1, 2. (a) Kako treba da gledamo na učenja i običaje koji potiču iz „Vavilona Velikog“? (b) Koje pitanje moramo sebi postaviti nakon što napustimo „Vavilon Veliki“?

ZAMISLITE da živite u blizini neke fabrike. Odjednom se događa nesreća zbog koje se oslobađa velika količina smrtonosnog gasa. Život vam je ugrožen. Šta biste uradili? Sigurno biste odmah pobegli. Ali i nakon što biste se našli na sigurnom, možda bi vas još uvek mučilo pitanje: „Da li sam se otrovao?“

² Ovaj primer možemo primeniti na religije koje Bog ne odobrava. Možemo reći da su njihova učenja i običaji opasni poput tog smrtonosnog gasa, pošto Sveto pismo za njih kaže da su nečisti (2. Korinćanima 6:17). Zato je važno da pobegnemo, to jest da izađemo iz „Vavilona Velikog“ (Otkrivenje 18:2, 4). Ako ste to već učinili, to je za svaku pohvalu. Ali nije dovoljno samo napustiti neku religiju. Moramo se pitati: „Da li sam još uvek vezan za neke običaje koji su deo te religije?“ Sada ćemo osmotriti biblijsko gledište o nekim običajima i praznicima.

3. (a) Kako Bog gleda na ikone, kipove i slične predmete i zašto je nekima teško da prihvate njegovo gledište? (b) Šta treba da radimo ako imamo predmete koji se koriste u religijama koje Bog ne odobrava?

³ Neki u svojoj kući drže krstove, ikone, kipove i slične predmete. Da li je tako i s vama? Ako se već godinama molite Bogu pomoću tih predmeta, možda bi vam bilo čudno da ih više ne koristite. Osim toga, možda su vam neki od njih posebno dragi. Ali Bog određuje kako treba da mu se molimo, a iz Biblije saznajemo da on ne želi da to činimo pomoću bilo kakvih predmeta. (Pročitati Izlazak 20:4, 5; Psalam 115:4-8; Isaija 42:8; 1. Jovanova 5:21.) Ako želimo da služimo Bogu na ispravan način, treba da se oslobodimo predmeta koji se koriste u religijama koje on ne odobrava. Biblija kaže da Jehova gleda na njih kao na nešto „odvratno“. I mi treba tako da gledamo na njih (Ponovljeni zakoni 27:15).

4. (a) Zašto se neki drže običaja koji se tiču mrtvih i kako znamo da to nije potrebno? (b) Zašto je Jehova zabranio svojim slugama da se obraćaju mrtvima?

 ⁴ U mnogim religijama postoje običaji koji se zasnivaju na verovanju da duše mrtvih nastavljaju da žive i da mogu pomoći ili nauditi živima. Možda ste se i vi, iz osećaja obaveze prema pokojniku ili iz straha, držali takvih običaja. Međutim, kao što smo saznali u 6. poglavlju, mrtvi nisu svesni ničega. Zato nije moguće ni komunicirati s njima. Poruke koje naizgled dolaze od naših voljenih koji su umrli zapravo potiču od demona. Upravo je zbog toga Jehova zabranio Izraelcima da se obraćaju mrtvima ili da na bilo koji drugi način stupaju u kontakt s demonima. (Pročitati Ponovljene zakone 18:10-12.)

5. Šta možete učiniti ako neki običaji i navike koje ste imali nisu ispravni?

⁵ Možda ste uvideli da neki običaji i navike koje ste imali nisu ispravni. Šta možete učiniti? Razmišljajte o biblijskim stihovima koji pokazuju kako Jehova gleda na njih. Molite mu se svaki dan da vam pomogne da razmišljate poput njega i da mu služite na ispravan način (Isaija 55:9).

6, 7. (a) Zašto se slavi Božić i da li su ga prvi hrišćani slavili? (b) Kako se u vreme Isusovih prvih učenika gledalo na rođendane?

⁶ Ako želimo da služimo Bogu na ispravan način, važno je kako gledamo na popularne verske praznike. Uzmimo za primer Božić. Taj praznik se slavi u gotovo svim religijama hrišćanstva i njime se obeležava Hristovo rođenje. Međutim, ne postoji dokaz da su hrišćani iz prvog veka slavili taj praznik. U jednoj knjizi se navodi: „Dva veka nakon Hristovog  rođenja, niko nije znao datum kada je on rođen, a skoro da nikome to nije bilo ni važno“ (Sacred Origins of Profound Things).

