1, 2. Pred kakvom odlukom stojimo što se tiče zabave?

ZAMISLI da upravo želiš da zagrizeš jednu jabuku, ali primećuješ da je na jednom mestu počela da se kvari. Šta bi uradio? Mogao bi da je celu pojedeš, uključujući i ono što se pokvarilo; mogao bi da je baciš; ili bi mogao da odstraniš ono što se pokvarilo, a da ostatak pojedeš. Šta bi ti uradio?

² Svet zabave je na neki način poput te voćke. Ponekad želiš da se malo razonodiš, a onda shvatiš da je mnogo toga što se nudi u moralnom smislu loše, čak i pokvareno. Šta ćeš onda uraditi? Neki su se možda navikli na ono što je loše i prihvataju sve što ovaj svet ima da ponudi u pogledu zabave. Neki možda izbegavaju sve vrste zabave jer smatraju da jedino tako neće biti izloženi lošem uticaju. Drugi, pak, savesno izbegavaju iskvarujuću zabavu ali povremeno uživaju u zabavi koja je u načelu prihvatljiva. Šta ćeš ti lično uraditi, budući da želiš da se održiš u Božjoj ljubavi?

3. Šta ćemo u nastavku razmatrati?

³ Većina od nas bi izabrala treću mogućnost. Sigurno smo svesni da je potrebno da se malo opustimo i razonodimo, ali želimo da to ostane u granicama onoga što je u moralnom smislu čisto. Zato  treba da razmotrimo kako možemo odrediti šta je dobro i korisno, a šta nije. Ali pogledajmo najpre kako izbor zabave može uticati na naše služenje Jehovi.

4. Kako naše predanje treba da utiče na izbor zabave?

⁴ Pre izvesnog vremena jedan stariji Svedok koji se krstio 1946. godine rekao je sledeće: „Trudio sam se da prisustvujem svim govorima za krštenje i da ih pažljivo pratim kao da se radilo o mom krštenju.“ Zašto? On je to ovako objasnio: „To što se uvek iznova podsećam na svoje predanje mnogo mi pomaže da ostanem veran Bogu.“ Nema sumnje da ćemo se složiti sa ovom izjavom. Ako stalno podsećamo sebe da smo obećali Jehovi da ćemo mu celog života služiti, to će nam dati snage da istrajemo. (Pročitati Propovednika 5:4.) Zapravo, to što razmišljamo o svom predanju uticaće ne samo na naš stav prema službi propovedanja već i na sva druga područja života, uključujući i zabavu. Apostol Pavle je istakao tu činjenicu kada je pisao hrišćanima svog doba: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da nešto drugo činite, sve na Božju slavu činite“ (1. Korinćanima 10:31).

5. Kako nam Levitska 22:18-20 pomaže da razumemo upozorenje koje stoji iza onoga što piše u Rimljanima 12:1?

 ⁵ Sve što u životu radimo utiče na naše služenje Jehovi. Pavle je u poslanici Rimljanima upotrebio jednu reč koja ima duboko značenje kako bi suvernicima naglasio tu činjenicu. Rekao im je: „[Dajte] svoja tela [...] kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum“ (Rimljanima 12:1). Naše telo podrazumeva naše misli, srce i našu fizičku snagu. Sve to koristimo dok služimo Bogu (Marko 12:30). Pavle je rekao da je takva služba celom dušom u stvari žrtva. Reč „žrtva“ nosi u sebi i jedno upozorenje. Prema Mojsijevom zakonu, Bog nije prihvatao žrtve koje su imale neku manu (Levitska 22:18-20). Slično tome, ako je naša žrtva, to jest naša služba Bogu, na neki način uprljana, Bog je neće prihvatiti. Ali kako se može desiti da neka žrtva bude uprljana?

6, 7. Kako se može desiti da neki Božji sluga uprlja svoje telo i kakve mogu biti posledice toga?

⁶ Pavle je opomenuo hrišćane u Rimu da ’ne daju svoje udove grehu‘. Takođe im je rekao da ’usmrte dela tela‘ (Rimljanima 6:12-14; 8:13). Pre toga je u istoj poslanici izneo primere takvih „dela tela“. O ljudima koji čine grehe možemo pročitati sledeće: „Usta su im puna proklinjanja [...] Noge su im brze da proliju krv [...] Straha od Boga nema pred očima njihovim“ (Rimljanima 3:13-18). Božji sluga bi isprljao svoje telo ako bi činio takve grehe. Na primer, ako bi danas jedan Jehovin svedok namerno gledao izopačene stvari kao što su pornografija ili sadističko nasilje, on bi ’[svoje oči] dao grehu‘ i time bi uprljao celo svoje telo. Sve što bi činio za Jehovu postalo bi poput žrtve koja više nije sveta niti mu je prihvatljiva  (Ponovljeni zakoni 15:21; 1. Petrova 1:14-16; 2. Petrova 3:11). Izbor neprimerene zabave zaista mnogo košta!

