1, 2. Пред каквом одлуком стојимо што се тиче забаве?

ЗАМИСЛИ да управо желиш да загризеш једну јабуку, али примећујеш да је на једном месту почела да се квари. Шта би урадио? Могао би да је целу поједеш, укључујући и оно што се покварило; могао би да је бациш; или би могао да одстраниш оно што се покварило, а да остатак поједеш. Шта би ти урадио?

² Свет забаве је на неки начин попут те воћке. Понекад желиш да се мало разонодиш, а онда схватиш да је много тога што се нуди у моралном смислу лоше, чак и покварено. Шта ћеш онда урадити? Неки су се можда навикли на оно што је лоше и прихватају све што овај свет има да понуди у погледу забаве. Неки можда избегавају све врсте забаве јер сматрају да једино тако неће бити изложени лошем утицају. Други, пак, савесно избегавају искварујућу забаву али повремено уживају у забави која је у начелу прихватљива. Шта ћеш ти лично урадити, будући да желиш да се одржиш у Божјој љубави?

3. Шта ћемо у наставку разматрати?

³ Већина од нас би изабрала трећу могућност. Сигурно смо свесни да је потребно да се мало опустимо и разонодимо, али желимо да то остане у границама онога што је у моралном смислу чисто. Зато  треба да размотримо како можемо одредити шта је добро и корисно, а шта није. Али погледајмо најпре како избор забаве може утицати на наше служење Јехови.

4. Како наше предање треба да утиче на избор забаве?

⁴ Пре извесног времена један старији Сведок који се крстио 1946. године рекао је следеће: „Трудио сам се да присуствујем свим говорима за крштење и да их пажљиво пратим као да се радило о мом крштењу.“ Зашто? Он је то овако објаснио: „То што се увек изнова подсећам на своје предање много ми помаже да останем веран Богу.“ Нема сумње да ћемо се сложити са овом изјавом. Ако стално подсећамо себе да смо обећали Јехови да ћемо му целог живота служити, то ће нам дати снаге да истрајемо. (Прочитати Проповедника 5:4.) Заправо, то што размишљамо о свом предању утицаће не само на наш став према служби проповедања већ и на сва друга подручја живота, укључујући и забаву. Апостол Павле је истакао ту чињеницу када је писао хришћанима свог доба: „Било да једете, било да пијете, било да нешто друго чините, све на Божју славу чините“ (1. Коринћанима 10:31).

5. Како нам Левитска 22:18-20 помаже да разумемо упозорење које стоји иза онога што пише у Римљанима 12:1?

 ⁵ Све што у животу радимо утиче на наше служење Јехови. Павле је у посланици Римљанима употребио једну реч која има дубоко значење како би суверницима нагласио ту чињеницу. Рекао им је: „[Дајте] своја тела [...] као жртву живу, свету, угодну Богу, да служите Богу користећи свој разум“ (Римљанима 12:1). Наше тело подразумева наше мисли, срце и нашу физичку снагу. Све то користимо док служимо Богу (Марко 12:30). Павле је рекао да је таква служба целом душом у ствари жртва. Реч „жртва“ носи у себи и једно упозорење. Према Мојсијевом закону, Бог није прихватао жртве које су имале неку ману (Левитска 22:18-20). Слично томе, ако је наша жртва, то јест наша служба Богу, на неки начин упрљана, Бог је неће прихватити. Али како се може десити да нека жртва буде упрљана?

6, 7. Како се може десити да неки Божји слуга упрља своје тело и какве могу бити последице тога?

⁶ Павле је опоменуо хришћане у Риму да ’не дају своје удове греху‘. Такође им је рекао да ’усмрте дела тела‘ (Римљанима 6:12-14; 8:13). Пре тога је у истој посланици изнео примере таквих „дела тела“. О људима који чине грехе можемо прочитати следеће: „Уста су им пуна проклињања [...] Ноге су им брзе да пролију крв [...] Страха од Бога нема пред очима њиховим“ (Римљанима 3:13-18). Божји слуга би испрљао своје тело ако би чинио такве грехе. На пример, ако би данас један Јеховин сведок намерно гледао изопачене ствари као што су порнографија или садистичко насиље, он би ’[своје очи] дао греху‘ и тиме би упрљао цело своје тело. Све што би чинио за Јехову постало би попут жртве која више није света нити му је прихватљива  (Поновљени закони 15:21; 1. Петрова 1:14-16; 2. Петрова 3:11). Избор непримерене забаве заиста много кошта!

