DECENIJAMA unapred, Istraživači Biblije (danas poznati kao Jehovini svedoci) govorili su da će 1914. biti značajna godina. Šta se dogodilo te godine i koji biblijski dokazi potvrđuju da je ona zaista značajna?

Prema Luki 21:24, Isus je rekao: „Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne završe vremena neznabožaca.“ Jerusalim je bio izraelska prestonica, iz koje su vladali kraljevi iz Davidove loze (Psalam 48:1, 2). Po čemu je njihov položaj bio poseban? Za njih se govorilo da „sede na  Jehovinom prestolu“ jer su zastupali Boga dok su vladali nad njegovim narodom (1. Letopisa 29:23). Zato je vlast tih kraljeva u Jerusalimu zapravo predstavljala Božju vlast.

Međutim, kako i kada su Božju vlast počeli da „gaze neznabošci“? To se dogodilo 607. pre n. e. kada su Jerusalim osvojili Vavilonci. Od tada više niko nije sedeo na Jehovinom prestolu u Jerusalimu i nisu vladali kraljevi koji su bili Davidovi potomci (2. Kraljevima 25:1-26). Da li je trebalo da neznabošci zauvek „gaze“ Jerusalim? Ne. Prorok Jezekilj je govoreći o Sedekiji, poslednjem kralju u Jerusalimu, rekao: „Skini turban i odloži krunu [...] Ona neće biti ničija dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju, i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:26, 27). „Zakonsko pravo“ na krunu kralja Davida ima Isus Hrist (Luka 1:32, 33). Dakle, kada Isus bude postao Kralj, neznabošci će prestati da „gaze“ Jerusalim.

 Kada će se to desiti? Četvrto poglavlje knjige proroka Danila pomaže nam da razumemo koliko traje period u kom neznabošci vladaju. Tamo se govori o proročanskom snu vavilonskog kralja Navuhodonosora. On je video jedno ogromno drvo koje je bilo posečeno. Panj tog drveta nije mogao da raste zato što su na njega bili stavljeni gvozdeni i bakarni okovi. Jedan anđeo je objavio: „Neka sedam vremena prođe preko njega“ (Danilo 4:10-16).

Drvo u Bibliji ponekad simbolizuje vlast (Jezekilj 17:22-24; 31:2-5). To što je drvo posečeno pokazuje da će Božja vlast predstavljena kraljevima u Jerusalimu biti prekinuta. Međutim, u proročanstvu je rečeno da to neće trajati večno, već „sedam vremena“. Koliko ona traju?

U Otkrivenju 12:6, 14 spominje se period od tri i po vremena i kaže se da je trajao „hiljadu dvesta i šezdeset dana“. Dakle, „sedam vremena“, što je dvostruko više, iznosi 2 520 dana. Međutim, vlast neznabožaca, koja je počela s padom Jerusalima, nije se završila nakon doslovnih 2 520 dana. Prema tome, „sedam vremena“ je moralo trajati mnogo duže. Koliko? Ako uzmemo u obzir ono što piše u Brojevima 14:34 i Jezekilju 4:6, jedan dan može predstavljati jednu godinu. Dakle, „sedam vremena“ zapravo traje 2 520 godina.

Tih 2 520 godina počelo je u oktobru 607. pre n. e. kada su Vavilonci osvojili Jerusalim i kada je kralj iz Davidove loze bio svrgnut s prestola. Taj period se završio u oktobru 1914. Tada su se završila „vremena neznabožaca“ i Bog je postavio Isusa Hrista za Kralja na nebu * (Psalam 2:1-6; Danilo 7:13, 14).

Baš kao što je Isus prorekao, u vreme kada on bude prisutan kao nebeski Kralj, u svetu će biti ratova, gladi, zemljotresa i pošasti (Matej 24:3-8; Luka 21:11). Sva ova  zbivanja na upečatljiv način dokazuju da je 1914. godine Božje nebesko Kraljevstvo počelo da vlada i da su počeli „poslednji dani“ ovog zlog sveta (2. Timoteju 3:1-5).