1, 2. Kako je Valam skovao plan da naudi Jehovinom narodu?

ZAMISLIMO jednog ribara kako odlazi na omiljeno mesto da peca. Želeo bi da upeca jednu posebnu vrstu ribe. Bira mamac i zabacuje udicu. Nekoliko trenutaka kasnije, najlon se zateže, štap se savija i ribar vadi svoj ulov. Zadovoljno se smeška jer zna da je izabrao pravi mamac.

² Godine 1473. pre n. e., jedan čovek koji se zvao Valam dosta je razmišljao o tome koji bi mamac mogao da upotrebi. On je želeo da uhvati u zamku Božji narod, koji se ulogorio u ravnicama Moava, na granici Obećane zemlje. Valam se predstavljao kao Jehovin prorok, ali je u stvari bio jedan pohlepan čovek unajmljen da prokune Izraelce. Međutim, pošto se Jehova umešao, Valam je Izraelcima umesto prokletstva izrekao blagoslov. Rešen da dobije nagradu, Valam se dosetio da bi možda mogao da navede Boga da prokune sopstveni narod ukoliko bi taj narod počinio veliki greh. Nošen tom mišlju, Valam je zabacio udicu na kojoj je bio mamac — zavodljive mlade Moavke (Brojevi 22:1-7; 31:15, 16; Otkrivenje 2:14).

3. U kojoj meri je uspeo Valamov plan?

³ Da li je taj plan uspeo? Donekle jeste. Desetine hiljada Izraelaca uhvatilo se na taj mamac jer  su počeli da čine „blud s moavskim kćerima“. Čak su počeli i da se klanjaju moavskim bogovima, uključujući i gnusnog Vala fegorskog, boga plodnosti. Zbog toga je 24 000 Izraelaca izgubilo život na samom pragu Obećane zemlje. To je bila zaista velika tragedija! (Brojevi 25:1-9).

4. Zašto su hiljade Izraelaca pale u zamku nemorala?

⁴ Šta je dovelo do te tragedije? Kod mnogih se razvilo zlo srce jer su odstupili od Jehove, Boga koji ih je izbavio iz Egipta, hranio ih u pustinji i bezbedno doveo do granice zemlje koju im je obećao (Jevrejima 3:12). Ukazujući na taj nemio događaj, apostol Pavle je napisao: „Ne činimo ni blud, kao što su neki od njih počinili blud, pa ih je u jednom danu palo dvadeset i tri hiljade“ * (1. Korinćanima 10:8).

5, 6. Zašto je korisno što imamo izveštaj o grehu koji su Izraelci počinili u ravnicama Moava?

⁵ Ovaj izveštaj iz Brojeva sadrži mnoge važne pouke za Božji narod, koji u današnje vreme stoji na pragu daleko bolje obećane zemlje (1. Korinćanima 10:11). Na primer, današnji svet je opsednut seksom  u još većoj meri nego što su to bili Moavci. Sem toga, svake godine desetine hiljada Jehovinih svedoka pada u zamku nemorala, u istu zamku u koju su upali i Izraelci (2. Korinćanima 2:11). Poput Zimrija koji je drsko doveo jednu Madijanku u svoj šator u izraelskom logoru, neki koji su danas povezani s Božjim narodom u moralnom smislu loše utiču na skupštinu (Brojevi 25:6, 14; Judina 4).

⁶ Da li vidiš sebe u savremenim „ravnicama Moava“? Vidiš li na horizontu svoju nagradu — dugo očekivani novi svet? Ako je tvoj odgovor potvrdan, onda učini sve što možeš kako bi ostao pod okriljem Božje ljubavi tako što ćeš poslušati zapovest: „Bežite od bluda“ (1. Korinćanima 6:18).

7, 8. Šta je „blud“ i kako oni koji čine blud žanju ono što su posejali?

⁷ U Bibliji se reč „blud“ (grčki: pornia) odnosi na nedozvoljene polne odnose van braka koji je sklopljen u skladu s biblijskim merilima. Pod bludom se podrazumevaju preljuba, prostitucija i polni odnosi između nevenčanih osoba, kao i oralni i analni seks i nadraživanje polnih organa osobe s kojom nismo u braku. Pod bludom se takođe podrazumevaju i takvi postupci između osoba istog pola kao i polno opštenje sa životinjama. *

⁸ U Svetom pismu jasno piše da oni koji čine blud ne mogu ostati u hrišćanskoj skupštini i da neće dobiti večni život (1. Korinćanima 6:9; Otkrivenje 22:15). Osim toga, oni već sada nanose sebi veliku štetu jer gube samopoštovanje i poverenje drugih, razaraju svoj brak, osećaju grižu savesti, a tu su još  i neželjena trudnoća, bolesti, pa čak i smrt. (Pročitati Galatima 6:7, 8.) Zašto bismo uopšte i krenuli putem na kome ima toliko mnogo bola? Nažalost, mnogi ne razmišljaju o takvim posledicama kada naprave prvi pogrešan korak, a obično je to gledanje pornografije.

