КАКО је Псалам 83:18 (у неким преводима, Псалам 83:19) преведен у вашој Библији? У библијском преводу Нови свет, тај стих гласи овако: „Да би се знало да си једино ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом.“ Слично пише и у бројним другим библијским преводима. Међутим, из многих превода је изостављено име Јехова и замењено титулама као што су „Господ“ или „Бог“. Зато у преводу др Лује Бакотића, у фусноти за Постање 2:5 стоји следеће: „Господ употребљујемо на место јеврејскога Јехова (Јахвех).“ Шта треба да стоји у Псалму 83:18? Нека титула или име Јехова?

Тај стих говори о имену. На изворном хебрејском језику, на којем је написан велики део Светог писма, на овом месту се појављује једно јединствено име. Хебрејским писмом оно се пише יהוה (ЈХВХ). На српски језик се то име углавном преводи као „Јехова“. Да ли се то име појављује само у једном библијском стиху? Не. У изворном тексту хебрејског дела Светог писма оно се појављује скоро 7 000 пута!

Колико је важно Божје име? Осмотримо почетак молитве која је позната као Оченаш. Исус Христ је рекао: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Касније је Исус у молитви рекао Богу: „Оче, прослави своје име.“ Бог је одговорио с неба следећим речима: „Прославио сам га и опет ћу га прославити“ (Јован 12:28). Јасно је да је Божје име веома важно. Зашто су онда неки преводиоци изоставили то име из својих превода Библије и заменили га титулама?

Изгледа да за то постоје два главна разлога. Као прво, многи кажу да Божје име не треба користити јер данас није познато како се оно првобитно изговарало. Древни хебрејски се писао без самогласника. Због тога данас нико не може са сигурношћу да каже како су људи из библијских времена изговарали ЈХВХ. Међутим, да ли је то разлог да  се не користи Божје име? У библијска времена, Исусово име се можда изговарало „Јешуа“ или „Јехошуа“ — што нико данас не може тачно да зна. Па ипак, људи широм света користе различите облике Исусовог имена, изговарајући га на начин који је уобичајен на њиховом језику. Не устручавају се да користе то име, иако не знају како се оно изговарало у првом веку. Слично томе, ако бисте отпутовали у неку страну земљу, можда бисте видели да се и ваше име потпуно другачије изговара на неком другом језику. Стога, то што не знамо како се у прошлости изговарало Божје име није разлог да га не користимо.

Као друго, неки преводиоци су под утицајем јеврејске традиције почели да изостављају Божје име из Библије. Многи Јевреји сматрају да Божје име никада не би требало изговарати. Тај став се очигледно заснива на погрешној примени библијског закона који гласи: „Не спомињи име Јехове, свог Бога, на недостојан начин, јер Јехова неће оставити без казне онога ко недостојно спомиње његово име“ (Излазак 20:7).

Овај закон забрањује да се Божје име користи на недостојан начин. Али да ли забрањује и да се његово име користи с поштовањем? Никако. Сви који су учествовали у писању хебрејског дела Светог писма („Старог завета“) живели су по Закону који је Бог дао древним Израелцима. Па ипак, они су често користили Божје име. На пример, уврстили су га у многе псалме, то јест песме којима су мноштва славила Јехову. И сам Јехова Бог је од својих слугу очекивао да призивају његово име, и они су то и чинили (Јоило 2:32; Дела апостолска 2:21). Зато се данашњи хришћани не устручавају да с поштовањем користе Божје име, као што је то и Исус радио (Јован 17:26).

Заменивши Божје име титулама, преводиоци Библије су направили једну озбиљну грешку. Приказали су Бога као некога ко је далек и безличан, док Библија каже да је могуће да нам Јехова буде близак (Псалам 25:14). Размислите о неком свом блиском пријатељу. Колико бисте му стварно били блиски ако не бисте знали како се он зове? Слично томе, ако људи не знају да се Бог зове Јехова, колико они заиста могу бити блиски с њим? Осим тога, када људи не  користе Божје име, тада не знају ни његово значење које нам открива нешто лепо о Богу. Шта нам открива Божје име?

То је сам Бог објаснио свом верном слузи Мојсију. Када га је Мојсије питао које је његово име, Јехова је одговорио: „Постаћу што год желим да постанем“ (Излазак 3:14). Дакле, Јехова може да постане све што је потребно како би испунио своју вољу. Његово име указује и на чињеницу да он може учинити да све што је створио — живо и неживо — постане или учини шта год је потребно како би се испунила његова намера.

Замислите да можете постати све што пожелите. Шта бисте урадили за своје пријатеље? Ако би се неко од њих озбиљно разболео, могли бисте постати способан лекар и излечити га. Ако би неко други претрпео финансијски губитак, могли бисте постати богати добротвор и притећи му у помоћ. Међутим, нико од нас то не може. Док будете проучавали Свето писмо, бићете задивљени када будете видели да Јехова постаје све што је потребно да би испунио своја обећања. И не само то. Он радо употребљава своју моћ у корист оних који га воле (2. Летописа 16:9). Те дивне одлике Божје личности не могу запазити они који не знају његово име.

Дакле, јасно је да Божје име треба да стоји у Светом писму. Да бисмо били блиски с нашим небеским Оцем, Јеховом, важно је да знамо шта његово име значи и да га с поштовањем користимо. *