⁷ Iz ovoga jasno proizlazi da izbor zabave ima ozbiljne posledice. Zato sigurno želimo da izaberemo zabavu koja će oplemeniti, a ne uprljati, žrtve koje prinosimo Bogu. Pogledajmo sada kako možemo odrediti šta je u pogledu zabave primereno, a šta nije.

8, 9. (a) U koje se dve kategorije mogu svrstati različiti oblici zabave? (b) Kakve se zabave klonimo i zašto?

⁸ Različiti oblici zabave u suštini se mogu svrstati u dve kategorije. U jednu kategoriju spada zabava koju Božje sluge u svakom slučaju izbegavaju, a u drugu kategoriju spadaju različite vrste zabave koju Božje sluge mogu, ali i ne moraju smatrati prihvatljivom. Počnimo s prvom kategorijom, to jest vrstom zabave koju Božje sluge izbegavaju.

⁹ Kao što smo mogli zapaziti u prvom poglavlju, neki oblici zabave ističu ono što Biblija izričito osuđuje. Recimo, pomisli na veb-sajtove kao i na filmove, televizijske programe i muziku sadističkog ili demonskog sadržaja, u kojima ima pornografije ili se veliča pokvareno ili nemoralno ponašanje. Pošto takvi izopačeni oblici zabave u pozitivnom svetlu prikazuju postupke kojima se krše biblijski zakoni ili načela, pravi hrišćani treba da ih se klone (Dela apostolska 15:28, 29; 1. Korinćanima 6:9, 10; Otkrivenje 21:8). Kada odbacujemo neprimerenu zabavu, mi dokazujemo Jehovi da zaista ’mrzimo zlo‘ i da se postojano ’klonimo zla‘. Tako stičemo ’nelicemernu veru‘ (Rimljanima 12:9; Psalam 34:14; 1. Timoteju 1:5).

10. Kakvo razmišljanje je opasno i zašto?

 ¹⁰ Međutim, neki možda misle da im zabava u kojoj se otvoreno prikazuje nemoralno ponašanje ne može naškoditi. Smatraju da to mogu gledati u filmovima ili u televizijskim emisijama, ali da oni nikada ne bi tako nešto uradili. Takvo razmišljanje je varljivo i opasno. (Pročitati Jeremiju 17:9.) Ako nam je zabavno da gledamo ono što Jehova osuđuje, da li zaista možemo reći da ’mrzimo zlo‘? Ukoliko se stalno budemo izlagali lošem uticaju, postaćemo neosetljivi (Psalam 119:70; 1. Timoteju 4:1, 2). To bi moglo uticati na naše ponašanje ili na to kako gledamo na loše ponašanje drugih.

11. Kako su neki na svojoj koži osetili da je ono što piše u Galatima 6:7 tačno čak i kada je reč o zabavi?

¹¹ Tako nešto se zaista i dogodilo. Neke Božje sluge su počinile nemoral zato što je na njih uticalo ono što su često gledali. Na težak način su naučili da „šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Ali takav žalostan ishod se može izbeći. Ako se zaista trudimo da u svoje misli sejemo ono što je u moralnom smislu čisto, u životu ćemo požnjeti ono što je dobro. (Videti okvir „ Kakvu zabavu da izaberem?“)

12. Kako se načelo iz Galatima 6:5 može primeniti na izbor zabave i šta nam može pomoći prilikom donošenja ličnih odluka?

¹² Pogledajmo sada drugu kategoriju, to jest vrste zabave koje ističu postupke koje Božja Reč direktno ne osuđuje niti ih konkretno odobrava. Svaki hrišćanin mora sam za sebe da odluči šta je za njega primerena zabava. (Pročitati Galatima 6:5.) Ali i prilikom donošenja takvih odluka postoji nešto što nam može pomoći. U Bibliji se  nalaze osnovna načela koja nam pomažu da shvatimo Jehovin način razmišljanja. Ako budemo obratili pažnju na ta načela, razumećemo „šta je Jehovina volja“ u svim stvarima, uključujući i izbor zabave (Efešanima 5:17).

13. Šta će nas podstaći da se klonimo zabave koja se ne dopada Jehovi?