9. Da li je pornografija bezopasna, kao što neki tvrde? Objasni.

⁹ U mnogim zemljama pornografija se može naći u novinama i časopisima, ističe se u muzici i na televiziji, a internet je praktično preplavljen njome. * Da li je ona bezopasna, kao što neki tvrde? Apsolutno nije! Oni koji gledaju pornografiju mogu postati zavisni od masturbacije i pothranjivati u sebi ’sramne polne požude‘, što može dovesti do zavisnosti od seksa, izopačenih želja, ozbiljnih bračnih problema, pa čak i do razvoda * (Rimljanima 1:24-27; Efešanima 4:19). Jedan stručnjak upoređuje zavisnost od seksa s rakom. On kaže: „Ta zavisnost raste i širi se. Retko kada iščezava i veoma ju je teško lečiti i izlečiti.“

10. Kako možemo primeniti načelo koje se nalazi u Jakovljevoj poslanici 1:14, 15? (Videti i okvir „ Šta mi je dalo snage da opet budem moralno čist“.)

¹⁰ Razmislimo o onome što je zapisano u Jakovljevoj poslanici 1:14, 15: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt.“ Zato ako nam se u mislima pojavi neka neispravna želja, odmah preduzmimo nešto da je se oslobodimo!  Na primer, ako slučajno vidimo neku erotsku scenu, odmah skrenimo pogled, ugasimo kompjuter ili promenimo televizijski kanal. Učinimo sve što treba da ne bismo podlegli nekoj nemoralnoj želji pre nego što ona izmakne kontroli i potpuno nas savlada. (Pročitati Mateja 5:29, 30.)

11. Kako možemo pokazati da se uzdamo u Jehovu kada se borimo s neispravnim željama?

¹¹ Bog koji nas poznaje bolje nego što sami sebe poznajemo, s dobrim razlogom kaže: „Usmrtite, dakle, ono što je zemaljsko u vašim udovima: blud, nečistoću, polnu požudu, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo“ (Kološanima 3:5). Tačno je da to može predstavljati pravi problem. Ali nemojmo  zaboraviti da imamo brižnog i strpljivog nebeskog Oca od koga možemo tražiti pomoć (Psalam 68:19). Zato mu se obratimo čim nam se pojave neke neispravne misli. Molimo se za ’izuzetnu snagu‘ i naterajmo sebe da mislimo o nečem drugom (2. Korinćanima 4:7; 1. Korinćanima 9:27; videti okvir „ Kako da se oslobodim loših navika?“).

12. Šta predstavlja naše „srce“ i zašto ga moramo čuvati?

¹² Mudri Solomon je napisao: „Više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život“ (Poslovice 4:23). Naše „srce“ predstavlja ono što smo mi u suštini, ono što jesmo u Božjim očima. Sem toga, da li ćemo dobiti večni život zavisi od toga kako Bog procenjuje naše „srce“, a ne od toga kako nas drugi ljudi vide. To je tako jednostavno, ali je u isto vreme i veoma ozbiljno. Bogobojazni Jov je sklopio savez, to jest sporazum, sa svojim očima da neće nepristojno gledati neku ženu (Jov 31:1). Kakav izvrstan primer za nas! Psalmista je pokazao da ima isti takav stav kada se molio: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno“ (Psalam 119:37).

13. Ko je bila Dina i zašto njen izbor prijatelja nije bio mudar?

¹³ Kao što smo videli u trećem poglavlju ove knjige, naši prijatelji mogu imati veliki uticaj na nas, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu (Poslovice 13:20; pročitati 1. Korinćanima 15:33). Pogledajmo šta se desilo s Dinom, ćerkom patrijarha Jakova. Iako je bila dobro vaspitana, Dina nije mudro postupila kada se sprijateljila s mladim Hanankama. Poput Moavaca, Hananci su bili poznati po tome što su vodili nemoralan život (Levitska 18:6-25). Oni su, uključujući i Sihema koji je bio „najpoštovaniji u celom domu svog oca“, smatrali da je Dina lak plen (Postanak 34:18, 19).

14. Kako je Dinin izbor prijatelja doveo do tragičnih događaja?

 ¹⁴ Kada je Dina videla Sihema, verovatno nije nameravala da s njim ima polne odnose. Međutim, on je učinio ono što bi većina Hananaca smatrala normalnim kada su seksualno uzbuđeni. Čak i ako se Dina u zadnji čas opirala, to nije ništa vredelo jer ju je on „uzeo“ i „silovao je“. Sihem je očigledno „zavoleo“ Dinu, ali to nije moglo promeniti ono što joj je učinio. (Pročitati Postanak 34:1-4.) To što se desilo nije donelo patnju samo Dini. Njen izbor prijatelja pokrenuo je čitav niz događaja koji su naneli sramotu celoj njenoj porodici (Postanak 34:7, 25-31; Galatima 6:7, 8).