⁷ Из овога јасно произлази да избор забаве има озбиљне последице. Зато сигурно желимо да изаберемо забаву која ће оплеменити, а не упрљати, жртве које приносимо Богу. Погледајмо сада како можемо одредити шта је у погледу забаве примерено, а шта није.

8, 9. (а) У које се две категорије могу сврстати различити облици забаве? (б) Какве се забаве клонимо и зашто?

⁸ Различити облици забаве у суштини се могу сврстати у две категорије. У једну категорију спада забава коју Божје слуге у сваком случају избегавају, а у другу категорију спадају различите врсте забаве коју Божје слуге могу, али и не морају сматрати прихватљивом. Почнимо с првом категоријом, то јест врстом забаве коју Божје слуге избегавају.

⁹ Као што смо могли запазити у првом поглављу, неки облици забаве истичу оно што Библија изричито осуђује. Рецимо, помисли на веб-сајтове као и на филмове, телевизијске програме и музику садистичког или демонског садржаја, у којима има порнографије или се велича покварено или неморално понашање. Пошто такви изопачени облици забаве у позитивном светлу приказују поступке којима се крше библијски закони или начела, прави хришћани треба да их се клоне (Дела апостолска 15:28, 29; 1. Коринћанима 6:9, 10; Откривење 21:8). Када одбацујемо непримерену забаву, ми доказујемо Јехови да заиста ’мрзимо зло‘ и да се постојано ’клонимо зла‘. Тако стичемо ’нелицемерну веру‘ (Римљанима 12:9; Псалам 34:14; 1. Тимотеју 1:5).

10. Какво размишљање је опасно и зашто?

 ¹⁰ Међутим, неки можда мисле да им забава у којој се отворено приказује неморално понашање не може нашкодити. Сматрају да то могу гледати у филмовима или у телевизијским емисијама, али да они никада не би тако нешто урадили. Такво размишљање је варљиво и опасно. (Прочитати Јеремију 17:9.) Ако нам је забавно да гледамо оно што Јехова осуђује, да ли заиста можемо рећи да ’мрзимо зло‘? Уколико се стално будемо излагали лошем утицају, постаћемо неосетљиви (Псалам 119:70; 1. Тимотеју 4:1, 2). То би могло утицати на наше понашање или на то како гледамо на лоше понашање других.

11. Како су неки на својој кожи осетили да је оно што пише у Галатима 6:7 тачно чак и када је реч о забави?

¹¹ Тако нешто се заиста и догодило. Неке Божје слуге су починиле неморал зато што је на њих утицало оно што су често гледали. На тежак начин су научили да „шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Али такав жалостан исход се може избећи. Ако се заиста трудимо да у своје мисли сејемо оно што је у моралном смислу чисто, у животу ћемо пожњети оно што је добро. (Видети оквир „ Какву забаву да изаберем?“)

12. Како се начело из Галатима 6:5 може применити на избор забаве и шта нам може помоћи приликом доношења личних одлука?

¹² Погледајмо сада другу категорију, то јест врсте забаве које истичу поступке које Божја Реч директно не осуђује нити их конкретно одобрава. Сваки хришћанин мора сам за себе да одлучи шта је за њега примерена забава. (Прочитати Галатима 6:5.) Али и приликом доношења таквих одлука постоји нешто што нам може помоћи. У Библији се  налазе основна начела која нам помажу да схватимо Јеховин начин размишљања. Ако будемо обратили пажњу на та начела, разумећемо „шта је Јеховина воља“ у свим стварима, укључујући и избор забаве (Ефешанима 5:17).

13. Шта ће нас подстаћи да се клонимо забаве која се не допада Јехови?