⁷ Čak i da su znali datum Hristovog rođenja, prvi hrišćani ne bi slavili njegov rođendan. Zašto? Prema jednoj enciklopediji, rani hrišćani su „smatrali da je proslava bilo čijeg rođenja paganski običaj“ (The World Book Encyclopedia). U njihovo vreme su se slavili rođendani paganskih božanstava. Na primer, Rimljani su 24. maja slavili rođendan boginje Dijane, a sledećeg dana su slavili rođendan boga sunca, Apolona. Pored toga, u Svetom pismu se pominju samo dve rođendanske proslave, a u oba slučaja su to bili rođendani vladara koji nisu služili Jehovi (Postanak 40:20; Marko 6:21). Dakle, rođendani potiču iz paganskih religija, a ne iz hrišćanstva.

8. Kako su rođendanske proslave povezane sa sujeverjem?

⁸ Postoji još jedan razlog zbog kog hrišćani iz prvog veka nisu slavili Isusov rođendan. Oni su verovatno znali da su rođendani povezani sa sujeverjem. Na primer, drevni Grci i Rimljani su verovali da rođenju svakog čoveka prisustvuje jedan duh koji će ga štititi tokom čitavog života. „Taj duh je na neki mističan način bio povezan s bogom na čiji je rođendan osoba bila rođena“, navodi se u jednoj knjizi koja govori o rođendanima (The Lore of Birthdays). Jehova sigurno ne odobrava proslave kojima se Isus dovodi u vezu sa sujeverjem (Isaija 65:11, 12). Kako je onda Božić postao tako popularan?

9. Zašto je Hristovo rođenje počelo da se slavi 25. decembra?

⁹ Nekoliko vekova nakon što je Isus živeo na zemlji, ljudi su počeli da slave njegovo rođenje 25. decembra. Međutim, Isus se sigurno nije rodio tog  datuma, pošto dokazi potvrđuju da u vreme njegovog rođenja nije bila zima. * Zašto se onda Božić slavi 25. decembra (u mnogim pravoslavnim zemljama 7. januara)? Neki koji su tvrdili da su hrišćani „želeli su da se taj datum podudara sa rimskim praznikom kojim se slavio ’rođendan nepobedivog sunca‘“ (The New Encyclopædia Britannica). Pagani su slavili taj praznik jer su verovali da je Sunce, čiji su sjaj i toplota zimi najslabiji, 25. decembra započinjalo svoj povratak sa dalekih putovanja. Da bi pagani lakše prihvatili hrišćanstvo, verske vođe su usvojile ovaj praznik i dale mu „hrišćanski“ prizvuk. *

10. Zašto u prošlosti neki nisu slavili Božić?

¹⁰ Odavno se zna da Božić potiče iz paganskih religija. Zbog toga je u 17. veku bio zabranjen u Engleskoj i nekim američkim kolonijama. Ako neko na Božić ne bi došao na posao, morao bi da plati kaznu. Međutim, Božić je ubrzo ponovo počeo da se slavi, a dodati su mu čak i neki novi običaji. To je ponovo postao značajan praznik, što je u mnogim zemljama ostao do dan-danas. Međutim, oni koji žele da služe Bogu na ispravan način ne slave ni Božić  ni druge praznike koji potiču iz paganskih religija. *

11. (a) Zašto neki slave praznike? (b) Šta treba da nam bude najvažnije?

¹¹ Neki znaju da praznici poput Božića potiču iz paganskih religija, ali ipak smatraju da ih nije pogrešno slaviti. Na kraju krajeva, gotovo niko dok ih slavi ne razmišlja o njihovom poreklu. Za većinu ljudi to su samo prilike da porodica bude na okupu. Da li i vi tako mislite? Možda vam je baš zbog toga što volite članove porodice teško da prestanete da slavite te praznike. Budite sigurni da Jehova, koji je osnivač porodice, želi da imate dobre odnose sa svojim najbližima (Efešanima 3:14, 15). Moguće je negovati dobre odnose i u isto vreme poštovati Božja merila. Ali šta treba da nam bude najvažnije? Apostol Pavle je napisao: „Ispitujte šta je ugodno Gospodu“ (Efešanima 5:10).

12. Koji primer pokazuje da je važno odakle potiču praznici?

¹² Mnogi kažu da današnji praznici nemaju mnogo toga zajedničkog s nekadašnjim paganskim praznicima. Da li je uopšte bitno odakle oni potiču? Osmotrimo jedan primer: Recimo da je vaše dete našlo lizalicu na zemlji. Da li biste mu dozvolili da je uzme i pojede? Naravno da ne biste, jer je lizalica prljava. Slično tome, praznici možda izgledaju privlačno. Međutim, Bog ne želi da ih slavimo jer zna odakle oni potiču. Da bismo služili Bogu na ispravan način, moramo poslušati ono što je rekao prorok Isaija: „Ne dotičite ništa nečisto“ (Isaija 52:11).