15, 16. Kako možemo steći pravu mudrost? (Videti i okvir „ Stihovi za razmišljanje“.)

¹⁵ Ukoliko je Dina naučila jednu važnu lekciju, naučila ju je na veoma težak način. Ali oni koji vole i slušaju Jehovu ne moraju da se uče na  sopstvenim greškama. Pošto slušaju Boga, oni žele da se ’druže s mudrima‘ (Poslovice 13:20a). Tako mogu razumeti „sve što je na putu dobrote“ i izbeći nepotrebne probleme i patnje (Poslovice 2:6-9; Psalam 1:1-3).

¹⁶ Božja mudrost stoji na raspolaganju svima koji žele da je imaju i koji toj želji udovoljavaju tako što se istrajno mole i redovno proučavaju Božju Reč  i publikacije koje obezbeđuje verni i razboriti rob (Matej 24:45; Jakovljeva 1:5). Važna je i poniznost, koja se ogleda u spremnosti da se poslušaju biblijski saveti (2. Kraljevima 22:18, 19). Primera radi, jedan Jehovin svedok u suštini shvata da je njegovo srce varljivo i da je na sve spremno (Jeremija 17:9). Ali da li će biti dovoljno ponizan da prihvati konkretan i iskren savet i pomoć kada mu to bude bilo potrebno?

17. Opiši situaciju koja se može pojaviti u jednoj porodici i objasni na osnovu kojih načela otac može razgovarati sa svojom ćerkom.

¹⁷ Zamisli sledeću situaciju: Otac ne dozvoljava svojoj ćerki da izađe s jednim mladim suvernikom bez pratnje. Devojka kaže: „Ali tata, zar nemaš poverenja u mene? Nećemo učiniti ništa loše!“ Ona voli Jehovu i ima najbolje namere, ali da li ipak ’postupa po Božjoj mudrosti‘? Da li ’beži od bluda‘? Ili se bezumno „uzda u srce svoje“? (Poslovice 28:26). Možda ćeš se setiti još nekih načela koja bi mogla pomoći ocu i njegovoj ćerki u razgovoru o toj situaciji. (Videti Poslovice 22:3 i Mateja 6:13; 26:41.)

18, 19. S kojim se iskušenjem Josif suočio i kako je reagovao?

¹⁸ Dinin polubrat Josif bio je fin mladić koji je voleo Boga i bežao od bluda (Postanak 30:20-24). On je još kao dete video kakve su bile posledice nepromišljenih postupaka njegove sestre. Nema sumnje da su ga sećanja na to vreme, kao i želja da ostane pod okriljem Božje ljubavi, godinama kasnije zaštitili u Egiptu kada je žena njegovog gospodara „iz dana u dan“ pokušavala da ga zavede. Naravno, pošto je Josif bio rob, nije mogao jednostavno dati otkaz i otići! Morao je da se suoči s tim iskušenjem mudro i odvažno. Uporno je odbijao Petefrijevu ženu  i na kraju je pobegao od nje. (Pročitati Postanak 39:7-12.)

¹⁹ Razmisli o sledećem: Da je Josif maštao o toj ženi ili da je sanjario o polnim odnosima, da li bi bio u stanju da ostane besprekoran? Verovatno ne bi. On se nije bavio grešnim mislima, već je cenio svoj odnos s Jehovom, što se jasno vidi iz onoga što je rekao Petefrijevoj ženi: „Moj gospodar [...] mi nije uskratio ništa, osim tebe, jer si mu ti žena. Kako bih onda mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“ (Postanak 39:8, 9).

20. Kako se Jehova pobrinuo za Josifa?

²⁰ Zamisli samo koliko je Jehova bio srećan dok je posmatrao mladog Josifa, koji je bio daleko od svoje porodice, kako iz dana u dan ostaje besprekoran (Poslovice 27:11). Jehova se kasnije pobrinuo ne samo da Josif bude pušten iz zatvora već i da bude postavljen za upravitelja u Egiptu koji je nadgledao raspodelu hrane! (Postanak 41:39-49). Koliko su samo istinite reči iz Psalma 97:10: „Vi koji volite Jehovu, mrzite ono što je zlo! On čuva duše onih koji su mu verni, izbavlja ih iz zlih ruku.“