¹³ Наравно, немају све Божје слуге исти осећај што се тиче тога шта је исправно, а шта није (Филипљанима 1:9). Осим тога, укуси се разликују. Зато  не треба очекивати да ће сви доносити потпуно исте одлуке. Па ипак, што више дозвољавамо да Божја начела утичу на наше мисли и срце, то ће нам бити лакше да се клонимо било каквог облика забаве који се Јехови не би допао (Псалам 119:11, 129; 1. Петрова 2:16).

14. (а) Шта треба да узмемо у обзир приликом избора забаве? (б) Како можемо дати приоритет духовним стварима?

¹⁴ Када је реч о избору забаве, онда постоји још један важан фактор који треба узети у обзир, а то је наше време. Док врста забаве открива шта сматрамо прихватљивим, време које на то трошимо открива шта сматрамо важним. Правим хришћанима су духовне ствари најважније. (Прочитати Матеја 6:33.) Шта онда можемо предузети да би духовне ствари и даље имале приоритет у нашем животу? Апостол Павле је рекао: „Добро пазите како живите — не као немудри, него као мудри. Искупљујте време, јер су дани зли“ (Ефешанима 5:15, 16). Дакле, ако конкретно одредимо колико ћемо времена трошити на разоноду, имаћемо довољно времена за „најважније“ ствари, то јест за оно што доприноси нашем добром духовном стању (Филипљанима 1:10).

15. Зашто је мудро да приликом избора забаве имамо додатну меру опреза?

¹⁵ Приликом избора забаве такође би било мудро да имамо додатну меру опреза. У ком смислу? Вратимо се још једном на пример са јабуком. Да не бисмо случајно појели оно што је покварено, очистићемо не само део који се покварио већ и један део око њега. Слично томе, када бирамо чиме ћемо се разонодити, било би мудро да се држимо на сигурном одстојању од искварујућих утицаја. Мудар хришћанин одбацује не само забаву у којој се крше библијска начела већ и ону која је сумњива или која садржи нешто што нам у духовном смислу  може нашкодити (Пословице 4:25-27). Ако савесно примењујемо начела из Божје Речи, нећемо се упуштати у такву врсту забаве.

16. (а) По чему ће се видети да делимо Јеховино гледиште о моралу? (б) Како примењивање библијских начела може постати наш начин живота?

¹⁶ Приликом избора забаве прави хришћани најпре узимају у обзир Јеховино гледиште. Библија нам открива Јеховино мишљење и његова мерила. Примера ради, краљ Соломон је навео неколико ствари које Јехова мрзи, као што су „лажљив језик и руке које проливају недужну крв, срце које смишља опаке сплетке, ноге које брзо трче на зло“ (Пословице 6:16-19). Како Јеховино гледиште треба да утиче на нас? „Ви који волите Јехову, мрзите оно што је зло“, рекао је псалмиста (Псалам 97:10). Наш избор забаве треба да покаже да заиста мрзимо оно што Јехова мрзи (Галатима 5:19-21). Немојмо заборавити ни то да какве смо ми заправо особе више открива оно што радимо кад смо сами него оно што радимо када смо у друштву (Псалам 11:4; 16:8). Према томе, ако искрено желимо да на свим пољима нашег живота уважавамо Јеховино мишљење о моралу, одлуке ћемо увек доносити у складу с библијским мерилима. То ће једноставно постати наш начин живота (2. Коринћанима 3:18).

17. Која питања треба себи да поставимо пре него што изаберемо неку забаву?

 ¹⁷ Шта још можемо урадити да бисмо били сигурни да поступамо у складу с Јеховиним начином размишљања када бирамо забаву? Размислимо о следећем питању: ’Како ће то утицати на мене и мој однос с Богом?‘ На пример, пре него што решиш да погледаш неки филм, запитај се: ’Како ће то што се приказује у филму утицати на моју савест?‘ Погледајмо која се начела односе на ту тему.

18, 19. (а) Како нам начело из Филипљанима 4:8 помаже да разлучимо да ли смо изабрали примерену забаву? (б) Која ти још начела могу помоћи да изабереш примерену забаву? (Видети фусноту.)

