1, 2. Како је Валам сковао план да науди Јеховином народу?

ЗАМИСЛИМО једног рибара како одлази на омиљено место да пеца. Желео би да упеца једну посебну врсту рибе. Бира мамац и забацује удицу. Неколико тренутака касније, најлон се затеже, штап се савија и рибар вади свој улов. Задовољно се смешка јер зна да је изабрао прави мамац.

² Године 1473. пре н. е., један човек који се звао Валам доста је размишљао о томе који би мамац могао да употреби. Он је желео да ухвати у замку Божји народ, који се улогорио у равницама Моава, на граници Обећане земље. Валам се представљао као Јеховин пророк, али је у ствари био један похлепан човек унајмљен да прокуне Израелце. Међутим, пошто се Јехова умешао, Валам је Израелцима уместо проклетства изрекао благослов. Решен да добије награду, Валам се досетио да би можда могао да наведе Бога да прокуне сопствени народ уколико би тај народ починио велики грех. Ношен том мишљу, Валам је забацио удицу на којој је био мамац — заводљиве младе Моавке (Бројеви 22:1-7; 31:15, 16; Откривење 2:14).

3. У којој мери је успео Валамов план?

³ Да ли је тај план успео? Донекле јесте. Десетине хиљада Израелаца ухватило се на тај мамац јер  су почели да чине „блуд с моавским кћерима“. Чак су почели и да се клањају моавским боговима, укључујући и гнусног Вала фегорског, бога плодности. Због тога је 24 000 Израелаца изгубило живот на самом прагу Обећане земље. То је била заиста велика трагедија! (Бројеви 25:1-9).

4. Зашто су хиљаде Израелаца пале у замку неморала?

⁴ Шта је довело до те трагедије? Код многих се развило зло срце јер су одступили од Јехове, Бога који их је избавио из Египта, хранио их у пустињи и безбедно довео до границе земље коју им је обећао (Јеврејима 3:12). Указујући на тај немио догађај, апостол Павле је написао: „Не чинимо ни блуд, као што су неки од њих починили блуд, па их је у једном дану пало двадесет и три хиљаде“ * (1. Коринћанима 10:8).

5, 6. Зашто је корисно што имамо извештај о греху који су Израелци починили у равницама Моава?

⁵ Овај извештај из Бројева садржи многе важне поуке за Божји народ, који у данашње време стоји на прагу далеко боље обећане земље (1. Коринћанима 10:11). На пример, данашњи свет је опседнут сексом  у још већој мери него што су то били Моавци. Сем тога, сваке године десетине хиљада Јеховиних сведока пада у замку неморала, у исту замку у коју су упали и Израелци (2. Коринћанима 2:11). Попут Зимрија који је дрско довео једну Мадијанку у свој шатор у израелском логору, неки који су данас повезани с Божјим народом у моралном смислу лоше утичу на скупштину (Бројеви 25:6, 14; Јудина 4).

⁶ Да ли видиш себе у савременим „равницама Моава“? Видиш ли на хоризонту своју награду — дуго очекивани нови свет? Ако је твој одговор потврдан, онда учини све што можеш како би остао под окриљем Божје љубави тако што ћеш послушати заповест: „Бежите од блуда“ (1. Коринћанима 6:18).

7, 8. Шта је „блуд“ и како они који чине блуд жању оно што су посејали?

⁷ У Библији се реч „блуд“ (грчки: порниа) односи на недозвољене полне односе ван брака који је склопљен у складу с библијским мерилима. Под блудом се подразумевају прељуба, проституција и полни односи између невенчаних особа, као и орални и анални секс и надраживање полних органа особе с којом нисмо у браку. Под блудом се такође подразумевају и такви поступци између особа истог пола као и полно општење са животињама. *

⁸ У Светом писму јасно пише да они који чине блуд не могу остати у хришћанској скупштини и да неће добити вечни живот (1. Коринћанима 6:9; Откривење 22:15). Осим тога, они већ сада наносе себи велику штету јер губе самопоштовање и поверење других, разарају свој брак, осећају грижу савести, а ту су још  и нежељена трудноћа, болести, па чак и смрт. (Прочитати Галатима 6:7, 8.) Зашто бисмо уопште и кренули путем на коме има толико много бола? Нажалост, многи не размишљају о таквим последицама када направе први погрешан корак, а обично је то гледање порнографије.