21. Kako je jedan mladi brat iz jedne afričke zemlje ostao moralno čist?

²¹ Isto tako i danas mnoge Božje sluge pokazuju da ’mrze ono što je zlo, a vole  ono što je dobro‘ (Amos 5:15). Jedan mladi brat iz jedne afričke zemlje seća se da mu je školska drugarica otvoreno rekla da će spavati s njim ako joj pomogne na pismenom zadatku iz matematike. „Istog trena sam odbio njenu ponudu“, kaže on. „Ostao sam moralno čist i zahvaljujući tome sačuvao sam dostojanstvo i samopoštovanje.“ Tačno je da greh može pružiti ’privremeni užitak‘, ali takvo prolazno zadovoljstvo često nanosi veliki bol (Jevrejima 11:25). Sem toga, sve je to beznačajno u poređenju sa trajnom srećom koja proizlazi iz poslušnosti Jehovi (Poslovice 10:22).

22, 23. (a) Zašto se može reći da Jehovin svedok koji je počinio neki ozbiljan greh ipak nije u beznadežnoj situaciji? (b) Kakva pomoć prestupniku stoji na raspolaganju?

²² Pošto smo nesavršeni, svi se mi borimo da savladamo telesne želje i da činimo ono što je pred Bogom ispravno (Rimljanima 7:21-25). Jehova je svestan toga jer „pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Ponekad se dešava da neki Jehovin svedok počini ozbiljan greh. Da li je njegova situacija beznadežna? Naravno da nije! Osoba koja je počinila greh može požnjeti teške posledice svojih postupaka, kao što je to bilo i u slučaju kralja Davida. Međutim, Bog je uvek ’spreman da oprosti‘ onima koji se kaju i ’priznaju svoje grehe‘ (Psalam 86:5; Jakovljeva 5:16; pročitati Poslovice 28:13).

²³ Pored toga, Bog je hrišćanskoj skupštini dao „ljude na dar“ — zrele duhovne pastire koji su sposobni i spremni da pruže pomoć (Efešanima 4:8, 12; Jakovljeva 5:14, 15). Njihov cilj je da pomognu prestupniku da popravi svoj odnos s Bogom i da po rečima jednog mudrog čoveka ’stekne [razborito]  srce‘ kako više ne bi činio takav greh (Poslovice 15:32, fusnota).

24, 25. (a) Kako je mladić opisan u Poslovicama 7:6-23 pokazao da ’nema razborito srce‘? (b) Kako možemo ’steći razborito srce‘?

²⁴ U Bibliji se govori o ljudima koji ’nemaju [razborito] srce‘ i o onima koji ’stiču [razborito] srce‘ (Poslovice 7:7, fusnota). Zbog duhovne nezrelosti i neiskustva u službi za Boga, onome ko „nema razborito srce“ nedostaju oštroumnost i dobro prosuđivanje. Takva osoba može lako počiniti ozbiljan greh poput mladića opisanog u Poslovicama 7:6-23. Međutim, osoba koja ’stiče [razborito] srce‘ ozbiljno poklanja pažnju razvijanju dobrih osobina kod sebe putem redovnog proučavanja Božje Reči uz molitvu. I onoliko koliko je to moguće nesavršenim ljudima, ona usklađuje svoje misli, želje, osećanja i ciljeve u životu sa onim što je Bogu ugodno. Tako pokazuje da „dušu svoju voli“, to jest želi sebi dobro i „nalazi dobro“ (Poslovice 19:8).

²⁵ Zato se pitaj: ’Da li sam potpuno siguran da su Božja merila ispravna? Da li čvrsto verujem da je čovek najsrećniji kada se drži tih merila?‘ (Psalam 19:7-10; Isaija 48:17, 18). Ako se u tebi pojavi i najmanja sumnja, gledaj da to što pre rešiš. Razmišljaj o posledicama ignorisanja Božjih zakona. Pored toga, ’ispitaj i vidi da je Jehova dobar‘ tako što ćeš živeti po istini i zaokupiti se dobrim i korisnim mislima, to jest onim što je istinito, pravedno, čisto, dopadljivo i čestito (Psalam 34:8; Filipljanima 4:8, 9). Možeš biti siguran da ćeš tako sve više voleti Boga, voleti ono što on voli i mrzeti ono što on mrzi. Josif nije bio savršen čovek. Ali je ipak ’bežao od bluda‘ zato što je dozvolio da ga Jehova oblikuje tokom mnogih godina, to jest da mu da razborito srce. Neka tako bude i s tobom (Isaija 64:8).

26. O kojoj važnoj temi će govoriti naredna dva poglavlja?

 ²⁶ Stvoritelj nas je obdario reproduktivnim organima sa određenom svrhom, to jest da bi nam omogućio da imamo potomstvo i da uživamo u intimnosti unutar braka (Poslovice 5:18). Naredna dva poglavlja govoriće o Božjem gledištu o braku.