¹⁸ Једно од веома важних начела налази се у Филипљанима 4:8, где пише следеће: „Што је год истинито, што је год племенито, што је год праведно, што је год чисто, што је год допадљиво, што је год похвално, што је год честито и што је год хвале вредно, о томе размишљајте.“ Истини за вољу, Павле овде није говорио о забави већ о ’размишљању срца‘ које треба да буде усредсређено на оно што је угодно Богу (Псалам 19:14). Међутим, Павлове речи се у начелу могу применити и када је реч о забави. Како?

¹⁹ Запитај се: ’Да ли ме филмови које гледам, видео игрице које играм, музика коју слушам или други облици забаве подстичу да размишљам о ономе што је „честито“?‘ На пример, какве слике доминирају твојим мислима после гледања неког филма? Ако су лепе, чисте и позитивне, онда је твој избор био добар. Међутим, ако после неког филма размишљаш о нечистим стварима, онда твој избор не само што није био добар него је и штетан (Матеј 12:33; Марко 7:20-23). Зашто? Зато што размишљање о ономе што није честито нарушава твој унутрашњи  мир, оптерећује твоју савест обликовану према библијским мерилима и може покварити твој однос с Богом (Ефешанима 5:5; 1. Тимотеју 1:5, 19). Пошто таква врста забаве веома лоше утиче на твоју личност, најбоље би било да је се клониш * (Римљанима 12:2). Буди попут псалмисте који се молио Јехови: „Одврати очи моје од оног што је безвредно“ (Псалам 119:37).

20, 21. Како се начело из 1. Коринћанима 10:23, 24 односи на избор примерене разоноде?

²⁰ Апостол Павле је споменуо још једно важно библијско начело које треба да узмемо у обзир када доносимо одлуке личне природе. Он је рекао: „Све је дозвољено, али није све изграђујуће. Нека нико не гледа своју корист, него корист другога“ (1. Коринћанима 10:23, 24). Како се то начело односи на избор примерене разоноде? Треба да поставиш себи следеће питање: ’Како ће мој избор забаве утицати на друге?‘

²¹ Можда теби лично савест дозвољава да уживаш у неком облику забаве који сматраш ’дозвољеним‘, то јест прихватљивим. Међутим, ако запазиш да то смета суверницима којима то савест не дозвољава, онда ћеш можда одлучити да се одрекнеш таквог облика забаве. Зашто? Зато што не желиш да ’грешиш својој браћи‘ — или чак да ’грешиш против Христа‘, као што је то Павле рекао — чиме би им отежавао да остану верни Богу. И зато што си озбиљно схватио савет: „Не будите на спотицање“ (1. Коринћанима 8:12; 10:32). Прави хришћани данас  уважавају Павлов обзиран и увиђаван савет тиме што се одричу неке врсте забаве која можда јесте ’дозвољена‘, али никога не ’изграђује‘ (Римљанима 14:1; 15:1).

22. Зашто хришћани уважавају разлике у гледиштима када је реч о одлукама личне природе?

²² Међутим, постоји и друга страна тог начела да гледамо корист других. Онај ко има осетљивију савест не треба да очекује да се сви у скупштини повинују његовом ужем схватању о томе шта је прикладна врста забаве. То би било као када би неки возач на аутопуту очекивао да се сви други возачи на том путу крећу брзином која њему одговара. Тако нешто би било сасвим неразумно. Онај коме савест нешто не дозвољава треба да из хришћанске љубави поштује сувернике чије се гледиште о некој врсти забаве разликује од његовог али је и даље у складу са хришћанским начелима. Тако ће његова ’разумност бити позната свим људима‘ (Филипљанима 4:5; Проповедник 7:16).

23. Како можемо бити сигурни да смо изабрали примерену забаву?

²³ Укратко речено, како можемо бити сигурни да смо изабрали примерену забаву? Клонимо се забаве у којој се отворено приказују изопачене и неморалне ствари, које се у Божјој Речи изричито осуђују. Водимо се библијским начелима која се могу применити и на врсте забаве које се конкретно не спомињу у Библији. Немојмо прихватати ни ону забаву која оптерећује нашу савест и будимо спремни да се одрекнемо неке забаве којом бисмо вређали оне који су преосетљиви, нарочито нашу браћу и сестре. Ако чврсто решимо да тако чинимо, донећемо славу Богу и помоћи ћемо себи и својој породици да се одржимо у Божјој љубави.