9. Да ли је порнографија безопасна, као што неки тврде? Објасни.

⁹ У многим земљама порнографија се може наћи у новинама и часописима, истиче се у музици и на телевизији, а интернет је практично преплављен њоме. * Да ли је она безопасна, као што неки тврде? Апсолутно није! Они који гледају порнографију могу постати зависни од мастурбације и потхрањивати у себи ’срамне полне пожуде‘, што може довести до зависности од секса, изопачених жеља, озбиљних брачних проблема, па чак и до развода * (Римљанима 1:24-27; Ефешанима 4:19). Један стручњак упоређује зависност од секса с раком. Он каже: „Та зависност расте и шири се. Ретко када ишчезава и веома ју је тешко лечити и излечити.“

10. Како можемо применити начело које се налази у Јаковљевој посланици 1:14, 15? (Видети и оквир „ Шта ми је дало снаге да опет будем морално чист“.)

¹⁰ Размислимо о ономе што је записано у Јаковљевој посланици 1:14, 15: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт.“ Зато ако нам се у мислима појави нека неисправна жеља, одмах предузмимо нешто да је се ослободимо!  На пример, ако случајно видимо неку еротску сцену, одмах скренимо поглед, угасимо компјутер или променимо телевизијски канал. Учинимо све што треба да не бисмо подлегли некој неморалној жељи пре него што она измакне контроли и потпуно нас савлада. (Прочитати Матеја 5:29, 30.)

11. Како можемо показати да се уздамо у Јехову када се боримо с неисправним жељама?

¹¹ Бог који нас познаје боље него што сами себе познајемо, с добрим разлогом каже: „Усмртите, дакле, оно што је земаљско у вашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство“ (Колошанима 3:5). Тачно је да то може представљати прави проблем. Али немојмо  заборавити да имамо брижног и стрпљивог небеског Оца од кога можемо тражити помоћ (Псалам 68:19). Зато му се обратимо чим нам се појаве неке неисправне мисли. Молимо се за ’изузетну снагу‘ и натерајмо себе да мислимо о нечем другом (2. Коринћанима 4:7; 1. Коринћанима 9:27; видети оквир „ Како да се ослободим лоших навика?“).

12. Шта представља наше „срце“ и зашто га морамо чувати?

¹² Мудри Соломон је написао: „Више од свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега извире живот“ (Пословице 4:23). Наше „срце“ представља оно што смо ми у суштини, оно што јесмо у Божјим очима. Сем тога, да ли ћемо добити вечни живот зависи од тога како Бог процењује наше „срце“, а не од тога како нас други људи виде. То је тако једноставно, али је у исто време и веома озбиљно. Богобојазни Јов је склопио савез, то јест споразум, са својим очима да неће непристојно гледати неку жену (Јов 31:1). Какав изврстан пример за нас! Псалмиста је показао да има исти такав став када се молио: „Одврати очи моје од оног што је безвредно“ (Псалам 119:37).

13. Ко је била Дина и зашто њен избор пријатеља није био мудар?

¹³ Као што смо видели у трећем поглављу ове књиге, наши пријатељи могу имати велики утицај на нас, било у позитивном било у негативном смислу (Пословице 13:20; прочитати 1. Коринћанима 15:33). Погледајмо шта се десило с Дином, ћерком патријарха Јакова. Иако је била добро васпитана, Дина није мудро поступила када се спријатељила с младим Хананкама. Попут Моаваца, Хананци су били познати по томе што су водили неморалан живот (Левитска 18:6-25). Они су, укључујући и Сихема који је био „најпоштованији у целом дому свог оца“, сматрали да је Дина лак плен (Постанак 34:18, 19).

14. Како је Динин избор пријатеља довео до трагичних догађаја?