¹³ Naravno, nemaju sve Božje sluge isti osećaj što se tiče toga šta je ispravno, a šta nije (Filipljanima 1:9). Osim toga, ukusi se razlikuju. Zato  ne treba očekivati da će svi donositi potpuno iste odluke. Pa ipak, što više dozvoljavamo da Božja načela utiču na naše misli i srce, to će nam biti lakše da se klonimo bilo kakvog oblika zabave koji se Jehovi ne bi dopao (Psalam 119:11, 129; 1. Petrova 2:16).

14. (a) Šta treba da uzmemo u obzir prilikom izbora zabave? (b) Kako možemo dati prioritet duhovnim stvarima?

¹⁴ Kada je reč o izboru zabave, onda postoji još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir, a to je naše vreme. Dok vrsta zabave otkriva šta smatramo prihvatljivim, vreme koje na to trošimo otkriva šta smatramo važnim. Pravim hrišćanima su duhovne stvari najvažnije. (Pročitati Mateja 6:33.) Šta onda možemo preduzeti da bi duhovne stvari i dalje imale prioritet u našem životu? Apostol Pavle je rekao: „Dobro pazite kako živite — ne kao nemudri, nego kao mudri. Iskupljujte vreme, jer su dani zli“ (Efešanima 5:15, 16). Dakle, ako konkretno odredimo koliko ćemo vremena trošiti na razonodu, imaćemo dovoljno vremena za „najvažnije“ stvari, to jest za ono što doprinosi našem dobrom duhovnom stanju (Filipljanima 1:10).

15. Zašto je mudro da prilikom izbora zabave imamo dodatnu meru opreza?

¹⁵ Prilikom izbora zabave takođe bi bilo mudro da imamo dodatnu meru opreza. U kom smislu? Vratimo se još jednom na primer sa jabukom. Da ne bismo slučajno pojeli ono što je pokvareno, očistićemo ne samo deo koji se pokvario već i jedan deo oko njega. Slično tome, kada biramo čime ćemo se razonoditi, bilo bi mudro da se držimo na sigurnom odstojanju od iskvarujućih uticaja. Mudar hrišćanin odbacuje ne samo zabavu u kojoj se krše biblijska načela već i onu koja je sumnjiva ili koja sadrži nešto što nam u duhovnom smislu  može naškoditi (Poslovice 4:25-27). Ako savesno primenjujemo načela iz Božje Reči, nećemo se upuštati u takvu vrstu zabave.

16. (a) Po čemu će se videti da delimo Jehovino gledište o moralu? (b) Kako primenjivanje biblijskih načela može postati naš način života?

¹⁶ Prilikom izbora zabave pravi hrišćani najpre uzimaju u obzir Jehovino gledište. Biblija nam otkriva Jehovino mišljenje i njegova merila. Primera radi, kralj Solomon je naveo nekoliko stvari koje Jehova mrzi, kao što su „lažljiv jezik i ruke koje prolivaju nedužnu krv, srce koje smišlja opake spletke, noge koje brzo trče na zlo“ (Poslovice 6:16-19). Kako Jehovino gledište treba da utiče na nas? „Vi koji volite Jehovu, mrzite ono što je zlo“, rekao je psalmista (Psalam 97:10). Naš izbor zabave treba da pokaže da zaista mrzimo ono što Jehova mrzi (Galatima 5:19-21). Nemojmo zaboraviti ni to da kakve smo mi zapravo osobe više otkriva ono što radimo kad smo sami nego ono što radimo kada smo u društvu (Psalam 11:4; 16:8). Prema tome, ako iskreno želimo da na svim poljima našeg života uvažavamo Jehovino mišljenje o moralu, odluke ćemo uvek donositi u skladu s biblijskim merilima. To će jednostavno postati naš način života (2. Korinćanima 3:18).

17. Koja pitanja treba sebi da postavimo pre nego što izaberemo neku zabavu?

 ¹⁷ Šta još možemo uraditi da bismo bili sigurni da postupamo u skladu s Jehovinim načinom razmišljanja kada biramo zabavu? Razmislimo o sledećem pitanju: ’Kako će to uticati na mene i moj odnos s Bogom?‘ Na primer, pre nego što rešiš da pogledaš neki film, zapitaj se: ’Kako će to što se prikazuje u filmu uticati na moju savest?‘ Pogledajmo koja se načela odnose na tu temu.

18, 19. (a) Kako nam načelo iz Filipljanima 4:8 pomaže da razlučimo da li smo izabrali primerenu zabavu? (b) Koja ti još načela mogu pomoći da izabereš primerenu zabavu? (Videti fusnotu.)

