1-3. (а) Коју непобитну истину Библија износи? (б) Како можемо наћи друштво које ће позитивно утицати на нас?

ЉУДИ су на неки начин попут сунђера. Упијају све око себе. Врло лако можемо усвојити ставове, мерила и попримити особине оних с којима се често дружимо, а да тога уопште нисмо свесни.

² Библија износи једну непобитну истину кад каже: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Пословице 13:20). Ова пословица не говори о неком површном или успутном контакту, већ о редовном дружењу. Према једном библијском приручнику, израз који је овде преведен као „дружити се“ говори о односу који подразумева узајамну љубав и приврженост. Зар није тачно да смо сви ми склони томе да опонашамо оне које волимо? У суштини, пошто се емоционално везујемо за њих, они утичу на нас у позитивном или негативном смислу.

³ Да бисмо остали под окриљем Божје љубави, веома је важно да нађемо друштво које ће позитивно утицати на нас. Али како га можемо наћи? Једноставно речено, наћи ћемо га ако волимо оне које Бог воли и ако се дружимо са онима који су Божји пријатељи. Размисли мало о томе. Има ли бољих пријатеља од оних који имају особине које Јехова очекује од  својих пријатеља? Погледајмо онда какве људе Бог воли. Ако нам је у потпуности јасно какво је Јеховино гледиште, онда ћемо лакше моћи да изаберемо добро друштво.

4. Зашто Јехова има право да буде избирљив што се тиче пријатеља и зашто је назвао Аврахама ’својим пријатељем‘?

⁴ Јехова је веома избирљив што се тиче пријатеља. Зар нема право да буде такав? На крају крајева, он је Врховни Владар свемира и највећа је част бити његов пријатељ. Кога онда бира за своје пријатеље? Јехова је близак са онима који се уздају у њега и који му потпуно верују. Узмимо као пример патријарха Аврахама, човека који је познат по изузетно јакој вери. Тешко је замислити да би један отац могао имати тежи испит вере од тога да се од њега тражи да принесе као жртву рођеног сина. * Па ипак, Аврахам је „готово принео Исака“ јер је чврсто веровао да га „Бог може и из мртвих подићи“ (Јеврејима 11:17-19). Јехова је Аврахама од срца назвао ’својим пријатељем‘ зато што је показао такву веру и послушност (Исаија 41:8; Јаковљева 2:21-23).

5. Како Јехова гледа на оне који су му верни и послушни?

⁵ Јехова веома цени верност и послушност. Он воли оне који су спремни да верност њему ставе испред свега осталог. (Прочитати 2. Самуилову 22:26.) Као што смо видели у првом поглављу ове књиге, Јехови су веома драги они који су му из љубави послушни. „Близак је с честитима“, како кажу Пословице 3:32. Јехова с наклоношћу позива оне који су му верни  и послушни да буду гости у његовом „шатору“ — да му служе и да му се слободно обрате у молитви (Псалам 15:1-5).

6. Како можемо показати љубав према Исусу и шта Јехова осећа према онима који воле његовог Сина?

⁶ Јехова воли оне који воле његовог јединорођеног Сина Исуса. Сам Исус је рекао: „Ако ме неко воли, држаће се моје речи, и мој Отац ће га волети, и доћи ћемо к њему и пребиваћемо с њим“ (Јован 14:23). Како можемо показати љубав према Исусу? Сигурно тако што ћемо се држати његових заповести, што подразумева проповедање добре вести и стварање ученика (Матеј 28:19, 20; Јован 14:15, 21). Љубав према Исусу показујемо и тиме што ’у свему идемо његовим стопама‘, настојећи да у речима и делима будемо што сличнији њему иако смо несавршени људи (1. Петрова 2:21). Јехови заиста причињавају велику радост они које љубав према његовом Сину подстиче да се у свему угледају на њега.

7. Зашто је добро да Јеховини пријатељи буду и наши пријатељи?

⁷ Јехова од својих пријатеља очекује да имају веру у њега, да му буду послушни, верни и да воле Исуса и његова мерила. Било би добро да се свако од нас пита: ’Да ли су моји блиски пријатељи такви? Да ли су Јеховини пријатељи и моји пријатељи?‘ Било би добро да јесу. Они који имају особине које се допадају Јехови и ревно проповедају добру вест о Краљевству могу позитивно утицати на нас и подстицати нас да својим животом угодимо Богу. (Видети оквир „ Шта значи бити добар пријатељ?“)

8. Шта на тебе оставља посебан утисак када је реч о пријатељству између (а) Нојемине и Руте? (б) тројице младих Јевреја? (в) Павла и Тимотеја?

⁸ У Библији налазимо примере многих који су  имали велике благослове управо зато што су изабрали добро друштво. Она говори о пријатељству између Нојемине и њене снахе Руте, о пријатељству између тројице Јевреја који су се чврсто држали један другог у Вавилону, као и о пријатељству између Павла и Тимотеја (Рута 1:16; Данило 3:17, 18; 1. Коринћанима 4:17; Филипљанима 2:20-22). Али посветимо сада пажњу једном изузетном примеру, наиме пријатељству између Давида и Јонатана.