 ¹⁴ Када је Дина видела Сихема, вероватно није намеравала да с њим има полне односе. Међутим, он је учинио оно што би већина Хананаца сматрала нормалним када су сексуално узбуђени. Чак и ако се Дина у задњи час опирала, то није ништа вредело јер ју је он „узео“ и „силовао је“. Сихем је очигледно „заволео“ Дину, али то није могло променити оно што јој је учинио. (Прочитати Постанак 34:1-4.) То што се десило није донело патњу само Дини. Њен избор пријатеља покренуо је читав низ догађаја који су нанели срамоту целој њеној породици (Постанак 34:7, 25-31; Галатима 6:7, 8).

15, 16. Како можемо стећи праву мудрост? (Видети и оквир „ Стихови за размишљање“.)

¹⁵ Уколико је Дина научила једну важну лекцију, научила ју је на веома тежак начин. Али они који воле и слушају Јехову не морају да се уче на  сопственим грешкама. Пошто слушају Бога, они желе да се ’друже с мудрима‘ (Пословице 13:20а). Тако могу разумети „све што је на путу доброте“ и избећи непотребне проблеме и патње (Пословице 2:6-9; Псалам 1:1-3).

¹⁶ Божја мудрост стоји на располагању свима који желе да је имају и који тој жељи удовољавају тако што се истрајно моле и редовно проучавају Божју Реч  и публикације које обезбеђује верни и разборити роб (Матеј 24:45; Јаковљева 1:5). Важна је и понизност, која се огледа у спремности да се послушају библијски савети (2. Краљевима 22:18, 19). Примера ради, један Јеховин сведок у суштини схвата да је његово срце варљиво и да је на све спремно (Јеремија 17:9). Али да ли ће бити довољно понизан да прихвати конкретан и искрен савет и помоћ када му то буде било потребно?

17. Опиши ситуацију која се може појавити у једној породици и објасни на основу којих начела отац може разговарати са својом ћерком.

¹⁷ Замисли следећу ситуацију: Отац не дозвољава својој ћерки да изађе с једним младим суверником без пратње. Девојка каже: „Али тата, зар немаш поверења у мене? Нећемо учинити ништа лоше!“ Она воли Јехову и има најбоље намере, али да ли ипак ’поступа по Божјој мудрости‘? Да ли ’бежи од блуда‘? Или се безумно „узда у срце своје“? (Пословице 28:26). Можда ћеш се сетити још неких начела која би могла помоћи оцу и његовој ћерки у разговору о тој ситуацији. (Видети Пословице 22:3 и Матеја 6:13; 26:41.)

18, 19. С којим се искушењем Јосиф суочио и како је реаговао?

¹⁸ Динин полубрат Јосиф био је фин младић који је волео Бога и бежао од блуда (Постанак 30:20-24). Он је још као дете видео какве су биле последице непромишљених поступака његове сестре. Нема сумње да су га сећања на то време, као и жеља да остане под окриљем Божје љубави, годинама касније заштитили у Египту када је жена његовог господара „из дана у дан“ покушавала да га заведе. Наравно, пошто је Јосиф био роб, није могао једноставно дати отказ и отићи! Морао је да се суочи с тим искушењем мудро и одважно. Упорно је одбијао Петефријеву жену  и на крају је побегао од ње. (Прочитати Постанак 39:7-12.)

¹⁹ Размисли о следећем: Да је Јосиф маштао о тој жени или да је сањарио о полним односима, да ли би био у стању да остане беспрекоран? Вероватно не би. Он се није бавио грешним мислима, већ је ценио свој однос с Јеховом, што се јасно види из онога што је рекао Петефријевој жени: „Мој господар [...] ми није ускратио ништа, осим тебе, јер си му ти жена. Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“ (Постанак 39:8, 9).

20. Како се Јехова побринуо за Јосифа?

²⁰ Замисли само колико је Јехова био срећан док је посматрао младог Јосифа, који је био далеко од своје породице, како из дана у дан остаје беспрекоран (Пословице 27:11). Јехова се касније побринуо не само да Јосиф буде пуштен из затвора већ и да буде постављен за управитеља у Египту који је надгледао расподелу хране! (Постанак 41:39-49). Колико су само истините речи из Псалма 97:10: „Ви који волите Јехову, мрзите оно што је зло! Он чува душе оних који су му верни, избавља их из злих руку.“

21. Како је један млади брат из једне афричке земље остао морално чист?

