SVETO PISMO ne govori o tome kada se Isus rodio. Međutim, imamo dovoljno razloga da zaključimo da se nije rodio u zimu.

Na primer, osmotrimo kakve su bile vremenske prilike tokom zime u Vitlejemu, gde se Isus rodio. U mesecu koji su Jevreji zvali kislev (kraj novembra i početak decembra) bilo je hladno i kišovito vreme. Sledeći mesec je bio tevet (kraj decembra i početak januara). To je bio mesec s najnižim temperaturama u godini i na planinama je ponekad bilo snega. Šta Sveto pismo govori o klimi tog područja?

Iz onoga što je zapisao biblijski pisac Jezdra saznajemo da je vreme u mesecu kislevu bilo hladno i kišovito. Govoreći o jednom skupu koji je održan u Jerusalimu „devetog meseca [kisleva], dvadesetog dana tog meseca“, Jezdra je spomenuo da je padala kiša i da je okupljeni narod drhtao. I sam narod je rekao: „Sada je vreme kiša i ne može se stajati napolju“ (Jezdra 10:9, 13; Jeremija 36:22).  Zbog takvih vremenskih uslova u to doba godine, pastiri nisu noću čuvali stada na otvorenom.

Međutim, Biblija kaže da su u noći Isusovog rođenja pastiri bili napolju sa svojim stadima. Luka je u svom jevanđelju zapisao da su u blizini Vitlejema pastiri „boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada“ (Luka 2:8-12). Vredi zapaziti da su oni boravili napolju sa svojim stadima. Nisu ih samo izvodili na pašu preko dana, već su i noću bili napolju s njima. Da li bi to bilo moguće tokom zime, kada je u Vitlejemu hladno i kišovito? Naravno da ne bi. Na osnovu svega toga možemo zaključiti da Isus nije rođen u zimu. *

Božja Reč nam otkriva tačan datum Isusove smrti, ali ne i datum njegovog rođenja. To nas podseća na ono što je zapisao kralj Solomon: „Bolje je dobro ime nego dobro ulje, i dan smrti nego dan rođenja“ (Propovednik 7:1). U skladu s tim, ne treba da nas iznenadi što Sveto pismo detaljno govori o Isusovoj službi i o njegovoj smrti, a vrlo malo o njegovom rođenju.