9, 10. На чему се заснивало пријатељство између Давида и Јонатана?

⁹ У Библији се каже да је након што је Давид убио Голијата ’Јонатанова душа прионула за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као своју душу‘ (1. Самуилова 18:1). Тако је почело нераскидиво пријатељство које је упркос великој разлици у годинама трајало све док Јонатан није погинуо на бојном пољу * (2. Самуилова 1:26). На чему се заснивало то велико пријатељство?

¹⁰ Давида и Јонатана је спајала њихова љубав према Богу и јака жеља да му остану верни. Обојица су желела да угоде Богу. Стекли су наклоност један другог због добрих особина које су имали. Јонатан је несумњиво био одушевљен храброшћу и ревношћу младића који је неустрашиво бранио Јеховино име. Давид је сигурно поштовао Јонатана као старијег човека који је верно подупирао Јеховину вољу и који му је несебично пружао подршку ризикујући сопствени живот. Погледајмо, на пример,  шта се десило када је Давид био у једном од најтежих периода у свом животу, када је живео у пустињи јер је бежао од Јонатановог оца, злог краља Саула. Јонатан је доказао да је одан свом пријатељу Давиду тако што је ’отишао код њега да га охрабри у име Божје‘ (1. Самуилова 23:16). Замисли  само како се Давид осећао када му је дошао добар пријатељ и пружио му подршку и охрабрење! *

11. Шта можемо научити о пријатељству од Јонатана и Давида?

¹¹ Шта можемо научити од Јонатана и Давида? Пре свега, можемо разумети да је најважније да пријатељи цене исте духовне вредности. Када се зближимо с неким ко има иста веровања као и ми, иста морална мерила и жељу да остане веран Богу, онда с таквом особом можемо размењивати мисли, осећања и искуства која нас храбре и јачају. (Прочитати Римљанима  1:11, 12.) Такве пријатеље можемо наћи међу суверницима. Међутим, да ли то значи да су сви који долазе у Дворану Краљевства добро друштво? Не мора да значи.

12, 13. (а) Зашто чак и у скупштини треба да будемо избирљиви што се тиче пријатеља? (б) Због којих је проблема у скупштинама у првом веку Павле дао озбиљно упозорење?

¹² Чак и унутар скупштине морамо бити избирљиви ако желимо да наши пријатељи позитивно утичу на нас у духовном погледу. Да ли то треба да нас изненади? У суштини, не. Можда некој нашој браћи и сестрама у скупштини треба више времена да постигну духовну зрелост, баш као што и неком воћу на дрвету треба више времена да сазри. Зато у свакој скупштини имамо браћу и сестре који се налазе на различитим нивоима духовног напретка (Јеврејима 5:12 – 6:3). Наравно, треба да показујемо стрпљење и љубав према новима и слабима, јер желимо да им помогнемо да у духовном погледу напредују (Римљанима 14:1; 15:1).

¹³ Понекад се у скупштини може појавити ситуација која од нас захтева да пазимо с ким се дружимо. Неки се можда неприкладно понашају. Други су можда огорчени или се стално жале. Скупштине у првом веку н. е. имале су сличне проблеме. Премда је већина чланова скупштине била верна, било је и појединаца који се нису понашали како треба. Пошто се неки у скупштини у Коринту нису држали извесних хришћанских учења, апостол Павле је упозорио скупштину следећим речима: „Не заваравајте се! Лоше друштво квари добре навике“ (1. Коринћанима 15:12, 33). Павле је упозорио Тимотеја да чак и међу суверницима може бити оних који нечасно поступају. Рекао му је да се држи подаље од таквих и да се не дружи с њима. (Прочитати 2. Тимотеју 2:20-22.)

14. Како можемо применити начело на коме се темељи Павлово упозорење што се тиче друштва?

 ¹⁴ Како можемо применити начело које стоји иза Павловог упозорења? Тако што се нећемо дружити с неким ко би могао лоше утицати на нас, било да се ради о некоме изван скупштине или унутар ње (2. Солуњанима 3:6, 7, 14). Морамо заштитити себе у духовном погледу. Немојмо заборавити да сви ми попут сунђера упијамо ставове и начин размишљања и поступања наших блиских пријатеља. Као што не можемо очекивати да ће сунђер упити воду ако смо га потопили у сирће, тако не можемо очекивати да ћемо прихватити нешто што је добро и корисно ако се дружимо с неким ко шири негативан утицај (1. Коринћанима 5:6).

15. Како у скупштини можеш пронаћи пријатеље који су у духовном погледу зрели?