²¹ Исто тако и данас многе Божје слуге показују да ’мрзе оно што је зло, а воле  оно што је добро‘ (Амос 5:15). Један млади брат из једне афричке земље сећа се да му је школска другарица отворено рекла да ће спавати с њим ако јој помогне на писменом задатку из математике. „Истог трена сам одбио њену понуду“, каже он. „Остао сам морално чист и захваљујући томе сачувао сам достојанство и самопоштовање.“ Тачно је да грех може пружити ’привремени ужитак‘, али такво пролазно задовољство често наноси велики бол (Јеврејима 11:25). Сем тога, све је то безначајно у поређењу са трајном срећом која произлази из послушности Јехови (Пословице 10:22).

22, 23. (а) Зашто се може рећи да Јеховин сведок који је починио неки озбиљан грех ипак није у безнадежној ситуацији? (б) Каква помоћ преступнику стоји на располагању?

²² Пошто смо несавршени, сви се ми боримо да савладамо телесне жеље и да чинимо оно што је пред Богом исправно (Римљанима 7:21-25). Јехова је свестан тога јер „памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Понекад се дешава да неки Јеховин сведок почини озбиљан грех. Да ли је његова ситуација безнадежна? Наравно да није! Особа која је починила грех може пожњети тешке последице својих поступака, као што је то било и у случају краља Давида. Међутим, Бог је увек ’спреман да опрости‘ онима који се кају и ’признају своје грехе‘ (Псалам 86:5; Јаковљева 5:16; прочитати Пословице 28:13).

²³ Поред тога, Бог је хришћанској скупштини дао „људе на дар“ — зреле духовне пастире који су способни и спремни да пруже помоћ (Ефешанима 4:8, 12; Јаковљева 5:14, 15). Њихов циљ је да помогну преступнику да поправи свој однос с Богом и да по речима једног мудрог човека ’стекне [разборито]  срце‘ како више не би чинио такав грех (Пословице 15:32, фуснота).

24, 25. (а) Како је младић описан у Пословицама 7:6-23 показао да ’нема разборито срце‘? (б) Како можемо ’стећи разборито срце‘?

²⁴ У Библији се говори о људима који ’немају [разборито] срце‘ и о онима који ’стичу [разборито] срце‘ (Пословице 7:7, фуснота). Због духовне незрелости и неискуства у служби за Бога, ономе ко „нема разборито срце“ недостају оштроумност и добро просуђивање. Таква особа може лако починити озбиљан грех попут младића описаног у Пословицама 7:6-23. Међутим, особа која ’стиче [разборито] срце‘ озбиљно поклања пажњу развијању добрих особина код себе путем редовног проучавања Божје Речи уз молитву. И онолико колико је то могуће несавршеним људима, она усклађује своје мисли, жеље, осећања и циљеве у животу са оним што је Богу угодно. Тако показује да „душу своју воли“, то јест жели себи добро и „налази добро“ (Пословице 19:8).

²⁵ Зато се питај: ’Да ли сам потпуно сигуран да су Божја мерила исправна? Да ли чврсто верујем да је човек најсрећнији када се држи тих мерила?‘ (Псалам 19:7-10; Исаија 48:17, 18). Ако се у теби појави и најмања сумња, гледај да то што пре решиш. Размишљај о последицама игнорисања Божјих закона. Поред тога, ’испитај и види да је Јехова добар‘ тако што ћеш живети по истини и заокупити се добрим и корисним мислима, то јест оним што је истинито, праведно, чисто, допадљиво и честито (Псалам 34:8; Филипљанима 4:8, 9). Можеш бити сигуран да ћеш тако све више волети Бога, волети оно што он воли и мрзети оно што он мрзи. Јосиф није био савршен човек. Али је ипак ’бежао од блуда‘ зато што је дозволио да га Јехова обликује током многих година, то јест да му да разборито срце. Нека тако буде и с тобом (Исаија 64:8).

26. О којој важној теми ће говорити наредна два поглавља?

 ²⁶ Створитељ нас је обдарио репродуктивним органима са одређеном сврхом, то јест да би нам омогућио да имамо потомство и да уживамо у интимности унутар брака (Пословице 5:18). Наредна два поглавља говориће о Божјем гледишту о браку.