13. Koje se situacije mogu pojaviti ako odlučimo da ne slavimo praznike?

¹³ Ako odlučimo da ne slavimo praznike, mogu se pojaviti neke situacije koje su nove za nas. Na primer, kolege na poslu nas u vreme praznika mogu pitati zašto se ne držimo nekih običaja. S druge strane, možda se mi pitamo da li bi bilo pogrešno da prihvatimo poklon za Božić ili Novu Godinu. Kako da postupimo ako naš bračni drug očekuje da slavimo neki praznik? Šta možemo da uradimo da naša deca ne bi imala osećaj da im je nešto uskraćeno zato što ne slavimo praznike?

14, 15. Šta možemo učiniti ako nam neko čestita praznik ili želi da nam nešto pokloni?

¹⁴ Treba da budemo mudri da bismo se dobro postavili u svakoj situaciji. Ako nam neko usput čestita praznik, možemo jednostavno reći „hvala“. Ali šta ako nam čestita kolega s posla ili neko drugi koga često viđamo? Tada ćemo možda odlučiti da objasnimo svoj stav. Pritom je važno da pažljivo biramo reči. Biblija nas savetuje: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali svakome da odgovorite kako treba“ (Kološanima 4:6). Treba da se trudimo da s poštovanjem objasnimo zašto ne slavimo praznike. Neka osoba vidi da nismo protiv okupljanja i davanja poklona, već da samo ne želimo da učestvujemo u tome na praznik.

¹⁵ Šta ako neko želi da nam nešto pokloni? Mnogo zavisi od situacije. Osoba koja nam daje poklon možda kaže: „Znam da ne slaviš praznik, ali ipak želim da ti ovo dam.“ Možda ćemo zaključiti da prihvatanje poklona u toj situaciji nije isto što i učestvovanje u prazniku. Naravno, ukoliko osoba ne zna da mi ne slavimo taj praznik, možemo to spomenuti.  Tada će, između ostalog, razumeti i zašto mi njoj nismo nešto poklonili. S druge strane, ponekad je možda mudrije da ne prihvatimo poklon, na primer ako osoba koja nam ga daje želi time da dokaže da smo spremni da zbog lične koristi pogazimo svoja uverenja.

16. Kako treba da se postavimo prema članovima porodice koji žele da slave neki praznik?

¹⁶ Šta ako članovi naše porodice žele da slave neki praznik? Važno je da i tada pokažemo poštovanje prema njima. Nema potrebe da se raspravljamo. Oni imaju pravo da odluče šta će raditi. Kao što mi želimo da oni poštuju naše pravo na izbor, poštujmo i mi njihovo. (Pročitati Mateja 7:12.) Izbegavajmo sve postupke koji se ne dopadaju Bogu, ali ujedno i budimo razumni jer možda postoji nešto što možemo uraditi a da time zapravo ne slavimo praznik. Naravno, uvek moramo paziti na to da sačuvamo čistu savest. (Pročitati 1. Timoteju 1:18, 19.)

17. Šta možemo učiniti za našu decu?

¹⁷ Šta možemo učiniti kako naša deca ne bi osećala da im je nešto uskraćeno zbog toga što ne slave praznike? Možemo organizovati nešto za njih u neko drugo vreme. Neki roditelji imaju običaj da s vremena na vreme iznenade svoju decu nekim poklonom. A jedan od najlepših poklona koje možemo dati deci jesu naše vreme i naša pažnja.

18. Zašto treba da dolazimo na sastanke?

¹⁸ Ako želimo da služimo Bogu na ispravan način, moramo izbegavati običaje koje on ne odobrava. Ali takođe moramo raditi ono što on očekuje od nas. Na primer, u Bibliji se kaže: „Razmišljajmo  jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se približava dan“ (Jevrejima 10:24, 25). Na našim sastancima se okupljamo s braćom i sestrama da bismo radosno slavili Boga (Psalam 22:22; 122:1). Na njima se takođe međusobno hrabrimo (Rimljanima 1:12).

19. Zašto je važno da govorimo drugima o onome što smo saznali iz Svetog pisma?

¹⁹ Bog od nas takođe očekuje da govorimo drugima o onome što smo saznali proučavajući Sveto pismo s Jehovinim svedocima. Mnogima je teško zbog toga što ima puno zla i patnje u svetu. Možda i vi poznajete takve osobe. Zašto im ne biste rekli da Sveto pismo govori o prelepoj budućnosti? Ako redovno dolazite na sastanke i govorite drugima o divnoj istini iz Svetog pisma, sve manje ćete biti vezani za običaje kojih ste se ranije držali. Budite sigurni da ćete, ako služite Jehovi na ispravan način, biti veoma srećni i da će vas on bogato blagosloviti (Malahija 3:10).