¹⁵ Заиста смо срећни што имамо много прилика да међу сухришћанима нађемо добро друштво (Псалам 133:1). Како у скупштини можеш пронаћи пријатеље који су у духовном погледу зрели? Док развијаш особине и ставове који се допадају Богу, сигурно ћеш привући себи оне који се исто тако труде да угоде Богу. У исто време треба и нешто конкретно да урадиш како би стекао нове пријатеље. (Видети оквир „ Како смо стекли добре пријатеље“.) Тражи оне који имају особине које желиш да имаш. Послушај библијски савет да ’широм отвориш своје срце‘ и да тражиш пријатеље међу суверницима без обзира на њихову расу или националност, то јест порекло (2. Коринћанима 6:13; прочитати 1. Петрову 2:17). Немој се дружити само са својим вршњацима. Сети се да је Јонатан био много старији од Давида. Многи старији могу обогатити пријатељство својим искуством и мудрошћу.

16, 17. Зашто не треба да се удаљимо од скупштине ако нас је неки суверник повредио?

¹⁶ Пошто у скупштини има различитих личности које потичу из различитих средина, с времена на време могу искрснути проблеми. Можда ће неки брат или сестра рећи или учинити нешто што ће нас повредити (Пословице 12:18). Понекад проблеми настају због сукоба личности, неспоразума или разлика у мишљењу. Да ли ћемо се спотаћи због таквих проблема и напустити скупштину? Нећемо ако искрено волимо Јехову и оне које он воли.

¹⁷ Јехова заслужује нашу љубав и потпуну оданост зато што је наш Створитељ и зато што нам подржава живот (Откривење 4:11). Сем тога, скупштина која извршава његову вољу заслужује нашу верност и подршку (Јеврејима 13:17). Зато ако нас неко од  суверника повреди или разочара на неки начин, нећемо се у знак протеста удаљити од скупштине. Зар бисмо то уопште и могли да урадимо? Није Јехова тај који нас је увредио. Љубав према Јехови нам никада неће дозволити да окренемо леђа њему и његовом народу! (Прочитати Псалам 119:165.)

18. (а) Како можемо дати свој допринос миру у скупштини? (б) Које ће нам благослове донети то што опраштамо кад год има основа за то?

¹⁸ Љубав према суверницима подстиче нас да дамо свој допринос миру у скупштини. Јехова не очекује савршенство од оних које воли, па то не треба да очекујемо ни ми. Љубав нам помаже да пређемо преко мањих пропуста и да не заборавимо да смо сви ми несавршени и да зато грешимо (Пословице 17:9; 1. Петрова 4:8). Љубав нас подстиче да увек ’спремно опраштамо једни другима‘ (Колошанима 3:13). Није увек лако применити тај савет. Ако дозволимо да нас преплаве негативне емоције, бићемо озлојеђени и можда ћемо сматрати да тиме што смо љути на неки начин кажњавамо онога ко нас је повредио. Међутим, озлојеђеност у суштини шкоди само нама. Ако опраштамо кад год има основа за то, бићемо много срећнији (Лука 17:3, 4). Имаћемо унутрашњи мир, сачуваћемо мир у скупштини и што је најважније имаћемо добар однос с Јеховом (Матеј 6:14, 15; Римљанима 14:19).

19. У којим ситуацијама морамо прекинути пријатељство с неком особом?

¹⁹ Понекад је потребно да прекинемо пријатељство с неким ко је био члан скупштине. Таква ситуација настаје када неко без кајања крши Божји закон, због чега бива искључен, или када неко одбацује веру тако што шири лажна учења или тако што сам иступи  из скупштине. Божја Реч јасно каже да с таквима ’престанемо да се дружимо‘. * (Прочитати 1. Коринћанима 5:11-13; 2. Јованова 9-11.) Ако нам је таква особа била пријатељ или смо с њом у сродству, заиста може бити тешко прекинути контакт с њом. Да ли ћемо заузети чврст став и показати да верност Јехови и његовим праведним законима стављамо испред свега другог? Немојмо заборавити да Јехова веома цени верност и послушност.

20, 21. (а) Зашто се може рећи да је искључење једна мера која се темељи на љубави? (б) Зашто је веома важно да мудро бирамо пријатеље?

²⁰ Искључење је једна мера у којој заиста долази до изражаја Јеховина љубав. Зашто то можемо рећи? Искључењем преступника који се не каје показује се љубав према Јеховином светом имену и свему што оно представља (1. Петрова 1:15, 16). Скупштина је заштићена том мером искључења. Верни чланови су заштићени од лошег утицаја намерних грешника и могу наставити да служе Јехови знајући да је скупштина сигурно уточиште у овом злом свету (1. Коринћанима 5:7; Јеврејима 12:15, 16). Таквом строгом мером се показује љубав и према преступнику. Можда ће га управо то освестити и помоћи му да схвати да мора променити своје ставове и предузети неопходне кораке како би се вратио Јехови (Јеврејима 12:11).

²¹ Не можемо порећи чињеницу да наши блиски пријатељи имају велики утицај на нас. Зато је од пресудне важности да мудро бирамо пријатеље. Ако за своје пријатеље изаберемо Јеховине пријатеље и ако волимо оне које он воли, имаћемо најбоље могуће друштво. Оно што попримимо од њих помоћи ће нам да водимо живот који се допада Јехови.