 Иса Мәсиһ шагьртед хԝә һин дькьр, ԝәки әԝана дәрһәԛа һатьна Пʹадшатийа Хԝәде дӧа бькьн. Жь ве йәке те кʹьфше, кӧ ԝи чахи Пʹадшатийа Хԝәде һе нәһатьбу. Ле әм дькарьн бежьн кӧ Пʹадшатийа Хԝәде һат, гава Иса һьлкʹьшийа ль әʹзмана? На, чьмки ча те кʹьфше жь гьлийед Пәтрус у Паԝлос, дәрһәԛа Исайе сахбуйи пʹехәмбәртийа ӧса һатә сери: «Йаһоԝа жь Әфәндийе мьнрʹа гот: ‹Һʹәта кӧ әз дьжмьнед тә жь льнгед тәрʹа пʹельк дайньм, тӧ ль алийе мьни рʹасте рʹуне›» (Зәбура 110:1, АБ; Кʹаред Шандийа 2:32-35; Ибрани 10:12, 13). Демәк ԝәʹдә гәрәке дәрбаз буйа.

Кʹӧлфәта зийанкʹәти, зарʹа хԝә дьдә бәр дьле хԝә, йа кӧ дьгьри

23. (а) Пʹадшатийа Хԝәде кʹәнге дәстпекьр сәрԝертийе бькә? (б) Жь сәре майин әме дәрһәԛа чь пебьһʹәсьн?

23 Гәло чьԛас ԝәʹдә гәрәке дәрбаз буйә, һʹәта кӧ Пʹадшатийа Хԝәде бьһата? Дь сала 1870-да, кʹома мәрийа йед кӧ Кʹьтеба Пироз леколин дькьрьн, һʹәсаб кьрьн у һатьн ль сәр ве нете, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде гәрәке дь сала 1914-да бьһата. (Дәрһәԛа ве йәке бьньһерʹә Әʹламәтийе Зедә сәр рʹупʹела 215-218.) Әв тьштед кӧ дь сала 1914-да ԛәԝьмин, избат дькьн кӧ леколина ԝан рʹаст бу. Пʹехәмбәртийед Кʹьтеба Пироз, йед кӧ ԝи чахи һатьн сери, әшкәрә дькьн кӧ Иса дь сала 1914-да бу пʹадша у дәстпекьр дь Пʹадшатийа әʹзманада сәрԝертийе бькә. Демәк ԝәʹде Шәйтʹан Мирещьна һьндьк майә, зутьрке әԝ ԝе бе гьртьне, әм жи һәма дь ви ԝәʹдәки кьнда дьжин, кʹижан кӧ Мире-щьнарʹа һәла һе майә (Әʹйанти 12:12; Зәбур 110:2). Ләма жи әм дькарьн бь баԝәрбуне бежьн, кӧ зутьрәке Пʹадшатийа Хԝәде ԝе дәстпекә ԛьрара Хԝәде ль сәр әʹрде бьԛәдинә. Жь бо ве йәке тӧ ԛә ша дьби? Баԝәр дьки кӧ әв йәк зутьрәке ԝе бе сери? Жь сәре майин әме һе зедә пебьһʹәсьн, кӧ Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа ве йәке чь һин дькә.