¹⁸ Jedno od veoma važnih načela nalazi se u Filipljanima 4:8, gde piše sledeće: „Što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što je god dopadljivo, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte.“ Istini za volju, Pavle ovde nije govorio o zabavi već o ’razmišljanju srca‘ koje treba da bude usredsređeno na ono što je ugodno Bogu (Psalam 19:14). Međutim, Pavlove reči se u načelu mogu primeniti i kada je reč o zabavi. Kako?

¹⁹ Zapitaj se: ’Da li me filmovi koje gledam, video igrice koje igram, muzika koju slušam ili drugi oblici zabave podstiču da razmišljam o onome što je „čestito“?‘ Na primer, kakve slike dominiraju tvojim mislima posle gledanja nekog filma? Ako su lepe, čiste i pozitivne, onda je tvoj izbor bio dobar. Međutim, ako posle nekog filma razmišljaš o nečistim stvarima, onda tvoj izbor ne samo što nije bio dobar nego je i štetan (Matej 12:33; Marko 7:20-23). Zašto? Zato što razmišljanje o onome što nije čestito narušava tvoj unutrašnji  mir, opterećuje tvoju savest oblikovanu prema biblijskim merilima i može pokvariti tvoj odnos s Bogom (Efešanima 5:5; 1. Timoteju 1:5, 19). Pošto takva vrsta zabave veoma loše utiče na tvoju ličnost, najbolje bi bilo da je se kloniš * (Rimljanima 12:2). Budi poput psalmiste koji se molio Jehovi: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno“ (Psalam 119:37).

20, 21. Kako se načelo iz 1. Korinćanima 10:23, 24 odnosi na izbor primerene razonode?

²⁰ Apostol Pavle je spomenuo još jedno važno biblijsko načelo koje treba da uzmemo u obzir kada donosimo odluke lične prirode. On je rekao: „Sve je dozvoljeno, ali nije sve izgrađujuće. Neka niko ne gleda svoju korist, nego korist drugoga“ (1. Korinćanima 10:23, 24). Kako se to načelo odnosi na izbor primerene razonode? Treba da postaviš sebi sledeće pitanje: ’Kako će moj izbor zabave uticati na druge?‘

²¹ Možda tebi lično savest dozvoljava da uživaš u nekom obliku zabave koji smatraš ’dozvoljenim‘, to jest prihvatljivim. Međutim, ako zapaziš da to smeta suvernicima kojima to savest ne dozvoljava, onda ćeš možda odlučiti da se odrekneš takvog oblika zabave. Zašto? Zato što ne želiš da ’grešiš svojoj braći‘ — ili čak da ’grešiš protiv Hrista‘, kao što je to Pavle rekao — čime bi im otežavao da ostanu verni Bogu. I zato što si ozbiljno shvatio savet: „Ne budite na spoticanje“ (1. Korinćanima 8:12; 10:32). Pravi hrišćani danas  uvažavaju Pavlov obziran i uviđavan savet time što se odriču neke vrste zabave koja možda jeste ’dozvoljena‘, ali nikoga ne ’izgrađuje‘ (Rimljanima 14:1; 15:1).

22. Zašto hrišćani uvažavaju razlike u gledištima kada je reč o odlukama lične prirode?

²² Međutim, postoji i druga strana tog načela da gledamo korist drugih. Onaj ko ima osetljiviju savest ne treba da očekuje da se svi u skupštini povinuju njegovom užem shvatanju o tome šta je prikladna vrsta zabave. To bi bilo kao kada bi neki vozač na autoputu očekivao da se svi drugi vozači na tom putu kreću brzinom koja njemu odgovara. Tako nešto bi bilo sasvim nerazumno. Onaj kome savest nešto ne dozvoljava treba da iz hrišćanske ljubavi poštuje suvernike čije se gledište o nekoj vrsti zabave razlikuje od njegovog ali je i dalje u skladu sa hrišćanskim načelima. Tako će njegova ’razumnost biti poznata svim ljudima‘ (Filipljanima 4:5; Propovednik 7:16).

23. Kako možemo biti sigurni da smo izabrali primerenu zabavu?

²³ Ukratko rečeno, kako možemo biti sigurni da smo izabrali primerenu zabavu? Klonimo se zabave u kojoj se otvoreno prikazuju izopačene i nemoralne stvari, koje se u Božjoj Reči izričito osuđuju. Vodimo se biblijskim načelima koja se mogu primeniti i na vrste zabave koje se konkretno ne spominju u Bibliji. Nemojmo prihvatati ni onu zabavu koja opterećuje našu savest i budimo spremni da se odreknemo neke zabave kojom bismo vređali one koji su preosetljivi, naročito našu braću i sestre. Ako čvrsto rešimo da tako činimo, donećemo slavu Bogu i pomoći ćemo sebi i svojoj porodici da se održimo u Božjoj ljubavi.